Википедија

Zajednica Dvanaest plemena

Dvanaest plemena, ranije poznata kao Grana Hrišćanske Crkvene Zajednice,[1] Severoistočno Kraljevstvo crkvene zajednice,[2] Mesijska Zajednica[2] i Zajednica Apostolskog Reda,[3] je kult koji je osnovao Žene Rene Sprigs (sada poznatog kao Jonek) koji je proistekao iz Hrišćanskog pokreta 1972. godine[4] u Čatanugi u Tenesiju.[5] Grupa predstavlja pokušaj da se ponovo uspostavi prvovekovna crkva iz knjige Dela apostolska[4]; naziv "Dvanaest plemena" je uzeto iz citata Apostola Pavla akt 26:7[6]. Grupa se naziva i kao Yellow Deli People[7] i neformalno kao Zajednica.

Istorija

uredi
 
Common Sense kafić i Yellow Deli na Island Pondu

Poreklo pokreta Dvanaest plemena vodi ka svešteničkoj službi tinejdžera zvanoj "Svetlosna Brigada"[8] iz 1972[4]. Služba je vođena iz malog kafića "Svetionik"[5] u kući Žene Sprigsa i njegove žene Marše. Svetlosna brigada je počela da se širi među zajednicom[9] i otvorila restoran "Yellow Deli" i bila deo nekoliko crkva sve dok se nije opredelila za Prvu Prezbiterijansku crkvu[10]. Dok je bila deo Prve Presbiterijanske, Svetlosne brigade je izazvala svađu sa ustanovom tako što je dovodila svakog ko je bio voljan da pođe sa njima, uključujući članove različitih društvenih klasa i rasnih grupa, i upražnjava običaj koji nije bio prihvaćen u to vreme[5]. Dvanaestog januara 1975. godine, grupa je došla na službu u Prvu Presbiterijansku crkvu da bi saznala da je služba otkazana zbog Super Boula,[5] ovo je navelo grupu da oformi The Vine Christian Community Church.[9] U ovo vreme grupa je "sadila" crkve, svaku sa njenim žutim delijem u Daltonu U Trentonu, Džordžiji, Mentonu, Alabami i Dajtonu.[1]

Njihovo povlačenje iz religiozne matice je preokrenulo odnos ispunjen nesuglasicama u protest protiv njih.[2] Počeli su da održavaju sopstvene službe, koje su zvali "odlučujuća misa" u Vorner parku,[11] postavljali su starešine[12][13] i krstili ljude . Pogoršanje odnosa između grupe i religioznih i svetovnih zajednica Čatanoge je privuklo pažnju Roditeljskog odbora za oslobađanje naše dece od dece Boga i Građanske fondacije slobode koji su označili crkvu kao kult i napali Sprigsa kao lidera kulta.[2] Ovo je dovelo do, kako to grupa danas naziva, "zastrašivanje kulta"[14] u kasnim  sedamdesetim. Serija deprogramiranja započetih u leto 1976. koje je predvodio Ted Patrik.[10] Grupa je i pored toga u velikoj meri ignorisala negativne pritiske i u svetu generalno, i nastavila da radi svoj posao[2] otvarajući Areopagus i drugu lokalnu Žutu Deli u centru Čatanuge.[10][15] Sprigs je 1978. primio pozivnicu iz male crkve iz Island Ponda, da radi tamo kao sveštenik; ovu ponudu je odbio ali je grupa počela da se širi u ruralne gradove, dajući imena tamošnjim crkvama Zajednica Severoistočnog kraljevstva.[11] Jedno od Patrikovih poslednjih deprogramiranja u Čatanugi se desilo 1980; bio je umešan policijski detektiv koji je, prema Svantku, uhapsio svoju 27-ogodišnju ćerku sa lažnim nalogom kako bi olakšao njeno deprogramiranje, sa podrškom lokalnih sudija.[16] Grupa je nastavila selidbu zatvarajući sve Žute Deli i povezane crkve osim jedne u Daltonu.[1] U jednom momentu, vođa grupe je priznao da se nalaze u velikim dugovima,[13] pre nego što su zatvorili crkvu u Daltonu i preselili poslednje članove u Vermont.[5]

