Žig (biologija)

Žig predstavlja receptivni deo jednog ili više sraslih oplodnih listića (karpela), u gineceumu cveta.

Žig lale sa polenom.

Opis

Žig (stigma) zajedno sa stubićem (stylus) i plodnikom (ovarium) formira tučak (pistil), koji je deo gineceuma odnosno ženskog reproduktivnog organa biljke. Žig formira distalni odnosno dalji deo stubića. Sastoji se iz određenih papila koje predstavljaju ćelije koje učestvuju u prijemu polena odnosno samom procesu oprašivanja. One se mogu u nekim slučajevima nalaziti samo na vrhu samog žiga ili kod na primer vrsta koje se oprašuju vetrom, mogu zauzimati celu površinu žiga.

Žig prima polen i upravo na njemu zrno polena klija. Vrlo često površina žiga je lepljiva ili hrapava, jer je to način da se lakše zarobe čestice polena. Polen se može preuzeti iz vazduha (polen koji se prenosi vetrom – anemofilija), od insekata ili drugih životinja (biotsko oprašivanje) ili u retkim slučajevima polen iz vode koja se nalazi u okolini (hidrofilija).  Žig može imati različite oblike, može biti dugačak i tanak, sferan, a može biti i pernatog oblika.

Polen postaje veoma suv kada ostavlja svoju polensku prašinu.  Ispostavilo se da žig pomaže upravo u rehidrataciji polena, i u potpomoganju klijanja u polenskoj cevi. Žig takođe omogućava pravilnu konekciju odnosno adheziju pravih vrsta polena za svoju površinu, takođe može igrati aktivnu ulogu u polenskoj selekciji i u nekim reakcijama nekompatibilnosti. Ovi procesi odbacuju polen koji je iz istih ili genetički sličnih biljaka.

Oblik

Žig je organizovan u režnjeve (najčešće tri režnja), i može podsećati na glavu igle. Ali naravno ima raznih varijacija u obliku.

Struktura

Stubić je uzani produžetak samog plodnika koji ga povezuje sa papilama žiga. U nekim biljkama ovaj deo izostaje tako da se tada samo žig naziva sesilni žig (žig koji sedi). Stubići su obično oblika cevi, koja je ili dugačka ili kratka. Stubić može biti otvorenog tipa (sadrži par ili nijednu ćeliju u centralnom delu) sa centralnim delom koji može biti ispunjen biljnim lepkom. Stubić takođe može biti zatvorenog tipa (gusto upakovan sa gomilom ćelija u sebi). Većina sinkarpnih monokota i nekih eudikota imaju otvorene stubiće, dok mnoge sinkarpne eudikote i vrste trava imaju zatvorene (čvrsto upakovane) stubiće koje sadrže specijalizovano sekrecijsko tkivo koje povezuje stubić sa plodnikom i na taj način se formira cev koja hrani polensku cev.

Ako tučak sadrži više sraslih oplodnih listića, svaki zasebno može imati u okviru svoje građe svoj mali stubić. U irisima i drugim cvetovima iz porodice Iridaceae, ovaj stubić se razdvaja u tri grane oblika latice. Ove grane su delovi tkiva, i protežu se od cvetnog omotača do čašice cveta. Žig ovde predstavlja same ivice na donjim stranama ovih grana.

Povezanost sa plodnikom

Stubić može biti na različite načine povezan sa plodnikom. Može biti terminalno povezan, subterminalno, lateralno, ginobazično ili subginobazično. Terminalni nacin povezivanja podrazumeva povezanost stubića sa samim vrhom plodnika. Ovo je najčešći oblik povezivanja stubića i plodnika. U subterminalnom načinu povezivanja stubić se povezuje sa plodnikom malo ispod njegovog vrha. U  lateralnom obliku povezivanja stubić se povezuje sa plodnikom sa strane. Ginobazični način povezivanja podrazumeva konekciju stubića sa bazičnim delom plodnika.

Oprašivanje

Polenske cevi rastu do visine na kojoj se nalazi vrh stubica da bi dosle do ovula, ali u nekim situacijama stubić sprečava da polenska cev toliko naraste jer polen u njoj nije kompatibilan sa biljkom.