За Елизу
3a Elizu (nem. Für Elise) je naziv jedne od najpopularnijih kompozicija Ludviga van Betovena, Bagatela u A molu (WoO 59 i Bia 515) za solo klavir, označena poco moto datirana na 27. april 1810. Originalni potpisani rukopis je izgubljen i samo delo nije objavljeno do 1865.
Pozadina uredi
Nije sigurno ko je Eliza. Neki naučnici su tvrdili da je ona bila Betovenova peta ljubavnica, dok su drugi sugerisali da je otkrivač komada, Ludvig Nol, možda pogrešno prepisao naslov, a da je originalni rad nazvan „Za Terezu“ (nem. Für Therese)[1] (po Tererezi Malfati fon Rorenbah cu Deza (nem. Therese Malfatti von Rohrenbach zu Dezza), Betovenovoj prijateljici i učenici koju je on zaprosio 1810, ali je ona odbila i udala se za plemića i austrijskog državnog činovnika Vilhema fon Drosdika (nem. Wilhelm von Droßdik) 1816). Još jedna teorija je da je Elizabeta Rekel Eliza (nem. Elisabeth Röckel, 1793–1883), nemački sopran i sestra Josipa avgusta Rekel.[2] Nije poznato kako je autogram od 'Albumblat' Uo 59 završio u posedu Babete Bredl (koji ima takođe u vlasništvu ostale primerke Betovenova dela u ruci Tereza Malfate) u Minhenu.
Kontroverza uredi
Dana 13. oktobra 2009. pijanista i muzikolog Luka Čantore, predstavljajući svoje 8 godina dugo istraživanja na Univerzitetu u Barseloni, je izjavio da Betoven nije pisao ovaj komad, već nemački muzikolog Ludvig Nol, koji je kombinovao nekoliko nekategorisanih Betovenovih partitura.[3].
Reference uredi
- ^ Max Unger, translated by Theodore Baker, "Beethoven and Therese von Malfatti," The Musical Quarterly 11, no. 1 (1925): 63-72.
- ^ Klaus Martin Kopitz, Beethoven’s ‘Elise’ Elisabeth Röckel: a forgotten love story and a famous piano piece, in: The Musical Times, vol. 161, no. 1953 (Winter 2020), p. 9–26, (Essay online)
- ^ ¿Escribió Beethoven Para Elisa?, Pristupljeno 5. 4. 2013.