Selidba u Vermont, kombinovana sa prvim periodom ekonomskih poteškoća, izazvala je odlazak pojedinih članova.[5] Fondacija građanska sloboda sprovela je nekoliko sastanaka u Bartonu kako bi skrenula pažnju na grupu.[16] Fondacija građanskih sloboda je tvrdila da se koristi kontrola uma u Čatanugi, ali je sada podnela optužbe za zlostavljanje dece.[16] 1983. godine su podnete optužbe protiv Čarlsa "Edija" Vajzmana (starešina u grupi) za počinjavanje napada kao i za nekoliko slučajeva dečijeg starateljstva, što je dalo osnovu za formiranje naloga za pretres. 22. juna 1984. godine policija i službe za socijalnu rehabilitaciju Vermonta[17] su privele 112 dece;[5] svi su pušteni istog dana zbog toga što obavljeni pretres nije bio osnovan.[18] Zbog toga što je grupa ovo posmatrala kao veliki nesporazum.[2] Dva meseca nakon pretresa slučaj protiv Vajzmana se raspao nakon izjave glavnog svedoka, koji je rekao da je bio pod uticajem antikultnog pokreta.[2] Slučaj je napušten 1985. nakon što je sudija uzrekao da je Vajzman odbio pravo na brzo suđenje. Javni branilac Edija Vajzmana, Žan Svantko, koji je prisustvovao pretresu, se kasnije oženio sa Vajzmanom.[19] Do 1989. godine, crkva je bila široko prihvaćena na Islan Pondu[20] i rasla tokom 1980-ih i 1990-ih, otvarala je grane u nekoliko različitih država, uključujući Kanadu, Australiju, Brazil, Španiju, Nemačku, Argentinu i Ujedinjeno Kraljevstvo. Tokom ove faze ekspanzije, grupa je koristila ime Mesijska zajednica, pre nego što su odlučili da je preimenuju u Dvanaest plemena. Grupa je ostala kontroverzna i tokom 2000-ih, zbog optužba za dečiji rad,[21] za još nešto[16] i ilegalno kućno školovanje.[22] Održali su okupljanje 2006. godine za članove i prijatelje grane hrišćanske zajednice i nekadašnje Žute Deli u Vorner parku, kada su najavili otvaranje nove zajednice u Čatanugi.[23] Pokret je nastavio da otvara nove Žute Deli tokom 2008, skoro 30 godina nakon odlazka iz Čatanuge.[10]

Verovanja i običaji

uredi

Verovanja Dvanaest plemena podsećaju na hrišćanski fundamentalizam, pokreta hebrejskih korena, Mesijski judaizam i pokreta Svetog Imena; međutim, grupa veruje da su sve druge denominacije pale i stoga odbija da se svrsta sa bilo kojom drugom denominacijom ili pokretom.[5] Oni veruju da crkva mora da se vrati u svoju prvobitnu formu, koja je prikazana u, kako bi se mesija vratio. Ova obnova ne predstavlja samo obnovu prvovekovne crkve, već i stvaranje novog Izraela koji se sastoji od dvanaest plemena u dvanaest geografskih regiona.[5][8] Deo ove obnove je i ponovno slavljelje Šabata, pridržavanja nekih Mojsijevih zakona[24] uključujući pravila o ishrani i praznicima.[24][25] Ovo tumačenje prorokovane obnove Izraela,[4] kombinovane sa postojećim nemoralom u svetu,[26] navodi grupu da veruje da je došao kraj vremena, iako datum nije određen.[27]

Jedan od pomenutih aspekata grupe je njeno insistiranje na upotrebi imena "Yahshua",[2] za razliku od Isusa.[5] Pošto ime "Yahshua" predstavlja prirodu Isusa, grupa na sličan način daje svakom članu jevrejsko ime koje treba da odražava ličnost pojedinca.[28]

