Википедија

Žučna kolika

Žučna ili bilijarna kolika definiše se kao bol koji nastaje usled grča (spazma) glatkih mišićnih ćelija smeštenih u zidu žučnih organa.[2] Kao i kod crevnih i bubrežnih kolika, žučna kolika je vrsta visceralnog bola kod kojeg se nadražaj prenosi dvema vrstama nervnih puteva do visceralnih i somatskih centara. Bolni nadražaj kod žučne kolike prvo dopire do talamusa, a zatim u temporalni režanj velikog mozga, a nešto sporije, i preko simpatikusnih nervnih vlakana u trbušnoj duplji, do vegetativnih nervnih centara trbuha. Dvostruki prenos bola uslovljava da je osećaj bola kod žučne kolike difuzan, nejasno lokalizovan ispod desnog rebarnog luka, slabijeg intenziteta ali i uporan („dosadan“) i neda bolesniku da nađe odgovarajući položaj tela i budi ga iz sna.[3][4]

Žučna kolika
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostGastroenterologija
Hirurgija
MKB-10K80.5
MKB-9-CM574.20
DiseasesDB2533
eMedicinemed/224

Žučnu koliku treba smatrati kao jedno od urgentnih stanja u medicinsko čije primarno zbrinjavanje najčešće počinje na nivou hitne pomoći ili lekara opšte prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštite. Po zbrinjavanju aktutne epizode, lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti bolesnika obavezno upućuje specijalisti, gastroenterologu ili hirurgu, shodno otkrivenom ili pretpostavljenom uzroku i procenjenoj potrebi za dalje lečenje. U jako teškim stanjima i u slučajevima, kada diferencijalnodijagnostički lekar primarne zdravstvene zaštite ne može precizno da odredi da se radi o žučnoj kolici, takvog bolesnika odmah upućuje na bolničko lečenje gde će se preduzeti, odgovarajuće dijagnostičko-terapijske mere. Po završenom bolničkom lečenju lekar primarne zdravstvene zaštite ponovo preuzima dalje praćenje bolesnikovog zdravstveno stanja i sprovodi savete kliničkog lekara.[5]

Epidemiologija

uredi
Morbiditet

Procenjuje se da je prevalenca žučnih kamenaca kod stanovnika u razvijenim zemljama zapada oko 10-15%. Međutim, klinička slika žučne kolike, se godišnje javlja kod 1-4% pacijenata sa kamenom u žuči, kada je opstrukcija u cističnom kanalu produžena (obično nekoliko sati).

Ako sa žučna kolika izazvana opstrukcijom ne leči ona može preći u akutni holecistitis kod oko 20% pacijenata, ili holedoholitijazu kada kamen dospe u zajedničke žučne puteva, sa posledičnim holangitisom i rastućom infekcijom.[1] Međutim, učestalost akutnih holecistitisa, nakon žučnih kolika, na globalnom nivou opada, verovatno zbog pravovremenog lečenja pacijenata laparoskopskom holecistektomijom,[a] kao jednim od savremenih oblika lečenja kod simptomatskih kamenaca u žuči.[6][7][8][9]

Mortalitet

Mortalitet kod žučne kolike izazvane nekomplikovanim holecistitissom je nizak. Međutim kod imunokompromitovanih osoba i emfizematoznog oblika mortalitet je do 15%, kod gangrenoznog tipa ili empijema do 25% a kod perforativnog tipa i do 60%.

Životna dov

Procenjuje se da prevalenca holelitijaze progresivno raste sa starenjem, tako da u uzrasnoj dobi od 40 godina ona iznosi oko 8%, a u dobi od 60 godina 20%.

Polne razlike

Procenjuje se da je prevalenca holelitijaze/žučnih kolika nešto veća kod žena nego kod muškaraca.

Etiologija

uredi
Uzroci kolike Mehanizmi
Kamenac
  • Holelitijaza: je najčešći uzrok žučne kolike bilo da je udružena sa zapaljenjskim procesom u zidu bilijarnog trakta. Prisutna je u oko 80% svih slučajeva žučne kolike.[10]
  • Holedoholitijaza, je udruženi proces u žuči, sa pristupnim kamencem u žučnoj kesi, znatno ređe u žučovodu
  • Intrahepetična holelitijaza: je jako jako redak oblik prisutva žučnih kamenaca u intrahepatičnim (unutarjetrenim) putevima.
  • Nalaz „mulja/peska“ u žučnoj kesici je ništa dugo nego početni oblik holelitijaze.
  • Holesteroloza (žučna kesica izgleda „jagode“) nastaje kao posledica nakupljanja histiocita udruženih sa lipidnim (masnim) nakupinama u vidu čestica u mukozi žučne kesice, sa prevalencom i do 10%.
Upala Akutni i hronični holecistis
Diskinezija Diskinezija žučnih puteva
Disfunkcija Disfunkcija Odijevog sfinktera
Volvulus Volvulus žučne kese
Lekovi Ceftriakson,[11] eritromicin,[12] fibratin.[13]

