Википедија

Zdravlje u Finskoj

Glavni uzroci smrti u Finskoj su kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, demencija i Alchajmerova bolest, respiratorne bolesti, bolesti povezane sa alkoholom i slučajno trovanje alkoholom.[1] U 2010. godini vodeći uzroci smrti među muškarcima starosti od 15 do 64 godine bili su smrti uzrokovane alkoholom, ishemijska bolest srca, nesreće, samoubistva, rak pluća i cebrovaskularne bolesti.[2] Među ženama vodeći uzroci bili su rak dojke, smrti uzrokovane alkoholom, nesreće, samoubistva, ishemijska bolest srca i rak pluća.[3]

Istorijski razvoj očekivanog životnog veka u Finskoj

Zdravstveni sistem uredi

Finska je poznata po visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Javne zdravstvene usluge dostupne su svima koji žive u zemlji. Finska ima i javne zdravstvene i privatne zdravstvene usluge. Finsko Ministarstvo za socijalna pitanja i zdravlje podržava dobrobit ljudi u Finskoj putem socijalnih i zdravstvenih usluga i osiguravanjem sigurnosti prihoda.[4] Lokalna uprava i opštine imaju odgovornost da organizuju dobre socijalne i zdravstvene usluge za stanovnike.

Finska zdravstvena zaštita se fokusira na prevenciju bolesti i promociju zdravlja. Primarna zdravstvena zaštita obuhvata preventivni sistem zdravstvene zaštite za različite starosne grupe: zdravstvenu zaštitu majke za trudnice, zdravstvenu zaštitu novorođenčeta i deteta do školskog uzrasta. Školska zdravstvena zaštita je za decu školskog uzrasta, a zdravstvena zaštita studenata za mlade i mlade studente. U Finskoj je zakonom propisano da poslodavci svojim radnicima nude usluge zdravstvene zaštite.[5] Organizovana i sveobuhvatna prevencija bolesti i sistem promocije zdravlja jedan je od ključnih faktora za dobro funkcionisanje sistema, a zdravstveni rezultati su dobri.

Finska ima visokokvalitetnu specijalizovanu medicinsku negu, koja se obično pruža u bolnicama. Najzahtevnije lečenje pruža se u bolničkim okruzima i postoji pet područja koja obuhvataju, a to su Univerzitetske bolnice Helsinkija, Turkua, Tamperea, Oulua i Kuopija. Svaki zdravstveni radnik je ili licencirani stručnjak ili stručnjak sa zaštićenim zvanjem. To znači da individualni zdravstveni radnik ima licencu za rad zbog završetka programa obuke u skladu sa relevantnim zakonima i uredbama.[6]

Zdravstveno stanje uredi

Nova mera očekivanog ljudskog kapitala izračunata za 195 zemalja od 1990. do 2016. godine i definisana za svaku rođenu kohortu kao očekivane godine života od 20 do 64 godine i prilagođena za obrazovna dostignuća, kvalitet učenja ili obrazovanja i funkcionalni zdravstveni status, objavila je Lancet u septembru 2018. Finska je imala najviši nivo očekivanog ljudskog kapitala: 28·4 očekivanih godina u zdravstvu, obrazovanju i učenju živelo je između 20 i 64 godine.[7]

Konzumiranje alkohola uredi

Ukupna godišnja potrošnja alkohola porasla je sa 7,6 litara (1985.) na 10,0 litara 100% alkoholnog ekvivalenta po glavi stanovnika u 2010. godini. Poslednjih godina došlo je do malog smanjenja konzumiranja alkohola. Konzumacija alkohola je najveća u severnoj Finskoj sa 10,9 litara, a najmanja na Alandskim ostrvima sa 5,7 litara po osobi.[8] Iako je potrošnja prosečna u odnosu na druge zapadne zemlje, opijanje posebno kod tinejdžera i opijanje ostalo je karakteristika finskih navika pijenja.[9] Finska ima nacionalni program za alkohol za smanjenje dugoročnih efekata konzumiranja alkohola . Svetska zdravstvena organizacija objavila je listu zemalja po konzumiranju alkohola .

Stope pušenja uredi

 
Procenat odraslih Finaca koji su pušili u 2011.

