Живети (film)
Živeti (jap. 生きる) je japanski dramski film iz 1952. godine, u režiji Akire Kurosave. Radnja filma prati borbu smrtno bolesnog tokijskog birokrate i njegovu poslednju potragu za smislom. Film je inspirisan kratkom Tolstojevom pričom Smrt Ivana Iljiča.[1] U glavnoj ulozi je Takaši Šimura.
| Živeti | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Ikiru |
| Žanr | drama |
| Režija | Akira Kurosava |
| Scenario | Šinobu Hašimoto |
| Glavne uloge | Takaši Šimura Šiniči Himori Haruo Tanaka Minoru Čijaki Miki Odagiri Bokuzen Hidari Minosuke Jamada Kamatari Fudživara |
| Godina | 1952. |
| Trajanje | 143 minuta |
| Zemlja |  Japan |
| Jezik | japanski |
| IMDb veza | |
Radnja uredi
Kandži Vatanabe (Takaši Šimura) je sredovečni muškarac koji radi na istoj monotonoj birokratskoj poziciji 30 godina. Njegova žena je preminula, a njegov sin i snajka, sa kojima živi, čini se da samo brinu o njegovoj penziji i svom budućem nasledstvu.
Nakon saznanja da ima rak želuca i manje od godinu dana života, Vatanabe pokušava da se pomiri sa svojom predstojećom smrću. Namerava da kaže sinu za rak, ali odustaje jer sin ne obraća pažnju na njega. Zatim pokušava da pronađe bekstvo u zadovoljstvu tokijskog noćnog života, zajedno sa ekscentričnim piscem koga je tek upoznao. Posle jedne provedene noći, shvata da noćni život nije rešenje.
Sledećeg dana, Vatanabe susreće mlađu koleginicu, Tojo, kojoj treba njegov potpis radi njene ostavke. On je privučen njenom radosnom ljubavi prema životu i entuzijazmu i pokušava da provede što više vremena sa njom. Ona na kraju postaje sumnjičava u njegove namere i postaje umorna od njega. Posle ubeđivanja da mu se pridruži po poslednji put, on je pita za njenu tajnu ljubavi života. Tojo mu otkriva da njena sreća dolazi od njenog novog posla i govori mu da treba da nađe svrhu u svom životu.
Zahvaljujući njoj, Vatanabe shvata da nije suviše kasno za njega i da on još uvek može da uradi nešto. On tada posvećuje svoje preostalo vreme i energiju u ostvarivanju vrednog dostignuća pre završetka svog života. Kroz svoj neumorni napor, on je u stanju da prevaziđe zastoj birokratije i pretvori septičku jamu u dečije igralište.
Poslednja trećina filma odvija se tokom Vatanabeovog bdenja kada njegove bivše kolege pokušavaju da shvate šta je izazvalo tako dramatičnu promenu u njegovom ponašanju. Njegova transformacija od ravnodušnog birokrate do strastvenog zaštitnika ih zbunjuje. Dok njegove kolege piju, oni polako shvataju da je Vatanabe morao da zna da umire, čak i ako njegov sin to poriče, kao što je bio nesvestan očevog stanja. Oni se u pripitom stanju zavetuju da će sa istom posvećenošću i strašću živeti kao što je Vatanabe živeo. Ali kada se vrate na posao, nedostaje im hrabrosti za to.
Antologijska scena u filmu je poslednjih nekoliko trenutaka u Vatanabeovom životu, dok sedi na ljuljašci u parku koji je izgradio. Dok sneg pada, Vatanabe je zagledan u igralište, u miru sa sobom i svetom.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Takaši Šimura | Kandži Vatanabe |
| Šiniči Himori | Kimura |
| Haruo Tanaka | Sakai |
| Minoru Čijaki | Noguči |
| Miki Odagiri | Tojo Odagiri |
| Bokuzen Hidari | Ohara |
| Minosuke Jamada | sližbenik Saito |
| Kamatari Fudživara | šef Ono |
| Nobuo Kaneko | Micuo Vatanabe, Kandžijev sin |
| Kjoko Seki | Kazue Vatanabe, Micuova žena |
| Junoske Ito | pisac |
| Makoto Kobori | Kiči Vatanabe, Kandžijev brat |
Kritika uredi
Film ima 100% pozitivnih ocena zasnovane na osnovu 30 kritika na internet stranici Rotten Tomatoes.[2]
Živeti se nalazi na 459. mestu liste „500 najboljih filmova svih vremena”,[3] kao i na 44. mestu liste „100 najboljih filmova svetske kinematografije” filmskog časopisa Empire.[4]
Rodžer Ibert je film uključio u recenziji „Odličnih filmova” 1996. godine rekavši: „Tokom godina film sam gledao svakih pet godina, i svaki put me je film dirnuo, i naterao da razmislim. I što sam stariji bio, Vatanabe je manje ličio na patetičnog starca, i više je izgledao kao svako od nas.”[5] U svojoj recenziji Sedam samuraja, Ibert je proglasio Živeti najboljim filmom Akire Kurosave.[6][7]
Reference uredi
- ^ Ikiru
- ^ Ikiru (1956) - Rotten Tomatoes
- ^ Empire's 500 Greatest Movies Of All Time
- ^ The 100 Best Films Of World Cinema | 44. Ikiru | Empire | www.empireonline.com
- ^ „Ikiru Movie Review & Film Summary (1952) | Roger Ebert[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 03. 2014. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ [„The Seven Samurai Movie Review (1954) | Roger Ebert[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 02. 2006. g. Pristupljeno 03. 01. 2022. Sukob URL—vikiveza (pomoć) The Seven Samurai Movie Review (1954) | Roger Ebert]
- ^ Ikiru Movie Review & Film Summary (1952) | Roger Ebert