Grupa veruje da postoje tri večne sudbine.[29] Veruje da se nakon ‘’pada čoveka” svakom čoveku daje savest[29] i da nakon umiranja svaka osoba odlazi u stanje koje se zove smrt (u hebrejskom Šeol i grčkom Had)[30] bez obzira na veru.[29] Nakon drugog dolaska, vernici će biti vraćeni za hiljadu godina da bi vladali sa "Yahshua" pre poslednjeg suda.[29] Na kraju ovog milenijuma, svim nevernicima će biti suđeno prema njihovim delima i biće svrstani u jednu od dve grupe: pravedni i prljavi / nepravedni.[29] Prljavi i nepravedni će biti poslata na ‘’jezero vatre”, dok će pravednici otići u večnost i ispuniti svemir.[29]

Rukovodstvo je strukturirano kao niz saveta koji se sastoje od lokalnih veća, regionalnih veća i globalnog apostolskog veća;[4] unutar ovih saveta grupu predvode brojni učitelji, đakoni, đakonice, starešine i apostoli.[3] Rene Sprigs je veoma cenjen kao osoba koja je prva otvorila svoj dom braći i sestrama, ali članovi tvrde da se on ne smatra duhovnom figurom.[31]

Grupa posluje kao 501 - "profitna organizacija sa religioznom svrhom i zajedničkom riznicom." Zajednica plaća porez na imovinu, ali struktura 501 ima tendenciju da rezultira bez obaveze plaćanja poreza na dobit.[4][10]

 
Venčanje u zajednici Dvanaest plemena

Udvaranje u zajednici uključuje "period čekanja"[10][32] u kojem muškarac ili žena izražavaju svoju želju da upoznaju drugu osobu.[31] Par zatim prima doprinos od zajednice dok provodi vreme zajedno.[31][32] Par je veren ako njihovi roditelji (ili cela zajednica, ako su odrasli) potvrde svoju ljubav i kompatibilnost;[3][31] pa je onda dozvoljeno da se drže za ruke.[32] Venčanja su dramatizovana[33] po onome što grupa veruje da će se dogoditi na kraju vremena kada se "Yahshua" vrati na zemlju po svoju nevestu.[10]

Zabeleženo je da deca igraju centralnu ulogu u eshatološkim uverenjima grupe,[3] jer će buduće generacije grupe biti "144,000" iz Otkrivenja 7.[3][31] Deca se školuju kod kuće.[4][3][24][22][27][31] U grupi, tinejdžeri mogu da se zaposle u zanatskim radnjama u grupama kako bi se podučavali zanatima koji dopunjuju njihovo obrazovanje.[3][34][35] Grupa koristi telesno kažnjavanje[2][5][3][16][31][35] sa "štapom sličnim trskom"[24] kao štapić na koji se stavlja balon (minimum)[36] preko detetove zadnjice.[3]

Polemika

uredi

Od svog osnivanja, grupa je izazvala polemike[33] i privukla nepovoljnu pažnju medija,[17] anti-kultnog pokreta i vlade.[16] Izvršni direktor instituta za religijska istraživanja Nju Inglanda Rev. Bob Pardon[37] upozorava u svom izveštaju da su "mesijanske zajednice, pod vođstvom Sprigsa, težile ekstremnom autoritarizmu" i "galacijskoj jeresi"."[38] Grupa je odgovorila redom od početka do kraja na izveštaj i nastavila da tvrdi njegove velike "greške, distorzije, nesporazume i pogrešne procene", dok kritikuje teško korišćenje apostata u njegovom izveštaju.[39] U Francuskoj, grupa je uvrštena u 1995 vladini izveštaj od strane Parlamentarne komisije za kultove u Francuskoj pod nazivom "Ordre apostolique – Therapeutic healing environment.".[40]Članovi dvanaest plemena Žan Svantko i njegov muž Ed Vajzman su se potrudili da se bore protiv društvene stigme i anti-kultnog pokreta tako što su se uključili u dijalog sa neprijateljskim bivšim članovima, medijima i vladinim vlastima.[41] Svantko je predstavio na naučnim konferencijama[41] uključujući CESNUR [42] Udruženje za zajedničke studije[43] i Društvo za naučno proučavanje religije[44] kao i poglavlje u Regulativnoj religiji Džejms T. Ričardson: studije slučaja iz sveta. Stuart A. Rajt je Dvanaest plemena naveo kao grupu koja pati od nepravilne zastupljenosti u medijskom izveštavanju.[17] Prema Rajtu, mediji se često fokusiraju na neutemeljenim optužbama protiv grupe, ali kako se optužbe istražuju i kako se slučajevi raspadaju, mediji ih na kraju znatno manje pokrivaju nego na početku. Rajt zatim tvrdi da to ostavlja utisak u javnosti da je grupa kriva za neosnovane optužbe.[17]