Pušenje među odraslim osobama pokazalo je značajan pad u poslednjih trideset godina u većini zemalja OECD-a. Veliki deo ovog pada takođe u Finskoj može se pripisati politikama koje imaju za cilj smanjenje potrošnje duvana putem kampanja podizanja svesti javnosti, zabrana reklamiranja i povećanog oporezivanja. Pušenje u Finskoj je smanjeno, i sada je stopa pušenja među odraslima u Finskoj u 2009. godini iznosila 18,6%, što je niže od proseka OECD-a od 22,3%.[10]

Upotreba droga uredi

Upotreba droga nije veliki javnozdravstveni problem u Finskoj. Najčešće korišćena droga je kanabis . Prema studiji iz 2008. godine, procenat populacije od 15 do 69 godina koja je u nekom trenutku svog života probala kanabis iznosi 13%; 3% stanovništva je koristilo kanabis u prethodnih 12 meseci.[11]

Gojaznost uredi

Prekomerna težina i gojaznost su uobičajeni u Finskoj. Polovina odraslih je preteška, a svaka peta odrasla osoba je gojazna. Težina kod muškaraca je porasla od 1970-ih, kod žena od 1980-ih. Među nordijskim zemljama Finska se nalazi na najvišem mestu u procentu odraslih koji imaju višak kilograma. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Finska je nešto iznad proseka, ali je prekomerna težina i dalje češća u Južnoj Evropi i Velikoj Britaniji. Prekomerna težina među decom i adolescentima je takođe postala široko rasprostranjena. Broj gojaznih od 12 do 18 godina skoro se utrostručio u poslednje četiri decenije. 10% dečaka i 15% devojčica u predškolskim ustanovama imalo je prekomernu težinu u praćenju od 2007. do 2009.[12]

Zarazne bolesti uredi

HIV/SIDA nije glavni problem javnog zdravlja u Finskoj. Prevalencija među odraslim stanovništvom u 2009. godini iznosila je 0,1%.[13] HIV/SIDA u Evropi je mnogo češći nego u Finskoj, a zemlje koje su u neposrednoj blizini Finske imaju mnogo veće stope prevalencije, zbog povećanog broja putovanja, stopa HIV/AIDS-a u Finskoj može porasti. Imao je najnižu stopu smrtnosti od zaraznih bolesti u Evropi (9 na 100.000) 2015.[14]

Nezarazne bolesti uredi

Najznačajniji javnozdravstveni problemi su trenutno bolesti cirkulacije, rak, bolesti mišićno-koštanog sistema i problemi mentalnog zdravlja. Problemi koji se pojavljuju su gojaznost, hronične bolesti pluća i dijabetes tipa 2.[15] 300 000 Finaca ima dijagnozu dijabetesa. Otprilike 200 000 nesvesno pati od dijabetesa tipa 2, a mnogo više njih ima predijabetes. Procenjuje se da će se broj ljudi sa dijabetesom udvostručiti za 10 godina. Većina incidencija se može sprečiti zdravim stilovima života, odnosno dovoljnim nivoom fizičke aktivnosti, normalne telesne težine i zdrave ishrane.[16]

Glavni uzroci smrti u Finskoj su kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, demencija i Alchajmerova bolest, respiratorne bolesti, bolesti povezane sa alkoholom i slučajno trovanje alkoholom.[17] U 2010. godini vodeći uzroci smrti među muškarcima starosti od 15 do 64 godine bili su smrti uzrokovane alkoholom, ishemijska bolest srca, nesreće, samoubistva, rak pluća i cebrovaskularne bolesti.[2] Među ženama vodeći uzroci bili su rak dojke, smrti uzrokovane alkoholom, nesreće, samoubistva, ishemijska bolest srca i rak pluća.[3]

 
Proporcionalna smrtnost (% od ukupnog broja umrlih, svi uzrasti, oba pola)

Mentalno zdravlje uredi

Smrtnost od samoubistava u Finskoj je generalno bila jedna od najviših u Evropi, ali je smanjena na 18 na 100 000 stanovnika 2005. Jedan od razloga za to može biti veliki nacionalni projekat prevencije samoubistava koji je sproveden između 1986. i 1996. godine[15] Svetska zdravstvena organizacija sastavila je listu zemalja po stopi samoubistava . U Finskoj postoji visok nivo obrazovanja radnika za mentalno zdravlje i sprovedeno je nekoliko efikasnih programa mentalnog zdravlja unutar rizičnih grupa.[18]

Ciljevi održivog razvoja SDG3 uredi

Smrtnosti majki uredi

Jedan od ciljeva 3. cilja održivog razvoja je smanjenje globalne stope smrtnosti majki na manje od 70 na 100 000 živorođenih do 2030. godine.

Finska je jedna od zemalja koja je postigla najniži koeficijent smrtnosti majki. Posle 2010. godine samo 3 majke umiru na svakih 100.000 porođaja.[19]

Smrtnost dece i novorođenčadi uredi

Predloženi cilj SDG za cilj ima okončanje do 2030. godine smrti novorođenčadi i dece mlađe od 5 godina koje se može sprečiti, pri čemu sve zemlje imaju za cilj da smanje neonatalni mortalitet na najmanje 12 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih i smrtnost ispod 5 godina na najmanje čak 25 umrlih na 1.000 živorođenih.

