Zavod za transfuziju krvi Niš
Zavod za transfuziju krvi Niš | |
Naziv | |
---|---|
Osnovan | |
Zemlja | |
Direktor | |
Sedište | |
Adresa | |
Sajt | http://www.transfuzijanis.rs/ |
Zavod za transfuziju krvi Niš je jedna od pet specijalizovanih ustanova u sistemu zdravstva Republike Srbije odgovorna za prikupljanje i distribuciju krvi i vodeća ustanova iz ove oblasti za region južne i istočne Srbije.[1]
Istorija
urediPreteča Zavoda za transfuziju krvi Niš bio je novoosnovani Kabinet za transfuziju krvi u Nišu u okviru Vojne bolnice Niš osnovan odmah posle Drugog svetskog rata. Kabinet je formiran 1945. godine, da bi četiri godine kasnije 1949. godine po odluci tadašnjeg upravnik Gradske bolnice u Nišu dr Brila, bila osnovana jedna transfuzijska laboratorija – u sklopu gradske laboratorije. Kada je centralna bolnička laboratorija preseljena u zgradu dečijeg hirurškog odeljenja, transfuzija je dobila odgovarajuće prostorije i uslove za za rad i osnivanje kabineta za transfuziju.[2]
Kabinet za transfuziju je 1961. godine prerasta u stanicu za transfuziju krvi, u okviru koje je počeo da se razvija novi savremeniji i organizovan pristup dobrovoljnim davaocima krvi na principima plaćenog i porodičnog davalaštva.
Nova organizacija službe koja je uvedana je 1966. godine sa sobom je donela nova zaduženja i nove laboratorijske analize i savremeniji rada u oblasti transfuziologije. Organizuju se sastanci sa rukovodiocima radnih organizacija, drže predavanja o značaju transfuzije krvi, i uvode nove metode (hemostaza krvi, vremena krvarenja, vreme koagulacije krvi, protrombinsko vreme, metoda Lues, utvrđivanje očinstva, rad na prenatalnoj zaštiti, titar ABO i Rh sistema (antitela), krvne grupe novorođenčadi, pripremanje krvi za eksangvinotransfuzije novorodjene dece).[2]
Kako je Stanica za transfuziju krvi neprstano išla u korak sa razvojem svih grana medicine, a posebno hirurgije i ginekologije, postalo je neophodno obezbediti veće količine krvi za rad tih službi, a to je sa sobom donelo i obimniju organizaciju rada na terenu u čitavom niškom regionu u kome se krv skupljala od sve većeg broja dobrovoljnih davalaca. Organizacija poslova, porast broja zaposlenih rezultovao je i potrebom za sve većim prostorom i novim kadrovima.[2]
Stanica prerasta u Zavod za transfuziju krvi 1. jula 1971. godine, i preseljava se u nove prostorije gde se i danas nalazi. U to vreme postoje sledeće organizacione celine;[2]
- odeljenje krvnih grupa,
- odeljenje imunohematologije,
- odeljenje propagande,
- računovodstvo.
Kako se služba u Zavodu s kraja 20. veka sve više širila u svim oblastima rada, uvedene su i nove metode separacije krvi i krvnih produkata, počinje primena plastičnih sistema i kesa za uzimanje krvi, dolazi do uvođenja kućnih i ambulantnih transfuzija, formira se boks za sterilizaciju i separaciju krvi i primenu komponenti krvi.[2]
Sa većim obavezama rasta i broj zaposlenih u Zavodu, jer se njegova nadležnost obuhvatai ceo Niški region koji broji 16 opština.
