Igranje igara

Igranje igara je u transakcionoj analizi Berna, prinudna, iracionalna, nesvesna, aktivnost koja uključuje niz sukcesivnih, komplementarnih transakcija koje vode skrivenoj „dobiti”. Igranje igara predstavlja dramatizovanu demonstraciju neke važne teze životne filozofije igrača, koji u svoju igru uvlači makar još jednog saigrača. Sama „dobit” od igre je dvosmislena, protivrečna, jer potvrda sopstvene životne filozofije, zadovoljenje potreba, sekundarna dobit itd. u igri može značiti istovremeno i poraz, gubitak.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze

• Članak „Postati terapeut, biti osoba”