Komentar o napadu na Island Pond

uredi

Napad na Island Pond ostao je istaknut u pravnoj istoriji Vermonta; bio je predmet seminara Advokatske komore Vermonta 2006. godine.[45] Grupa je održala jubilarne događaje u 1994.[46] i 2000.[47] i producirala 75-minutni dokumentarni film.[48] Vermontsko poglavlje ACLU-a takođe je kritikovalo napad, nazvavši ga "zastrašujućim" i "najvećim lišavanjem građanskih sloboda koje su se dogodile u nedavnoj istoriji Vermonta."[49] Tadašnji guverner Vermonta, Ričard Sniling, koji je odobrio pretres, navodno je pokrenuo "najvreliju političku vatru u svojoj karijeri" nekoliko nedelja nakon[50] što je generalni državni tužilac Vermonta Džon J. Iston Mlađi pripisao ovaj pretres svojoj kampanji za guvernera.[51] Džon Burčard, koji je bio državni komesar za socijalne i rehabilitacione usluge, i Vanesa L. Malkarn, su 1992. objavili članak u ’’Behavioral Sciences and Law’’, ohrabrujući promene u zakonu koje bi omogućile uspeh u pretresu.[52][53]

Učenja o Jevrejima

uredi

Citirajući Mateju 27:25, veruju da su Jevreji krivi za Hristovo krvoproliće.[54][55] Iako je često obeležena kao antisemitska grupa konstantno opovrgava ove optužbe. Članovi ove grupe zadržavaju Šabat i jevrejske festivale Pashu, Jom kipur i Sukot. Mladi proslavljaju Bar Micvu i Bat Micvu, i često izvode izraelske narodne igre.[56]

Kontroverze oko dečijeg rada i školovanja od kuće

uredi

Njujork Post je 2001. godine objavio članak u kojem optužuje grupu za nasilje u dečijem radu[57][58] i kasnije ističe da su oni ti koji su izazvali dalju istragu. [59]„Dvanaest plemena“ su odgovorili konferencijom za štampu u „Commonsense Farm“ gde se navodno održavao dečiji rad.[57][58][60] „Dvanaest plemena“ izveštava da je prilikom jedne iznenadne inspekcije, koju je izvšila kompanija Estée Lauder, otkriveno da je nekoliko četrnaestogodišnjaka pronađeno kako pomažu svojim očevima u proizvodnji pamuka;[58] ove izveštaje je Estée Lauder kasnije potrdila i raskinila ugovore sa Common Sense proizvodima.[60] Kasnije su izjavili da je to porodični posao i da su ta deca bila u obavezi da pomažu svojim roditeljima u poslu, ni u jednom trenutku nenapravivši izvinjenje za to.[59][60] Ministarstvo za rad države Njujork je izjavilo da nameravaju da posete svih pet poslovnica „Dvanaest plemena“. Državni tužilac Eliot Spicer ističe da je nadničenje ravno ropstvu i da nije legalno. „Sundenc katalog“ Roberta Redforda, koji je imao ugovor sa Common Wealth Woodmars (još jedna kompanija u inustriji pamuka koja proizvodi nameštaj), takođe raskida ugovor sa njima kao odgovor na optužbe. Ministarstvo za rad nije pronašlo nikakve prekršaje u Common Sense Farm-u ni u Commonwealth Woodworks. Isplatili su 2 kazne od po 2000 dolara zbog petnaestogodišnjaka koji je gurao kolica i još jednog petnaestogodišnjaka koji je menjao sijalicu.[35]