Zavod danas
urediDanas je Zavod prerastao u veliku stručnu ustanovu, čiji rad je zasnovan na transfuziologiji kao visoko specijalizovanoj grani medicine i na naučnim osnovama, koja podrazumevaju bezbedno i savremeno lečenje bolesnika u svim granama medicine, koji sarađuje sa svim službama, stanicama i kabinetima za transfuziju širom Republike Srbije.[2]
U okviru Projekta Pomoći Evropske Agencije za rekonstrukciju Nacionalnoj službi transfuzije krvi u Srbiji koji je počeo decembra 2002. godine, nastaje veliki preokret u razvoju službe transfuzije u Nišu. Napravljena je nova zgrada Zavoda za transfuziju krvi Niš po savremenim standardima ovog doba, nabavljena nova kompjuterizovana oprema za Zavod, pojačan vozni park sa novim kombi vozilima, nabavljena nova aparatura – oprema – za potrebe službe. U rekonstrukciju ovog zavoda uloženo je približno milion evra, od čega 445 hiljada evra za rekonstrukciju zgrade, 468 hiljada evra za medicinsku opremu i 87,5 hiljada evra za vozila.[3]
Delatnost
urediZavod obavlja sledeće zdravstvene delatnosti u skladu sa Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i to:[4]
- vrši prikupljanje i preradu krvi od dobrovoljnih davalaca;
- prati i proučava stanje u oblasti transfuziologije;
- predlaže i sprovodi mere za unapređivanje dobrovoljnog davalaštva krvi i službe transfuzije krvi i obezbeđuje potrebne količine krvi i produkata od krvi za redovno lečenje obolelih i povređenih i stvara neophodne rezerve za potrebe u ratu, u slučaju elementarnih i drugih većih nepogoda i drugih vanrednih prilika, u skladu sa zakonom i programom prikupljanja rezervi krvi.
Organizacija
urediMenadžment
urediMenadžment Zavoda čine:[4]
- Direktor,
- Upravni odbor, koji ima pet članova od kojih su dva iz reda zaposlenih u Zavodu.
- Nadzorni odbor, koji ima tri člana od kojih je jedan iz reda zaposlenih u Zavodu.
Organizacione jedinice
urediU Zavodu danas postoje četiri organizacione jedinice, i to:
- 1. Organizaciona jedinica za prikupljanje, obradu, preradu i distribuciju krvi i produkata od krvi
- Odsek za organizaciju prikupljanja krvi — vrši prijem dobrovoljnih davalaca krvi u Zavodu i na terenu, obavlja zdravstvene preglede dobrovoljnih davalaca krvi, vrši kolekciju i konzervaciju krvi, vrši planiranje i organizovanje akcija prikupljanja krvi, učestvuje u motivaciji stanovništva za davanje krvi, pripremi propagandnog materijala i predavanja o davalaštvu krvi, sarađuje sa sredstvima javnog informisanja u obaveštavanju javnosti iz oblasti davalaštva krvi, sarađuje sa organizacijom Crvenog krsta, preduzećima, ustanovama i svim drugim organizacijama na motivaciji stanovništva za dobrovoljno davanje krvi, priprema davaoce za prikupljanje krvnih sastojaka putem afereznih postupaka i izvodi donorske afereze, izvodi program autolognog prikupljanja krvi i krvnih produkata, vodi propisanu medicinsku dokumentaciju, unos podataka o davaocima krvi na terenu i u Zavodu, vodi kompjutersku evidenciju davaoca krvi, izdaje knjižice davaoca krvi, potvrde o davanju krvi, priprema izveštaje o broju davaoca krvi i drugim podacima o davalaštvu za potrebe Zavoda i drugih organizacija, prijem davalaca krvi u Zavodu i na terenu.[2]
- Odsek za kolekciju krvi
- Odsek za dijagnostiku i terapiju poremećaja hemostaze
- 2. Organizaciona jedinica za pružanje dijagnostičkih i terapijskih usluga
- Odsek krvnih grupa
- Odsek prenatalne zaštite
- Odsek tipizacije tkiva
- Odsek za transmisivne bolesti
- 3. Organizaciona jedinica za pripremu produkata od krvi, infuzionih rastvora i drih medicinskih i dijagnostičkih sredstava
- Odsek za proizvodnju komponenti i derivata krvi
- Odsek za primenu test seruma i kontrolu kvaliteta preparata krvi
- Odsek terapijskih afereza i ambulantnih transfuzija
- 4. Organizaciona jedinica nemedicinske delatnosti
Za rad odeljenja odgovoran je načelnik, za odseke – šefovi odseka, a za rad srednjemedicinskog kadra odgovoran je glavni tehničar Zavoda.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Odluke o Planu mreže zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS“, broj 50/92)
- ^ a b v g d đ e „Istorijat U: Zavod za transfuziju krvi Niš”. www.transfuzijanis.rs. Pristupljeno 17. 5. 2020.
- ^ „Otvorena rekonstruisana zgrada Zavoda za transfuziju krvi Niš”. www.srbija.gov.rs. Pristupljeno 16. 5. 2020.
- ^ a b „Odluka o osnivanju Zavoda za transfuziju krvi u Nišu: 37/1993-1669”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 16. 5. 2020.