Efekat Nobelove nagrade
Efekat Nobelove nagrade je zapažanje o negativnim efektima dobijanja Nobelove nagrade na laureate i njihove karijere. Ovi efekti uključuju smanjenu produktivnost, ograničenja u oblastima rada i percepciju javnosti o stručnosti u oblastima koje nisu povezane sa radom laureata. Termin Nobelov efekat se takođe koristi u tim kontekstima, kao iu kontekstu dugovečnosti laureata i uticaja na međunarodno pravo u slučaju Nobelove nagrade za mir.
Produktivnost
urediDefinicija "efekta Nobelove nagrade" koja se najviše pripisuje Ričardu Hamingu opisuje efekat kao smanjenje produktivnosti, što otežava naučniku da radi na malim problemima nakon što je dobio nagradu. Tokom govora na seminaru, Haming je opisao scenu na ceremoniji dodele Nobelovih nagrada na sledeći način:
... sva tri laureata su ustala i održala govore. Treći, Walter Houser Brattain, praktično sa suzama u očima, rekao je: „Znam za ovaj efekat Nobelove nagrade i neću dozvoliti da to utiče na mene; ostaću dobri stari Walter Houser Brattain“. Pa, rekao sam sebi, "To je lepo." Ali za nekoliko nedelja sam video da to utiče na njega. Sada je mogao da radi samo na velikim problemima.[1]
Javna percepcija
urediEfekat Nobelove nagrade je takođe opisan kao posledica percepcije javnosti o nobelovcu, uvećane svetskom izloženošću iskustvima laureata. Jedan primer je da se prema nobelovcu treba odnositi sa poštovanjem zbog percepcije da laureat ima autoritativno znanje o bilo kojoj temi van oblasti u kojoj je dobio nagradu. Nobelovac Klaus fon Klicing opisuje efekat kao lični teret, jer drugi ljudi imaju tendenciju da veruju da se znanje nobelovca proteže na sve oblasti. Istovremeno, priznaje da je to i korist, jer će ljudi na pozicijama vlasti obratiti pažnju na stavove nobelovaca. [2] Kako je fizičar Hubert Curien opisao ovaj fenomen na predavanju Saveta za istraživanje prirodne sredine :
Ako neko dobije Nobelovu nagradu, na njega se odmah nalete razni ljudi koji mu postavljaju razna pitanja o raznim temama o kojima on ništa ne zna. Veoma je teško odoleti iskušenju da odgovori – da da bilo kakav stari odgovor o temama o kojima ništa ne zna. Videli smo kolege koji su dobili Nobelovu nagradu kako pričaju gluposti o takvim i takvim političkim pitanjima, o kojima zaista nemaju znanja.[3]
Još jedan primer efekta nove percepcije javnosti je kada dela nobelovca odjednom postanu popularna i tražena zbog slave koju Nobelova nagrada daje laureatu. Kanadska spisateljica Alis Manro, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2013., iznenada se našla pred kineskom publikom sa tako jakim zahtevima za svojim delima da su brzo rasprodata, a dva izdavača u Kini su se uplela u spor oko prava na objavljivanje. [4]
Smatralo se da percepcija među kolegama u istoj disciplini ima merljiv uticaj na to koliko često se citiraju dela nobelovca pre i posle dodele nagrade. Dok jednostavno poređenje broja citata pre i posle nagrade ukazuje na uticaj, studija koja je u analizi koristila podudarnu sintetičku kontrolnu grupu sugeriše da nema takvog efekta ni na uticaj citata niti na povezane lančane reakcije citata. [5]
Nobelova bolest
urediNobelova bolest je pretpostavljena bolest koja dovodi do toga da određeni dobitnici Nobelove nagrade prihvataju čudne ili naučno neispravne ideje, obično kasnije u životu. [6] [7] Tvrdi se da je efekat delimično rezultat tendencije da se nobelovci osećaju osnaženim nagradom da govore o temama izvan njihove specifične oblasti stručnosti [8] [9] u kombinaciji sa tendencijom da nobelovci budu vrste naučnika koji razmišljaju na nekonvencionalne načine. [10]
