Ešnunski zakonik

Ešnunski zakonik donet je oko 1720. godine p. n. e, a doneo ga je verovatno Bilalama (po kome se nekada ovaj zakonik i naziva još - Bilalamin zakonik), vladar grada kraj reke Dijale, u Mesopotamiji. Međutim, slučaj sa Ur-Namu zakonikom ponavlja se i ovde, te novija naučna istraživanja dolaze do saznanja da je Ešnunski zakonik možda donesen za vreme vladavine uspešnog vladara Daduše.

Predstavlja prvi zakonski tekst pisan na akadskom jeziku, ispisan na dve tablice (tablica A koja je uspešno rekonstruisana i tablice B koja je zatečena u vidno lošijem stanju). Tablice su pronađene 1948. god. na arheološkom lokalitetu Tell Abu Harmal, pokraj Bagdada. Stil pisanja je bio izuzetno jednostavan i sažet, tako da je omogućavao lako memorisanje njegovih odredbi. Pronađen je od strane Alberta Gece (Alberth Goetze).

Danas se, Ešnunski zakonik, koji ne predstavlja jedan sistematičan i celovit zakonik (već zbirku sačinjenu od ranije donetih propisa i novijih sudskih odluka, ali i pokušaja spovođenja ekonomskih reforma), čuva u Iračkom muzeju starina u Bagdadu.

Sadržaj

Uvod zakonika nije u potpunosti sačuvan, te se iz postojećeg materijala uviđa, takođe, božanska volja za donošenje zakonika.

Zanimljivo je da zakonik započinje odredbama o razmeni i vrednosti pojedinih stvari, u početku ječma, ulja, masti, katrana, vune, soli, potaše (bezbojna kristalna masa koja se koristila u proizvodnji sapuna, kasnije predmeta od keramnike, stakla, ali i kao đubrivo) i bakra.

Zatim slede norme koje regulišu iznajmnjivanje kola za vuču sa volovima i goničem, najam broda, najam žeteoca, plevioca, krojača i sl.

(A i 36-37): Najamnina za najamnika je jedan šekel srebra, 60 sila žita mu je za hranu, on će služiti mesec dana. (čl.11)

U okviru ovog zakonika, po prvi put se javlja zajam sa kamatom i određenje stope, ali i mnogi drugi „ugovori“ koji do sada nisu bili svojstveni, kao što je recimo ortakluk, depozit itd.

(A ii 10-13): Ako čovek da na zajam... žito... i onda preračuna žito u srebro, o žetvi on  neka uzme žito i kamatu (po utančanoj stopi od 33%) 100 sila za 300 sila. (čl. 20)

(A iii 23-25, B iii 7-9): Ako u ortakluku, jedan namerava da proda svoj deo i njegov ortak želi da kupi, on neka nadmaši svaku ponudu sa strane. (čl. 38)

Slede norme koje regulišu različite društvene odnose, od odnosa prema robovima, do međusobnih odnosa u okviru porodice. Problem stvaraju krivična dela koja nisu sistematski obuhvaćena na jednom delu, već se pronalaze između ostalih normi. Međutim, izdvajaju se norme o telesnim povredama (otkidanje nosa, odsecanje prsta, lomljenje ruke, stopala ili ključne kosti), i kao sankciju izazivaju novčanu naknadu.

(A iii 40-41, C 7-8): Ako čovek bude naneo kakvu drugu povredu drugom čoveku u tuči, on neka odmeri i preda 10 šekela srebra. (čl. 47)

Takođe, sadržane su i norme koje regulišu štetu i povredu (prouzrokovanu smrt) koje mogu naneti tuđi vo, pas ili oštećeni zid.

Sankcije

Kažnjavanje u Ešnunskom zakoniku zasniva se pre svega na imovinskim sankcijama (kompozicija), sa svega nekoliko slučajeva smrtne kazne.

(A iv 33-37): Ako čuvarkuća namerno pazi na (kuću), i provalnik (opljačka kuću), oni neka ubiju pazikuću, jer je provaljeno u (...), i on će biti zakopan na mestu provale bez (oznake) groba. (čl. 60)

Taliona nema, što će dosta buniti naučnike, s obzirom na činjenicu da je Hamurabijev zakonik imao ogromne sličnosti sa Ešnunskim zakonikom, koji ujedno predstavlja i neposrednu preteču, možda i čuvenijeg Hamurabijevog zakonika. Međutim, i pored velikog broja sličnosti (u pogledu društveih slojeva, bračnog prava i nekih gotovo identičnih normi). Nema direktnih dokaza da je Hamurabijev zakonik preuzimao norme Ešnunskog zakonika.

Literatura

• Avramović S., Stanimirović V., Uporedna pravna tradicija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2011. ISBN 978-86-7630-640-4.
• Stanimirović V., Hrestomatija za uporednu pravnu tradiciju, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016. ISBN 978-86-7630-655-8