Patofiziologija

uredi

Klinička slika

uredi

Dijagnoza

uredi

Diferencijalna dijagnoza

uredi

U diferencijalnoj dijagnostici žučne kolike i holecistitisa treba imati u vidu sledeće bolesti:

  • Aneurizma trbušne aorte
  • Holangitis
  • Gastroenteritis
  • Hepatitis (žutica)
  • Ishemija mezenterijuma
  • Infarkt miokarda
  • Opstrukcija, tankog creva
  • Pankreatitis (upala gušterače)
  • Trudnoća, eklampsija
  • Trudnoća, infekcija urinarnog trakta
  • Holelitijaza i bubrežni kamenci
  • Diverticuloza i zapaljenje creva.[14]

Terapija

uredi

Lekovi

uredi

Početni tretman uključuje ublažavanje simptoma i korekciju neravnoteže elektrolita i tečnosti koja može da se javi sa povraćanjem.

Antiemetici, kao što je dimenhidrinat, se koriste za lečenje mučnine.

Bol se može lečiti antiinflamatornim lekovima, NSAIL kao što su ketorolak ili diklofenak. Opioidi, kao što je morfijum, ređe se mogu koristiti. NSAIL su manje-više ekvivalentni opioidima. Hioscin butilbromid, antispazmodik, je takođe indikovan kod žučnih kolika.[traži se izvor]

Kod žučnih kolika rizik od infekcije je minimalan i stoga antibiotici nisu potrebni. Prisustvo infekcije ukazuje na holecistitis.

Hirurgija

uredi

Nejasno je da li oni koji dožive napad kamena u žuči treba da dobiju hirurško lečenje ili ne. Naučna osnova za procenu da li je operacija nadmašila druge tretmane bila je nedovoljna i potrebne su bolje studije prema izveštaju SBU iz 2017. godine. Lečenje žučnih kolika diktira osnovni uzrok.[ Prisustvo kamena u žuči, koje se obično vizuelizuje ultrazvukom, generalno zahteva hirurško lečenje (uklanjanje žučne kese, obično laparoskopijom).

Uklanjanje žučne kese operacijom, poznato kao holecistektomija, i definitivni je hirurški tretman za žučne kolike.[traži se izvor] Rana laparoskopska holecistektomija se dešava u roku od 72 sata od postavljanja dijagnoze.[traži se izvor] U Kohranovom pregledu koji je procenjivao ranu operaciju u odnosu na odloženu operaciju, navodi se da je 23% onih koji su čekali u proseku 4 meseca završilo u bolnici zbog komplikacija, u poređenju sa nijednom sa ranom intervencijom uz operaciju. Rana intervencija ima i druge prednosti, uključujući smanjen broj poseta urgentnom odeljenju, manje konverzija na otvorenu operaciju, manje potrebnog operativnog vremena i skraćeno postoperativno vreme u bolnici.Oni sa akutnom upalom žučne kese mogu se hirurški lečiti u akutnoj fazi, u roku od nekoliko dana od pojave simptoma, bez povećanja rizika od komplikacija (u poređenju sa onim kada se operacija radi kasnije u asimptomatskoj fazi).

Komplikacije

uredi

U do 20% slučajeva kod dijabetičara,[15] starijih osoba i imunokopromitovanih bolesnika kao jedna od težih komplikacija žučne kolike i/ili holecistitisa može se javiti gangrena žučne kese.[16]

U 10% slučajeva komplikacije žučne kolike i/ili holecistitisa mogu biti holangitis, sepsa, pankreatitis, hepatitis, i holedoholitijaza.

U 10% slučajeva sa holecistitisa može doći so perforacije žučne kese. Kada organizam lokalizuje perforaciju (što je uobičajeno), može se formirati gnojna kolekcija u obliku apscesa uobičajeno. Međutim kod nelokalizovanih perforacija žučne kese može doći do oslobađanja žuči i gnojnog sadržaja intraperitonalno, što uzrokuje peritonitis.

