Зборник Матице српске за ликовне уметности
Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti je naučni časopis pokrenut 1963. godine u novosnovanom Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske u Novom Sadu[1] Zbornik izlazi jedan put godišnje, a svaki broj dospeva razmenom u oko 100 biblioteka u svetu.[2]
| Tip | naučni časopis |
|---|---|
| Vlasnik | Matica srpska |
| Osnivanje | 31. mart 1963. |
| Jezik | srpski |
Namena uredi
Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti je osnovan sa namenom da se u njemu objavljuju radovi iz istorije srpske i jugoslovenske, ali i svetske umetnosti srednjovekovnog, novovekovnog i modernog razdoblja.
Časopis je otvoren i za rasprave iz muzeologije, heritologije, studija vizuelne kulture i teorije likovnih umetnosti. Časopis izlazi redovno jedanput godišnje u obimu do 50 autorskih tabaka. Svaki broj sadrži imenski i geografski registar, a dospeva razmenom u oko 100 svetskih biblioteka. Izlaženje časopisa finansijski pomažu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje Autonomne Pokrajine Vojvodine.[1]
Indeksiranje i recenzija časopisa uredi
Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti indeksiran je na ERIHPLUS i ESCI Tompson Rojters listama međunarodnih naučnih časopisa (engl. ERIHPLUS and ESCI Thompson Reuters lists of international scientific journals, koja svojim visokim sistemom vrednovanja i strogim kriterijumima okuplja najuglednije evropske časopise iz oblasti društveno-humanističkih nauka.[1]
Članci, rasprave i prilozi koje se objavljuju u časopisu imaju sažetke, ključne reči, rezimee na stranim jezicima po izboru autora i UDK broj po međunarodnoj bibliotečkoj klasifikaciji.
Za sve naučne radove objavljene u časopisu redakcija iz kruga uglednih domaćih i stranih naučnika obezbeđuje najmanje dve nezavisne recenzije.
Istorija uredi
Na skupštini Matice srpske održanoj 31. marta 1963. godine osnovano je Odeljenje za likovne umetnosti Matice srpske, čiji je delokrug rada trebalo da bude usmeren na sve važnije pojave iz istorije srpske umetnosti u celini.[2]
Na prvoj sednici održanoj 26. aprila 1963. godine, Odbora Odeljenja za likovne umetnosti Matice srpske pokrenuo je publikacija Zbornik za likovne umetnosti. Za prvog urednika imenovan je akademik Dejan Medaković (1963—2000), pod čijim rukovodstvom je uređeno prvih 30 brojeva Zbornika.Brojeve 32-35, uredio je akademik Dinko Davidov.[2]
Od 2006. godine formirana je nova redakcija Zbornika, a od 2011. godine redakcija je proširena sa još dva inostrana, vrlo ugledana člana, a to su: prof. dr Rudolf Klajn (Rudolf Klein) i prof. dr Bisera Penčeva (Bissera Pentcheva), a od 2012. u redakciju su ušli i prof. dr Ivan Stevović, prof. dr Aleksandar Ignjatović, prof. dr Srđan Marković i dr Dragan Damjanović, vanredni profesor iz Zagreba.[2]
Koncepcija uredi
Koncepcija Zbornika svodi se na sadržinu koja gradi veliki luk od naše srednjevekovne umetnosti do moderne, sada već i digitalne. Ovo znači da nije teritorijalno ni hronološki omeđena. Zbornik ispoljava otvorenost prema autorima različitog naučnog interesovanja, kako prema saradnicima u zemlji, tako u centrima sa teritorije bivše Jugoslavije, i iz inostranstva, odakle se javlja lep broj vrlo uglednih imena. Zbornik je otvoren i prema mlađim saradnicima, kojima se pruža prilika da svoje prve radove objave upravo u Zborniku. Sadržaji časopisa komponuju se u dve rubrike.[2]
Članci i rasprave i prilozi imaju sažetke, ključne reči, rezimea na stranim jezicima po izboru autora i UDK broj po međunarodnoj bibliotečkoj klasifikaciji.[2]
Zbornik izlazi jedan put godišnje u obimu do 50 autorskih tabaka.[2]
Svaki broj sadrži imenski i geografski registar, a dospeva razmenom u oko 100 biblioteka u svetu.[2]
Vidi još uredi
Izvori uredi
Spoljašnje veze uredi
- Matica srpska Najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija - Veb stranica Zbornik Matice srpske za likovne umetnosti