U Nemačkoj i Francuskoj, kontroverze su bile uperene na probleme školovanja od kuće, zdravlja, zlostavljana dece i verskih sloboda. Već nekoliko puta je bila u konfliktu sa vlastima u Nemčkoj i Francuskoj oko školovanja od kuće, sa poprilično dugom i sporom raspravom između zajednice u Klostercimern, opština Deiningen u Bavarskoj, i bavarskim organima za edukaciju.[61][62] Školovanje kod kuće je u Nemačkoj ilegalno osim u vrlo retkim situacijama.[61] Kazne i hapšenja nisu imala nikakvog uticaja na zajednicu, vlasti su odobrile rad privatne škole u prostorijama komune pod nadzorom države.[62][63] Dogovor podrazumeva da u programu nastave u školi neće biti seksualne edukacije i evolucije.[62][63]

Policijski pretresi u Nemačkoj

uredi

5. septembra 2013. godine nemačka policija je pretresla dve zajednice koje pripadaju zajednici Dvanaest plemena i sklonila 40 dece kako bi ih zaštitila od navodnog neprekidnog zlostavljanja.[64] Grupa priznaje da koristi štap za disciplinu, ali poriču da maltretiraju svoju decu. Sociolog religije Suzan Palmer je istakla da doktori nisu našli dokaz o zlostavljanju iz septembra 2013. nakon policijskog pretresa.[65]

Rad na terenu

uredi

Zajednica Dvanaest plemena koristi mobilna vozila i radnje kako bi sprovodila evangelizaciju na raznim događajima.

  • Luka mirotvoraca - brod A klase koji je kupila i obnovila grupa plovi istočnom obalom SAD-a. Grupa sada organozuje ture i širi radosnu vest po lukama.[66]
  • Autobusi Peacemaker I i II[67]
  • Šator za prvu pomoć postavljaju na različitim događajima[68]