U Finskoj je mortalitet mlađih od 5 godina bio 6,6 umrlih na 1.000 živorođenih 1990. godine i 2,2 u 2019. godini, a mlađi od 1 godine bio je 5,6 umrlih na 1.000 živorođenih 1990. godine i 1,8 u 2019.[20]

Smrtnost dece u Finskoj 1990-2019
1990 2019
Under-5 6.6 2.2
Under-1 5.6 1.8

Očekivani životni vek pri rođenju bio je 82 u Finskoj 2019. Među muškarcima je očekivani životni vek bio 79, a među ženama 85.[21]

Zbog dugog očekivanog životnog veka pri rođenju i niske stope smrtnosti majki i dece mlađe od 5 godina, pošteno je reći da je sistem zdravstvene zaštite efikasan u Finskoj.

 

Program vakcinacije u Finskoj uredi

U Finskoj postoji nacionalni program vakcinacije, koji je veoma sveobuhvatan. Dečije ambulante, školske zdravstvene ustanove i lokalni domovi zdravlja nude besplatno vakcinaciju protiv 12 različitih bolesti za svako dete. HPV vakcine su davane prvo za devojčice, ali od 2020. HPV vakcine se nude i za dečake. Za odrasle, program vakcinacije preporučuje davanje dodatnih doza protiv tetanusa i difterije prema utvrđenom rasporedu, a druge vakcine se pojačavaju ako je potrebno.[22] Besplatne vakcine protiv gripa nude se svake godine za ugrožene grupe i druge rizične grupe.[23] Dobro organizovan program vakcinacije i dobra pokrivenost stanovništva vakcinama su jedan od značajnih faktora smanjenja teških i zaraznih bolesti u Finskoj.


Vidi još uredi

  • Zdravstvena zaštita u Finskoj
  • Bolest finskog nasleđa
  • Severni epilepsijski sindrom

Reference uredi

  1. ^ „Causes of Death 2009”. Statistics Finland. Pristupljeno 2011-12-13. 
  2. ^ a b „Leading causes of death among men aged 15 to 64 in 2010”. Official Statistics of Finland. Pristupljeno 2014-09-06. 
  3. ^ a b „Leading causes of death among women aged 15 to 64 in 2010”. Official Statistics of Finland. Pristupljeno 2014-09-06. 
  4. ^ „Welfare and health promotion”. MINISTRY OF SOCIAL AFFAIRS AND HEALTH. 
  5. ^ „Primary health care”. Ministry of Social Affairs and Health. 
  6. ^ „Healthcare system in Finland”. EU Healthcare. 
  7. ^ Lim, Stephen; et, al. „Measuring human capital: a systematic analysis of 195 countries and territories, 1990–2016”. Lancet. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  8. ^ „Alkoholijuomien kulutus 2010” (PDF). Terveyden ja Hyvinvoinnin Laitos (na jeziku: Finnish). 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 3. 8. 2015. 
  9. ^ „Alcohol use in Finland”. National Research and Development Centre for Welfare and Health (Stakes). 2005. Arhivirano iz originala 2008-04-24. g. Pristupljeno 2008-04-18. 
  10. ^ „How Does Finland Compare” (PDF). OECD Health Data 2011. Pristupljeno 2011-12-13. 
  11. ^ „Drug Situation in Finland 2010”. National Institute for Health and Welfare. Arhivirano iz originala 14. 01. 2012. g. Pristupljeno 2011-12-13. 
  12. ^ „Lihavuuden yleisyys Suomessa”. THL (na jeziku: Finnish). Arhivirano iz originala 05. 04. 2017. g. Pristupljeno 2014-09-07. 
  13. ^ „European HIV and AIDS statistics”. Pristupljeno 2011-12-13. 
  14. ^ Ballas, Dimitris; Dorling, Danny; Hennig, Benjamin (2017). The Human Atlas of Europe. Bristol: Policy Press. str. 66. ISBN 9781447313540. 
  15. ^ a b „Finland - Health system review 2008” (PDF). European Observatory on Health Systems and Policies. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 2011-12-13. 
  16. ^ „Diabetes”. THL (na jeziku: Finnish). Arhivirano iz originala 07. 09. 2014. g. Pristupljeno 2014-09-07. 
  17. ^ „Causes of Death 2009”. Statistics Finland. Pristupljeno 2011-12-13. 
  18. ^ „The OECD: Finland must make mental health services more widely accessible”. STM. Arhivirano iz originala 07. 09. 2014. g. Pristupljeno 2014-09-07. 
  19. ^ „Maternal Mortality”. Our World in Data. 
  20. ^ „Finland”. Healthdata. 
  21. ^ „Life expectancy at birth, total (years) - Finland”. The World Bank. 
  22. ^ „Vaccination programme for children and adults”. Finnish institute for health and welfare. 
  23. ^ „Influenza vaccine”. Finnish institute for health and welfare. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравље_у_Финској&oldid=27380313”