Žusuan
Žusuan () je znanje i veština aritmetičkog izračunavanja pomoću suanpana, odnosno kineskog abakusa .
| Žusuan | |
|---|---|
 Suanpan - kineski abakus | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Žusuan |
| Kriterijum | Znanje i veština matematičkog izračunavanja pomoću suanpana: |
| Referenca | 853 |
| Upis | 2013. (8. sednica) |
| Veb-sajt | https://ich.unesco.org/en/RL/chinese-zhusuan-knowledge-and-practices-of-mathematical-calculation-through-the-abacus-00853 |
Godine 2013. ova veština upisana je na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.[1]
Naziv
urediDoslovno prevedeno sa kineskog, žusuan znači „račun pomoću zrna“.
Istorija
urediŽusuan je nastao u Kini krajem 2. veka, a vrhunac je dostigao u periodu od 13. do 16. veka.
U 13. veku kineski astronom Guo Šouđing (郭守敬, Guo Shoujing) je pomoću žusuana izračunao dužinu svake orbitalne godine i utvrdio da ona iznosi 365,2425 dana.
U 16. veku matematičar Žu Zaiju (朱 載 堉, Zhu Zaiyu) izračunao je ravnomernu dvanaestostepenu temperaciju u muzici koristeći upravo žusuan. U istom veku matematičari Vang Vensu (王文 素, Wang Wensu) i Čeng Davei (程 大 位, Cheng Dawei) su napisali Principe algoritama i Opšta pravila izračunavanja, rezimirajući i dorađujući matematičke algoritme žusuana, čime su dodatno povećali popularnost ove veštine. Krajem 16. veka, žusuan je predstavljen susednim zemljama i regionima.[2]
Žusuan u kineskoj kulturi
urediŽhusuan je važan deo tradicionalne kineske kulture. Ova veština ima dalekosežni efekat na različita polja kineskog društva, poput narodnih običaja, jezika, književnosti, skulpture, arhitekture, stvarajući kulturološki fenomen. Na taj način zusuan je postao simbol i ušao u izreke i običaje. Na primer:
- „Gvozdeni abakus“ (鐵 算盤) je izraz koji se odnosi na nekoga ko ume brzo da izračuna;
- Izraz „Plus tri jednako je plus pet i minus dva“ (三下五除二; +3 = +5 - 2) znači brzo i odlučno;
- Izraz „3 puta 7 jednako 21“ ukazuje na brzinu i brzopletost;
- U nekim mestima u Kini postoji običaj da se detetu proriče budućnost tako što se na njegov prvi rođendan pred dete postave raznih predmeti za svakodnevnu upotrebu. Dete se pusti da izabere jedan i taj predmet predviđa njegov budući život. Među predmetima je i suanpan, odnosno abakus, koji simbolizuje mudrost i bogatstvo.[2]
Nematerijalno kulturno nasleđe čovečanstva
urediGodine 2013. žusuan je upisan na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Odlučujući o inskripciji, Međuvladin komitet je konstatovao:
| „ | Žusan Kinezi smatraju kulturnim simbolom svog identiteta kao i praktičnim alatom. Prenosi se s kolena na koleno, a veština je prilagođena raznim aspekatima svakodnevnog života, služeći raznovrsnim socio-kulturološkim funkcijama i nude svetu alternativni sistem znanja.[3] | ” |
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Chinese Zhusuan, knowledge and practices of mathematical calculation through the abacus”. www.unesco.org. UNESCO. Pristupljeno 29. 11. 2016.
- ^ a b „Nomination File No. 00426”. www.unesco.org. UNESCO. Pristupljeno 29. 11. 2016.
- ^ „Decision of the Intergovernmental Committee: 8.COM 8.8”. www.unesco.org. UNESCO. Pristupljeno 29. 11. 2016.
Spoljašnje veze
uredi- UNESCO video on Chinese Zhusuan on YouTube (Published on Dec 4, 2013): Zhusuan