Reference

uredi
  1. ^ a b v „Church to sell Yellow Delis, other properties and relocate”. Chattanooga Times. WEHCO Media. 26. 3. 1979. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z Palmer, Susan J. Apostates and Their Role in the Construction of Grievance Claims Against the Northeast Kingdom/Messianic Communities article in the book The Politics of Religious Apostasy: The Role of Apostates in the Transformation of Religious Movements edited by David G. Bromley Westport, CT. . Praeger Publishers. 1998. ISBN 978-0-275-95508-3. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Palmer, Susan J. (1. 6. 1999). Children in New Religions. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press. str. 153—171. ISBN 978-0-8135-2620-1. 
  4. ^ a b v g d đ e Barna, Mark (29. 7. 2009). „Twelve Tribes living as one”. Colorado Spring Gazette. Freedom Communications. Arhivirano iz originala 1. 5. 2013. g. Pristupljeno 4. 11. 2009. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j Palmer, Susan J.; Bozeman, John M. (maj 1997). „The Northeast Kingdom Community Church of Island Pond, Vermont: Raising Up a People for Yahshua's Return”. Journal of Contemporary Religion. 12 (2): 181—190. doi:10.1080/13537909708580798. Pristupljeno 5. 11. 2009. 
  6. ^ Twelve Tribes (leto 2004). „Our Twelve Tribes: a Manifesto”. The Voice: Call to Restoration. Parchment Press. str. 2. Arhivirano iz originala 13. 01. 2014. g. Pristupljeno 6. 12. 2009. 
  7. ^ Shultz, Wes (7. 5. 2008). „Remembering the Yellow Deli People”. Chattanoogan. Chattanooga Publishing Company, Inc. Arhivirano iz originala 28. 10. 2010. g. Pristupljeno 6. 12. 2009. 
  8. ^ a b Warth, Gary (3. 10. 2009). „The 12 Tribes at a glance”. North County Times. Lee Enterprise. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  9. ^ a b Hunt, Stephen (2001). Christian Millennialism. Bloomington and Indianapolis, Indiana: Indiana University Press. str. 209—223. ISBN 978-0-253-21491-1. 
  10. ^ a b v g d đ e Garret, Joan (3. 5. 2008). „Chattanooga: Yellow Deli hosts reunion, betrothal”. Chattanooga Times Free Press. Chattanooga Publishing Company, Inc. Arhivirano iz originala 5. 3. 2011. g. Pristupljeno 7. 11. 2009. 
  11. ^ a b Palmer, Susan J. (februar 2010). „The Twelve Tribes: Preparing a Bride for Yahshua's Return”. Nova Religio. 13 (3): 59—80. doi:10.1525/nr.2010.13.3.59. 
  12. ^ Murray, Alan (19. 1. 1978). „Vine elders concede church has authoritarian character”. Chattanooga Times. Chattanooga Publishing Company, Inc. 
  13. ^ a b Castel, Bill (1. 12. 1980). „Elder: "We have no money"”. Chattanooga Times. Chattanooga Publishing Company, Inc. 
  14. ^ Wiseman, Eddie (proleće—leto 2009). „Cult Scare in Chattanooga” (PDF). In the Vine House Days. Parchment Press. str. 10. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 11. 2010. g. Pristupljeno 6. 11. 2009. 
  15. ^ „Yellow Deli In Comeback Popular Christian Eatery From 1970s To Be Revived”. Chattanoogan. John Wilson. 5. 4. 2006. Arhivirano iz originala 7. 4. 2006. g. Pristupljeno 8. 11. 2009. 
  16. ^ a b v g d đ Swantko, Jean (2000). „The Twelve Tribes' Communities, the Anti-Cult Movement, and Government's Response” (PDF). Social Justice Research. 12 (4): 341—364. S2CID 140807868. doi:10.1023/A:1022021125576. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2008. g. Pristupljeno 9. 11. 2009. 
  17. ^ a b v g Wright, Stuart A. (decembar 1997). „Media Coverage of Unconventional Religion: Any "Good News" for Minority Faiths?”. Review of Religious Research. 39 (2): 101—115. JSTOR 3512176. doi:10.2307/3512176. 
  18. ^ „Children of Sect Seized in Vermont”. The New York Times. 24. 6. 1984. Pristupljeno 12. 11. 2009. 
  19. ^ Wheeler, Scott (2009). „The Raid on Island Pond 25 Years Later – A Personal Look”. Northland Journal. Scott Wheeler. Arhivirano iz originala 17. 07. 2011. g. Pristupljeno 26. 2. 2010. 
  20. ^ „Vt. Village Warms to Church”. The Hartford Courant. Tribune Company. 5. 7. 1989. str. 17. 
