Ivan Jordović
Ivan Svetislav Jordović (Bon, 22. jun 1974) srpski je istoričar.
| Ivan Jordović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. jun 1974. |
| Mesto rođenja | Bon, Zapadna Nemačka |
| Naučni rad | |
| Institucija | Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Balkanološki institut SANU |
Biografija
urediStudirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1999. godine. Zahvaljujući stipendiji Nemačke službe za akademsku razmenu upisao je doktorske studije na Rurskom univerzitetu Bohum kod profesora Karl-Vilhelm Velvaja. Doktorirao je sa tezom Počeci mlađe tiranide. Preteče i prvi predstavnici autokratske vlasti u poznom 5. veku pre Hrista.
Posle povratka u Srbiju 2004. godine radio je u Balkanološkom institutu SANU u Beogradu. U tom periodu bio je na šestomesečnom (2006/2007) postdoktorskom usavršavanju na Univerzitetu u Drezdenu. Za docenta na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izabran je 2006, za vanrednog profesora 2011, a za redovnog profesora 2016. godine. U ovom razdoblju je kao stipendista Fondacije Hart sproveo višemesečna istraživanja u Ženevi (2008/2009). Stipendija Aleksandar fon Humbolt fondacije omogućila mu je tokom 2015—2017. godine tri duža studijska boravka na Univerzitetu u Bilefeldu.
Dužnost šefa Odseka za istoriju vršio je od 2015. do 2021. godine. Predsednik Etičke komisije Fakulteta bio je u periodu 2017—2020. Član je Društva za antičke studije Srbije, a od 2008. do 2014. godine bio je član Upravnog odbora.
Bavi se antičkom istorijom, u prvom redu istorijom stare Grčke (istorija ideja, politička misao, politička i vojna istorija).
Održao je brojna gostujuća predavanja po pozivu u zemlji i inostranstvu (Pravni fakultet u Beogradu, Univerzitet u Hajdelbergu, Univerzitet u Džangdžungu, Univerzitet u Utrehtu, Univerzitet u Bernu, Univerzitet u Minsteru, Univerzitet u Erfurtu, Univerzitet u Ahenu, Univerzitet Duisburg-Esen, Univerzitet u Bilefeldu).
Sarađivao je na više domaćih i stranih projekata.
Za knjigu Stari Grci. Portret jednog naroda dobio je Nagradu za klasične nauke Milan Budimir za 2012. godinu. [1][2][3][4]
Izabrani radovi
urediMonografije
uredi- Taming Politics: Plato and the Democratic Roots of Tyrannical Man, Studies in Ancient Monarchies Vol. 5, Franz Steiner, Stuttgart 2019, 236 str.
- Platon i demokratski koreni tiranskog čoveka. Studije o kneževskom ogledalu, antidemokratskoj teoriji i tiranskoj tipologiji u klasičnoj Grčkoj, Balkanološki institut SANU, Beograd 2015, 215 str.
- Stari Grci. Portret jednog naroda, Zavod za udžbenike – Balkanološki institut SANU, Beograd 2011, 534 str.
- Die Anfänge der Jüngeren Tyrannis: Vorläufer und erste Repräsentanten von Gewaltherrschaft im späten 5. Jahrhundert v. Chr., Peter Lang, International Academic Publishers, European University Studies, Frankfurt am Main - Berlin - Bern - Bruxelles - New York - Paris - Wien 2005, 362 str
Zbornici
uredi- Ivan Jordović – Uwe Walter (ur.), Feindbild und Vorbild. Die athenische Demokratie und ihre intellektuellen Gegner, Historische Zeitschrift, Beihefte (Neue Folge), Bd. 74, De Gruyter, Berlin - Boston 2018, 343 str.
- K. Maricki Gađanski, R. Vasić, I. Jordović, S. Ferjančić, S. Boškov, Zbornik radova s međunarodnog naučnog skupa „Antika i savremeni svet: tumačenje antike, Beograd 2014, 476 str.
- K. Maricki Gađanski, R. Vasić, I. Jordović, S. Boškov (ur.), Zbornik radova s međunarodnog naučnog skupa „Antika, savremeni svet: naučnici, istraživači i tumači“, Beograd 2013, 492 str.
Članci
uredi- On the Mirror of Tyrants: Xenophon’s Hiero and Its Context(s), Istraživanja 31 (2020), 24–64.
- Égalité, liberté et contrainte dans la Polis grecque, u: B. Collette-Dučić – M.-A. Gavray – J.-M. Narbonne (ur.), L’esprit critique dans l’Antiquité. Critique et licence dans la Grèce antique, tome 1, Paris: Les Belles Lettres 2019, 283–316.
- I. Jordović – U. Walter, Vom Feind lernen. Der Einfluss der demokratischen Ideologie auf das antidemokratische Denken im 5. und 4. Jahrhundert v. Chr.’, u: I. Jordović – U. Walter (ur.), Feindbild und Vorbild. Die athenische Demokratie und ihre intellektuellen Gegner, Historische Zeitschrift Beihefte (Neue Folge) Bd. 74, Berlin/Boston: De Gruyter 2018, 9–44.
- Bios Praktikos and Bios Theoretikos in Plato’s Gorgias, u: A. Stavru – C. Moore (ur.), Socrates and the Socratic Dialogue, Leiden: Brill, 2018, 369–385.
- Kingdom versus Empire in Xenophon’s Cyropaedia, Balcanica 47 (2016), 35–53.
- The Origins of Philolaconism: Democracy and Aristocratic Identity in Fifth-Century BC Athens, Classica et Mediaevalia 65 (2015), 127–154.
- Xenophon on the Nature of Political Leadership in the Memorabilia of Socrates, Živa Antika – Antiquité vivante 63 (2013), 13–25.
- Aristotle on Extreme Tyranny and Extreme Democracy, Historia 60, 2011, 36–64.
- Herodotus and the Emergence of the Demagogue Tyrant Concept, Göttinger Forum für Altertumswissenschaft 13 (2010), 1–15.
- Critias and Democracy’ Balcanica 39 (2009), 33–46.
- A Generation Gap in Late Fifth-Century-BC Athens, Balcanica 38 (2008), 7–27.
- Did the ancient Greeks have knowledge of collective tyranny?, Balcanica 36 (2006), 17–33.
Izvori
uredi- ^ „Ivan Jordovic | Faculty of Philosophy Novi Sad - Academia.edu”. filozofskifakultet.academia.edu. Pristupljeno 2021-03-19.
- ^ „Ivan Jordović na sajtu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu”. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 11. 06. 2016.
- ^ „Izveštaj o prijavljenim kandidatima na konkurs za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 11. 06. 2016.
- ^ Ivan Jordović, Stari Grci. Portret jednog naroda, u: M. Vuksanović (ur.), Tribina biblioteke SANU, godina I, broj I, Beograd 2013, 63-78.