Železnička stanica Sirkeči
Železnička stanica Sirkeči gari (tur. Sirkeci Gari) je glavna železnička stanica evropskog dela Istanbula. Bio je poslednja stanica voza Orijent ekspres.
Istorija uredi
Nakon Krimskog rata, Osmanlije se zalažu za izgradnju pruge između Evrope i Istanbula. Prvi ugovor je potpisan sa Englezima u januaru 1857. ali je bio poništen zbog nelikvidnosti engleskog preduzeća Labro. Tek u četvrtom pokušaju potpisan je ugovor sa nemačkim baronom Morisom de Hiršom (Baron Maurice de Hirsch) koji je dobio koncesiju za Rumelijsku železnicu od Istanbula, Jedrene (Едирне), Plovdiva do Sarajeva. Prve tračnice su položene prema Halkaliju 4. juna 1870. u dužini od 15 kilometara. Traka je do 1873. produžena uz Mramorno more i Hadrijanove zidine sve do pijace Eminonu, gde je izgrađena stanica Sirkeči .
Novi terminal, pruskog arhitekte Avgusta Jašmunda postavljen je 1888. Pored stanice nalazi se restoran i hotel Orijent ekspres.
Prvi voz Orijent ekspresa krenuo je 4. oktobra 1883. prema stanici Sirkeči. Putovanje je trajalo 80 časova, tokom koga se prešlo 3.094 kilometara. Poslednji Orijent ekspres stigao je na tu stanicu 19. maja 1977.
Međunarodni saobraćaj uredi
Železnička stanica Sirkeči predstavlja polaznu tačku za Evropu. Važnije transportne čvorove čine Atina, Sofija, Beograd i Bukurešt, na kojima dnevno saobraća Bosfor ekpres. Putnicima iz Evrope stanica Sirkeči je poslednja stanica prema Aziji. Za nastavak vožnje prelazi se bosforski moreuz trajektom i na železničkoj stanici Hajdarpaša nastavlja se put prema Istoku.