  21. ^ Lovett, Kenneth (4. 10. 2001). „Upstate 'Soap' Cult fined for Child Labor”. New York Post. News Corporation. Pristupljeno 15. 12. 2009. 
  22. ^ a b „Fundamentalist Christian Group Gets School of Their Own”. Deutsche Welle. 31. 8. 2006. Pristupljeno 17. 11. 2009. 
  23. ^ Nash, Robert T. (16. 4. 2006). „Chattanooga Yellow Deli Reunion Draws Crowd”. Chattanoogan. Chattanooga Publishing Company, Inc. Arhivirano iz originala 28. 6. 2009. g. Pristupljeno 17. 11. 2009. 
  24. ^ a b v g Stephenson, Heather (10. 9. 2000). „A church of their own”. Rutland Herald. Herald Association. 
  25. ^ Warth, Gary (4. 10. 2009). „VALLEY CENTER: Twelve Tribes Christian community lives as an example of its faith”. North County Times. Lee Enterprise. Pristupljeno 13. 12. 2009. 
  26. ^ Twelve Tribes (jesen 2004). „If the Foundations Are Destroyed, What Can the Righteous Do?” (PDF). Love is a Many Splendored thing. Parchment Press. str. 9—12. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 11. 2010. g. Pristupljeno 12. 12. 2009. 
  27. ^ a b Folstad, Kim (2. 12. 2000). „Life on the Farm”. Palm Beach Post. Cox Enterprises. str. 9—12. 
  28. ^ Stearns, Matt (6. 1. 2002). „Disciples maintain a life of simplicity – Despite controversy, – group lives quietly”. The Kansas City Star. The McClatchy Company. str. B1. 
  29. ^ a b v g d đ Twelve Tribes (jun 2001). „Three eternal Destinies of Man” (PDF). The Three Eternal Destinies. Parchment Press. str. 9—22. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 12. 2009. 
  30. ^ Twelve Tribes (proleće 2004). „The Passion of the Christ The Rest of the Story” (PDF). Parchment Press. str. 7. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 12. 2008. g. Pristupljeno 12. 12. 2009. 
  31. ^ a b v g d đ e Palmer, Susan J. (1994). Moon Sisters, Krishna Mothers, Rajneesh Lovers. Syracuse, New York: Syracuse University Press. str. 133-153. ISBN 978-0-8156-0382-5. 
  32. ^ a b v Filipov, David (28. 6. 2009). „'Forgiven and free'”. Boston Globe. Globe Newspaper Company. Pristupljeno 27. 12. 2009. 
  33. ^ a b Palmer, Susan J. (1998). „Messianic Communities/North East Community Church”. Ur.: James R. Lewis. The Encyclopedia of Cults, Sects and New Religions. 1 (1st izd.). Amherst, New York: Prometheus Books. str. 334—335. 
  34. ^ Staff Writer (13. 4. 2001). „Tribes speak, but don't apologize”. Bennington Banner. MediaNews Group. 
  35. ^ a b v Bernstein, Fred A. (24. 7. 2005). „Healing Buildings and Healing Souls in the Catskills”. The New York Times. Pristupljeno 28. 10. 2009. 
  36. ^ Pokorny, Brad (24. 2. 1985). „Island Pond has message for Media: Paint Brighter Picture or Get Lost”. Boston Globe. New York Times Company. str. 32. 
  37. ^ The New England Institute of Religious Research. „About NEIRR”. The New England Institute of Religious Research Website. The New England Institute of Religious Research. Arhivirano iz originala 25. 11. 2009. g. Pristupljeno 31. 12. 2009. 
  38. ^ „My Analysis of the Twelve Tribes”. New England Institute of Religious Research website. Arhivirano iz originala 15. 12. 2005. g. Pristupljeno 23. 10. 2005. 
  39. ^ „Our Response to the NEIRR Analysis” (PDF). Twelve Tribes: Controversies. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 7. 2008. g. Pristupljeno 29. 10. 2009. 
  40. ^ „French National Assembly: On Sects”. Pristupljeno 9. 5. 2008. 
  41. ^ a b Palmer, Susan J. (2005). „Twelve Tribes”. Ur.: Jones, Lindsay. Encyclopedia of Religion. 14 (2 izd.). New York: Macmillan Reference USA. str. 9409. 
  42. ^ Swantko-Wiseman, Jean (2009). „State-Sanctioned Raids and Government Violations of Religious Freedom: Revealing Similarities of Constitutional Errors in Both the 1984 Island Pond Raid and the 2008 FLDS Raid”. Salt Lake City, Utah: The 2009 CESNUR Conference. 
  43. ^ „Communal Studies Association, 2010 New Harmony, Indiana” (PDF). Communal Studies Association. 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 12. 2010. 