Nobelovac iz 1976. Milton Fridman je u kratkom govoru tokom banketa (ne tokom svog formalnog Nobelovog predavanja) rekao da, „Jednog dana nam je jako potreban protivotrov i za naduvanu pažnju koja je dodeljena nobelovcu u oblastima van njegove nadležnosti i za naduvani ego svakog od njih nas je u opasnosti da dobijemo. Moje vlastito polje sugeriše jedan očigledan protivotrov: konkurenciju kroz uspostavljanje mnogo više nagrada. Ali proizvod koji je bio toliko uspešan [Nobelovu nagradu] nije lako zameniti. Stoga sumnjam da je naš naduvan ego je siguran za dobro vreme koje dolazi“. [11]
Nobelova nagrada za mir
urediPored efekata dobijanja Nobelove nagrade koji menjaju život, postoji alternativno značenje za Nobelov efekat u kontekstu Nobelove nagrade za mir . U tom kontekstu, pravnici su raspravljali o tome da li su laureati Nobelove nagrade za mir, kao rezultat dobijanja nagrade, uticali na oblikovanje novih normi u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima, [12] [13] i sugerišući da se nagrada za mir može značajan faktor u podsticanju stvaranja mira među pojedincima širom sveta. [14]
Vidi još
urediDugovečnost
urediAnaliza podataka o rođenju laureata Nobelove nagrade za nauku iz 19. veka procenila je da je dobijanje Nobelove nagrade u korelaciji sa jednom ili dve godine dodatne dugovečnosti za primaoca, u poređenju sa samo nominacijom za nagradu. [15]
Reference
uredi- ^ Richard Hamming (7. 3. 1986). „You and Your Research”. Bell Communications Research Colloquium Seminar.
- ^ Mike Donachie (22. 9. 2013). „Metro's guide to quantum physics: Nobel Prize winner explains all during London visit”. Metro London. „The Nobel Prize effect: Dr. Klaus von Klitzing is treated like a rock star as he meets staff and students at Western University.”[mrtva veza]
- ^ Curien, Hubert (1992). „The contribution of space research to knowledge and control of the environment: 1991 NERC annual lecture”. NERC News. 20: 16—17.
- ^ Bai Shi (14. 11. 2013). „The Nobel Prize Effect”. Beijing Review.
- ^ Rudolf Farys; Tobias Wolbring (26. 5. 2017). „Matched control groups for modeling events in citation data: An illustration of nobel prize effects in citation networks”. Journal of the Association for Information Science and Technology. 68 (9): 2201—2210. doi:10.1002/asi.23802.
- ^ Gorski, David (18. 8. 2008). „High dose vitamin C and cancer: Has Linus Pauling been vindicated?”. Science Based Medicine. sciencebasedmedicine.org. Pristupljeno 13. 5. 2020.
- ^ Gorski, David (4. 6. 2012). „Luc Montagnier and the Nobel Disease”. Science Based Medicine. sciencebasedmedicine.org. Pristupljeno 13. 5. 2020.
- ^ Winter, David. „The nobel disease”. Sciblogs. Science Media Center. Pristupljeno 19. 5. 2020.
- ^ Berezow, Alex (18. 12. 2016). „Paul Krugman Now Has Nobel Disease”. American Council on Science and Health. American Council on Science and Health. Pristupljeno 19. 5. 2020.
- ^ Egnor, Michael (14. 5. 2020). „Thinking outside the box is not a disease”. Mind Matters News. Walter Bradley Center for Natural and Artificial Intelligence. Pristupljeno 19. 5. 2020.
- ^ Friedman, Milton; Friedman, Rose (1998). Two lucky people: memoirs (Paperback edition 1999 izd.). Chicago: The University of Chicago Press. str. 454. ISBN 0-226-26415-7.
- ^ Roger P Alford (2008). „The Nobel Effect: Nobel Peace Prize Laureates as International Norm Entrepreneurs”. Notre Dame Law School Scholarly Works.
- ^ Gregory Gordon; Anne Kjelling (15. 10. 2008). „Response to Roger Alford's The Nobel Effect: Nobel Peace Prize Laureates as International Norm Entrepreneurs”. Opinio Juris.
- ^ Lukasz Swiatek. Lights, Camera, Accolade: Towards and Understanding of the Nature and Impacts of the Nobel Peace Prize (Teza).
- ^ Matthew D.Rablen; Andrew J. Oswald (decembar 2008). „Mortality and immortality: The Nobel Prize as an experiment into the effect of status upon longevity” (PDF). Journal of Health Economics. 27: 1462—1471. PMID 18649962. doi:10.1016/j.jhealeco.2008.06.001.