Zakonik vladara Lipit-Ištar

Zakonik vladara Lipit-Ištar donet je oko 1300. godine pre nove ere, nakon što je, usled istorijskih dešavanja, Treća dinastija Ura nestajala i slabila, na istorijsku i pravnu scenu stupio je amoritski grad Isina u predelu južne Mesopotamije. Zakonik je donet od strane petog po redu vladara Prve dinastije Isine – Lipit-Ištar, po kome ovaj zakonik i nosi ime. Pisan je sumerskim jezikom na kamenim stelama, dimenzija od oko 27,94cm koje su prilikom pronalaženja teško oštećene, a na kojima su sačuvana dva fragmenta, uz pretpostavku da se radi o originalnom tekstu. Upravo grad Nipur predstavlja izvorište najvećeg broja pronalska vezanih za ovaj zakonik, u kome se i nalazila nadaleko čuvena pisarska škola Starog vavilonskog carstva. Do danas, sačuvan je prolog i epilog zakonika, zajedno sa oko 37 njegovih propisa.

Danas se neki od dostupnih ostatka čuvaju u University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology.

Sadržaj zakonika

Karakteristika koja se susreće i kod Lipit-Ištar zakonika jeste specifičan prolog – uvod u kome se donošenje zakonika vezuje za volju bogova, s namerom da se uspostavi pravda na zemlji i da se otkloni mržnja, zavada i nasilje. Takođe, u uvodu se ističu i sposobnosti vladra Lipit-Ištar, koji je predstavljen kao izuzetan vojskovođa, vladar i neko čiji je zadatak uspostavljanje pravde u zemljama Sumera i Akada.

(i 20-37 [A i 20-ii13, B i 3`-5`]): Od tog doba, bogovi Anu i Enlil imenovaše Lipit-Ištar za princa zemlje – Lipit-Ištara, mudrog pastira, čije je ime izgovorio bog Nunamnir – s namerom da uspostavi pravdu na zemlji, da usliši vapaje za pravdom, da iskoreni zavade, mržnju i oružano nasilje, da donese dobrobit zemljama Sumera i Akada.

Zanimljiv je odnos prema ženama, tako da su žene mogle i da nasleđuju imovinu, a imale su i određenu pravnu zaštitu u slučaju trudnoće (koja se zbog velikog uticaja klasne diskriminacije, nije odnosila na robinje).

(P rev. il 8-11): Ako čovek umre bez muškog potomstva, neudata ćerka neka ga nasledi. (čl. b)

(P rev. iii 2-6/7-8): Ako (...) udari čovekovu kćer i zato ona izgubi začeto dete, on neka odmeri i preda 30 šekela srebra, a ako ona umre, takav čovek neka bude ubijen. (čl.d i čl. e)

Zakonik je sadržao članove o najmu broda, zakupu voćnjaka, krađom u tuđoj bašti, nekorišćenju obradivog zemljišta, kao i ukoliko u slučaju ne plaćanja poreza, stranac preuzme teret plaćanja istog, on ima pravo da po protoku roka od tri godine, preuzme imanje. Zakonik sadrži delove o najmu radne stoke, konkretno volova i ovo pitanje reguliše kroz čak 4-5 članova.

(B xx 22-26): Ako čovek unajmi vola i polomi mu rep, on neka odmeri i preda jednu četvrtinu njegove vrednosti (u srebru). (čl. 37)

Tužilac koji je optužio lice, i ne dokaže njegovu krivicu, snosiće istu onu kaznu koju je i lično predložio.

(D iv 1-9, E iv 9-18): Ako čovek, bez osnova optuži drugoga za nešto o čemu nema nikakvog saznanja, i taj čovek to ne dokaže, on neka snosi kaznu u slučaju u kome je izneo optužbe. (čl. 17)

Zatim sledi veći deo normi koje se odnose na pitanje naslednog prava. Regulisani su različiti slučajevi nasleđivanja dece dobijene u zakonskom braku, ali i nasleđivanje od strane dece dobijene van braka, sa drugim ženama. Takođe, regulisan je i položaj „glavne žene“, ali i mogućnost da muž u braku, pored svoje žene ima i „ženu sa ulice“.

(B xix 1-8, F ii 26-iii6): Ako čovekova glavna supuruga izgubi svoje čari, ili ostane nepokretna, ona neće biti izgnana iz kuće; ipak, njen muž će moći da oženi zdravu suprugu, i druga supruga će starati o glavnoj supruzi. (čl. 29)

U epilogu, susureću se delovi prologa, gde se veličaju dostignuća vladara i izbor samih bogova, da upravo vladar Lipit-Ištar, bude izabran „rečju boga Utua“ za istrebljivača mržnje i nasilja.

Ja učinih da nestanu vapaji, naricanja i krici za pravdom i suđenjem. Ja učinih da se pravo i istina istaknu i zablistaju, i ja doneh blagostanje zemljama Sumera i Akada...

Sankcije

Sankcije prisutne u Lipit-Ištar zakoniku, prvenstveno se zasnivaju kao i kod njegovog prethodnika, na imovinskoj kompoziciji, a retko i izricanje kazne smrti.

Literatura

Avramović S., Stanimirović V., Uporedna pravna tradicija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2011. ISBN 978-86-7630-640-4.
Stanimirović V., Hrestomatija za uporednu pravnu tradiciju, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2016. ISBN 978-86-7630-655-8.

Vidi još

http://professordeannaheikkinen.weebly.com/uploads/1/6/8/5/16856420/mesopotamian_law_codes.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. decembar 2017)