  44. ^ „Society for Scientific Study of Religion and Religious Research Association Annual Meeting 2010” (PDF). Society for Scientific Study of Religion and Religious Research Association Annual. 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 1. 2018. g. Pristupljeno 13. 12. 2010. 
  45. ^ Vermont Bar Association. „Vermont Bar Association 49th Mid-Year Meeting” (PDF). Vermont Bar Association. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 12. 2010. g. Pristupljeno 8. 1. 2010. 
  46. ^ Daley, Yvonne (19. 6. 1994). „Praise the Lord: the community goes forth to meet the world” (PDF). Vermont Sunday Magazine. Herald Association. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 7. 2011. g. Pristupljeno 11. 1. 2010. 
  47. ^ New York Times (19. 6. 2000). „Island Pond Journal; Trip Home to Stand Up For Their Community”. New York Times. Pristupljeno 10. 1. 2010. 
  48. ^ Freyne, Peter (27. 7. 2005). „When Big Brother Ran Vermont”. Seven Days. Pristupljeno 10. 1. 2010. 
  49. ^ Smith, Colin (26. 6. 1984). „ACLU: Raid on Sect was Lawless act by Vermont”. Boston Globe. New York Times Company. 
  50. ^ Nickerson, Colin (25. 7. 1989). „Island Pond Case: How Much Latitude Does the Church have?”. Boston Globe. New York Times Company. 
  51. ^ Kranish, Michael (26. 6. 1984). „Governor's Race a nail biter, Legislature Might Decide winner”. Boston Globe. New York Times Company. 
  52. ^ Buchard, John D.; Malcarne, Vanessa L. (1992). „Investigation of Child abuse/Neglect in Religious Cults”. Behavioral Sciences and the Law. 10: 75—88. doi:10.1002/bsl.2370100108. 
  53. ^ „Father, son & holy toast - Boulder Weekly”. 12. 5. 2011. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  54. ^ Vasagar, Jeevan (3. 7. 2000). „Racist sect digs in at rock festivals”. The Guardian. London. 
  55. ^ „Who Does the Pope Think He Is?”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2014. g. Pristupljeno 24. 05. 2019. 
  56. ^ Goswami, Neal. „Let Us Pray: Twelve Tribes, honoring the past”. Bennington Banner. Bennington, VT. 
  57. ^ a b Moeller, Katy (15. 4. 2001). „Worshippers of Yahshua as savior weather storm – Cambridge farm counters criticism”. Daily Gazette. John E.N. Hume III. str. A—01. 
  58. ^ a b v Associated Press (14. 4. 2001). „Twelve Tribes sect opens farm to Press group Denies Charges of Child Labor, Racism”. Watertown Daily Times. str. 29. 
  59. ^ a b MacIntosh, Jeane (9. 4. 2001). „State probes cult in Child Labor Scandal on heels of post report”. New York Post. News Corporation. Pristupljeno 3. 1. 2010. 
  60. ^ a b v Staff Writer (13. 4. 2001). „Tribes speak, but don't apologize”. Bennington Banner. MediaNews Group. 
  61. ^ a b Swantko, Jean A. T. Richardson (2004). „The Twelve Tribes Communities, the Anti-Cult Movement, and Governmental Response”. Ur.: James. Regulating religion: case studies from around the globe. Springer. str. 197—199. ISBN 978-0-306-47886-4. Pristupljeno 27. 8. 2011. 
  62. ^ a b v Görlach, Alexander (4. 2. 2006). „Sieg der Sekten-Eltern”. Die Welt. Pristupljeno 26. 8. 2011. 
  63. ^ a b cpa/jol/dpa (29. 8. 2006). „Schulboykott. "Zwölf Stämme" erhalten eigene Schule”. Der Spiegel. Pristupljeno 26. 8. 2011. 
  64. ^ „German Christian sect raided and children put in care”. BBC News. 5. 9. 2013. 
  65. ^ Merrill, Jamie (16. 9. 2013). „'It is our right to use the willow cane': Inside the Twelve Tribes Christian fundamentalist sect at centre of childcare controversy”. The Independent. London. Pristupljeno 17. 9. 2013. 
  66. ^ Felty, Dana Clark (29. 11. 2008). „Savannah Now article”. Savannah Morning News. Pristupljeno 23. 12. 2008. 
  67. ^ Wallgren, Christine (23. 7. 2006). „A festival of peace Twelve Tribes opens its Plymouth home to curious neighbors”. Boston Globe. Globe Newspaper Company. str. 1—3. Pristupljeno 4. 11. 2009. 
  68. ^ Dreher, Christopher (23. 10. 2005). „The Doomsday Prophets on Main Street”. Boston Globe. Globe Newspaper Company. Pristupljeno 10. 11. 2009. 
 
Zajednica Dvanaest plemena na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Заједница_Дванаест_племена&oldid=27494021”