Kada se perforacija žučne kese dogodi u šupljinama pored nje mogu nastati fistule koje su najčešće u spoju sa dvanaestopalačnim ili tankim crevom. Kada direktno kroz fistulu kamena u žuči pređe u tankog crevo, pod uslovom da je veći od 2,5 cm, on može poremetiti rad ileocekalne valvule, i izazvati ileus. Smrnost u ovim slučajevima može biti i do 20%, jer je dijagnoza jako teška. Lečenje uključuje holecistektomiju, vizuelni pregled holedohusa i zatvaranje fistule.[17]

Napomene

uredi
  1. ^ Nakon rasprostranjenog uvođenja laparoskopske holecistektomije 1991. godine, stopa holecistektomije u Severnoj Americi porasla za 30% do 60%.

Izvori

uredi
  1. ^ a b Strasberg, S. M. (26. 6. 2008). „Clinical practice. Acute calculous cholecystitis.”. New England Journal of Medicine. 358 (26): 2804—11. 
  2. ^ Janković SM, Milovanović DR, Ružić DT (2000). „Neurohumoral regulation of gallbladder motility.”. Rev Clin Pharmacol Pharmacokinet Int Ed. 14 (2): 79— 89. .
  3. ^ Milovanović D, Janković S (2005). „Kontraktilnost žučne kesei njena regulacija.”. Pons Med Č. 2 (2): 4—14.  .
  4. ^ Milovanović DR, Janković SM. Kontrola motilitetagastrointestinalnog i genitourinarnog trakta, Medicinski fakultet, Kragujevac, 2010.
  5. ^ Mackay, S.; Dillane, P. (2004). „Biliary pain”. Aust Fam Physician. 33: 977—81. .
  6. ^ Cohen MM, Young W, Theriault ME, Hernandez R (1996). „Has laparoscopic cholecystectomy changed patterns of practice and patient outcome in Ontario?”. CMAJ. 154 (4): 491—500. 
  7. ^ Steiner, C. A.; Bass EB; Talamini MA; Pitt HA; Steinberg EP (1994). „Surgical rates and operative mortality for open and laparoscopic cholecystectomy in Maryland”. New England Journal of Medicine. 330: 403—8. 
  8. ^ Legorreta, A. P.; Silber JH; Costantino GN; Kobylinski RW; Zatz SL (1993). „Increased cholecystectomy rate after the introduction of laparoscopic cholecystectomy”. JAMA. 270: 1429—32. .[PubMed]
  9. ^ Urbach, D. R.; Stukel, T. A. (12. 4. 2005). „Rate of elective cholecystectomy and the incidence of severe gallstone disease.”. CMAJ. 172 (8): 1015—9. .
  10. ^ Heuman DM, Moore EL, Vlahcevic ZR. Pathogenesis and dissolution of gallstones. In: Zakim D, Boyer TD, eds. Hepatology: A Textbook of Liver Disease. 1996. 3rd ed. . Philadelphia, Pa: WB Saunders. 1996. pp. 376–417. .
  11. ^ Zaki, S. A.; Shanbag, P. (2010). „Biliary pseudolithiasis secondary to ceftriaxone therapy”. Indian J Pharmacol. 42: 193—4. .
  12. ^ Beliaev, A. M.; Shapkov, P.; Ng, R. (2009). „Erythromycin-induced postprandial biliary colic.”. N Z Med J. 122: 57—60. .
  13. ^ Liang, C. C.; Wang, I. K.; Kuo, H. L.; et al. (2011). „Long-term use of fenofibrate is associated with increased prevalence of gallstone disease among patients undergoing maintenance hemodialysis.”. Ren Fail. 33: 489—93. .
  14. ^ D. Truhan, I. Viktorova, E. Lяlюkova. Glava 4. Želčnokamennaя boleznь // Bolezni želčnogo puzыrя i želčevыvodящih puteй. — SPb.: SpecLit, 2011. — S. 55—57.
  15. ^ Hickman, M. S.; Schwesinger, W. H.; Page, C. P. (april 1988). „Acute cholecystitis in the diabetic. A case-control study of outcome.”. Arch Surg. 123 (4): 409—11. PMID 3348729. doi:10.1001/archsurg.1988.01400280015001. 
  16. ^ Sheng R, Ramirez CB, Zajko AB, Campbell WL (januar 1996). „Biliary stones and sludge in liver transplant patients: a 13-year experience.”. Radiology. 198 (1): 243—7. PMID 8539387. doi:10.1148/radiology.198.1.8539387. 
  17. ^ Morrow, D. J.; Thompson, J.; Wilson, S. E. (oktobar 1978). „Acute cholecystitis in the elderly: a surgical emergency.”. Arch Surg. 113 (10): 1149—52. PMID 708235. doi:10.1001/archsurg.1978.01370220035006. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жучна_колика&oldid=27946800”