Žitvanski mir
Žitvanski mir (takođe poznat kao Mir u Žitvatoroku) je zaključen 1606. između cara Svetog rimskog carstva Rudolfa II i osmanskog sultana Ahmeda I. Sklapanjem mira okončan je Dugi ili Petnaestogodišnji rat (1591—1606). Iako je ovim sporazumom Osmansko carstvo dobilo teritorijalna proširenja u Ugarskoj, sultan je priznao cara kao sebi ravnopravnog i prihvatio ukidanje godišnjeg danka koje su Habzburzi plaćali Osmanlijama od 1568. godine.[1]
Žitvanski mir sadrži dve snažne međunarodne pravne dimenzije — prvo, daje pravo katolicima da grade crkve u Otomanskom carstvu, a drugo, prvi put u istoriji austrijski monarh je nazvan imperatorom.[2] U kontekstu Brestovske unije i kasnije katoličke propagande na Istoku, sve do Jaškog sabora i Vestfalskog mira, ovaj sporazum je od velikog značaja, sve do kraja 17. veka i posebno do Karlovačkog mira.
Reference uredi
- ^ „Mir u Žitvatoroku”. Arhivirano iz originala 30. 7. 2019. g. Pristupljeno 30. 7. 2019.
- ^ Istoriя na Osmanskata imperiя ot Ahmed Sadulov, str. 84. Faber, Veliko Tъrnovo. 2000.