Zmijuljice

Zmijuljice, vijuni ili paklare (Petromyzontidae) su kičmenjaci bez vilica koji u najvećem broju žive u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta. Vode poluparazitski način života na ribama, a mogu se hraniti i sitnim beskičmenjacima (crvima, puževima). Poznate su po tome što imaju najveći broj hromozoma (164–174) među kičmenjacima.

Zmijuljice, vijuni, paklare
Morska zmijuljica (Petromyzon marinus)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Hyperoartia
Red:	Petromyzontiformes
Porodica:	Petromyzontidae A. Risso, 1827
Rodovi
Caspiomyzon Entosphenus Eudontomyzon Ichthyomyzon Lampetra Lethenteron Petromyzon Tetrapleurodon

Opšte karakteristike

Razviće je indirektno, preko larve amocetes (ammocoetes) koja živi dugo (do 7 godina), a njen probražaj se dešava najčešće u četvrtoj godini života, pred nastupanje polne zrelosti. Odrasle jedinke, koje žive u moru, odlaze u slatke vode na mrešćenje (anadromne vrste). Iz oplođenih jaja razvijaju se larve koje žive dugo delimično zarivene u mulju, a zatim migriraju u mora gde metamorfoziraju u odrasle jedinke. Slatkovodne vrste u doba mresta migriraju u gornje tokove reka. Odrasle jedinke oko usnog otvora imaju pijavku kojom se pričvršćuju za kožu riba, a rožnim zubićima na jeziku probijaju kožu. U pljuvačci sadrže antikoagulantne materije koje omogućavaju sisanje krvi domaćina.

Rasprostranjene su uglavnom na severnoj polulopti, dok se na južnoj nalaze samo u određenim oblastima Australije, Novog Zelanda i Južne Amerike. U poslednje vreme im je broj znatno smanjen zbog masovnog lovljenja iz reka. Koriste se za ljudsku ishranu. Poznato je da su se engleski kraljevi Džon i Henri I u neizmernim količinama hranili zmijuljicama i da je čak kralj Džon umro od trovanja ovim životinjama.

Poznate vrste

• Rečna zmijuljica (lat. Lamperta fluviatilis) je najrasprostranjenija vrsta u Evropi. Živi u velikim rekama i morima pored obale, a ima je i u rekama Srbije. Dostiže dužinu od oko 0,5 m.
• Potočna zmijuljica (lat. Lamperta planeri) je sitnija u odnosu na rečnu, dužine do 30 cm.
• Morska zmijuljica (lat. Petromyzon marinus) je najkrupnija vrsta, dostiže dužinu i do 1 m.

Galerija

• 
• 
• 
• 

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Spoljašnje veze

• BioNet Škola
• ITIS report on the lampreys
• Lampreys as food, including recipes
• Lamprey skeletons