Википедија

Izabrana porodica

Izabrana porodica takođe poznata kao nađena porodica, porodica po sličnosti, kao i hanai porodica (po havajskom terminu koji znači neformalno usvajanje) je česta pojava unutar LGBT zajednice, seks pozitivne BDSM zajednice, grupa veterana, zajednica koje se podržavaju međusobno u prevazilaženju fizičkog nasilja, borbe protiv zavisnosti i grupa prijatelja koje imaju malo ili nikakvog kontakta sa svojom biološkom porodicom. Odnosi se na grupu ljudi u životu individue koja zadovoljava tipični ulogu porodice kao sistema podrške.[1]

Popularnost uredi

Porast individualizma kombinovan sa neophodnošću društvene podrške, kao što je slučaj u LGBTK+ plus zajednicama, može objasniti porast popularnosti termina izabrane porodice. Prema podacima Euromonitor International broj domaćinstava koji se sastoji od jedne osobe duplirao se na svetskom nivou između 1980. i 2011. godine rastući sa 118 miliona na 277 miliona i procenjuje se da će dostići 334 miliona u 2020. godini.[2] Za razliku od prethodnih generacija koje su se najčešće okretale modelu nuklearne porodice, sve više i više ljudi živi samostalno, što zauzvrat transformiše društveno razumevanje porodice i njenih proizilazećih društvenih normi. Nakon analize preko 100 miliona knjiga objavljenih tokom prethodna dva veka Patricija Grinfild sa ULCA pronašla je da su termini kao "dužništvo", "autoritet", "pokornost" i "pripadnost" opali u korišćenju preko vremena, a zamenili su ih termini kao što su "izbor", "individualnost", "sopstvo" i "jedinstvenost".[3][4] Shodno tome porodice više nisu definisane strogim parametrima braka i roditeljstva. Pokojni njemački sociolog Ulrih Bek opisao je kako u modernom društvu "brak može biti izolovan od seksualnosti, a ona može biti izdvojena od roditeljstva, roditeljstvo može biti množeno razvodom i cela stvar može biti deljena zajedničkim životom ili razdvojenošću i podignuta na viši stepen mogućnošću višestrukih stambenih opcija kao i uvek prisutnim potencijalom predomišljanja."[5]

LGBTK+ izabrana porodica uredi

Unutar LGBTK+ plus zajednice izabrana porodica može i ne mora uključivati neke ili sve članove biološke porodice ili porodice porekla. Shodno tome LGBTK+ individue mogu funkcionisati istovremeno unutar izabrane porodice kao i porodice porekla koje se mogu i ne moraju slagati, a kamoli se preklapati. Terminologija proizilazi iz činjenice da mnoge LGBT osobe nakon autovanja suočavaju se sa odbijanjem, sramotom ili linčom od strane porodice kojih je odgajala. Porodice izbora kao porodični sistem mogu se suočavati sa nekoliko specifičnih problema, uključujući društvenu legitimnost, surogat patnju, direktnu ili indirektnu traumu, pa čak i seksualnu tenziju.

Društvena legitimnost uredi

Bez zakonske zaštite porodica izbora može se mučiti kada medicinske, obrazovne i vladine institucije biraju da ne prepoznaju njenu legitimnost. Ovaj problem društvene legitimnosti je dodatno komplikovan u delovima sveta koji ne prepoznaje LGBTK+ plus brakove, građanske zajednice ili usvajanje što rezultira u nezgodnim situacijama gde članovi izabrane porodice bivaju dovedeni u situaciju da lažu i krše zakon kako bi mogli da sa autoritetom potpišu nešto, predstavljaju nekoga, tvrde nešto ili na bilo koji način brane osobu koju vole.

Surogat patnja uredi

Ukoliko su članovi izabrane porodice bili linčovani od strane porodice porekla moguće je da dođe do procesa surogat patnje odnosno prenošenja besa, anksioznig vezivanja i osećanja beznađa na članove svoje nove porodice. Ovo se može javiti u obliku nepotrebnog poređenja sa porodicom porekla ili kao perzistentna misao ili očekivanje da će se ljudi ponašati na način na koji su se ponašali ljudi iz porodice porekla. Nasuprot tome, članovi izabrane porodice mogu takođe suzbijati svoju patnju ne želeći da njihova osećanja utiču ili razočaraju njihov novostečeni porodični sistem.

Direktna i posredna trauma uredi

Iako porodice porekla i birane porodice mogu se suočavati sa istim direktnim i posrednim traumama, izabrane porodice češće biraju da se bave ovim problemima na terapiji usled svoje namenske prirode udruživanja. Na primer kako su LGBTK+ izabrane porodice često sačinjene od LGBTK+ ljudi koji mogu više da se se osećaju i razumeju međusobno, suočavanje sa opresijom i stresovima manjinskih grupa može rezultirati kao direktna trauma na celokupnu porodičnu jedinicu. Slično tome, posredna trauma, koja se definiše kao odgovor traumi koji se javlja kod osobe koje nije direktna žrtva, može stvariti dodatni stres i emotivni zamor.

Seksualna tenzija uredi

Mnoge izabrane porodice su strogo platonske međutim mnoge druge pređu u romantičnu ili seksualnu teritoriju posebno u slučajevima gde odrasle osobe koje nemaju nikakvu deljenu biologiju dele osećanja pripadnosti, validacije, prihvatanja i bezuslovne ljubavi jedno sa drugim. Kako ovo često viđeno među seks pozitivnim BDSM i poliamornim zajednicama, takođe se javlja relativno često i u prijateljskim dinamikama kada poverenje počne da kultivira privlačnost. Ovo nekada može biti konfuzno unutar izabrane porodice jer menja intencu dinamika odnosa. Takođe nije neobično da romantični i seksualni odnosi koji se privode kraju prerastu u dinamiku više nalik porodičnoj. Na ovaj način "stari ljubavnici mogu postati nova braća i sestre isto onoliko lako koliko stari prijatelji mogu postati novi supružnici."[6]

Reference uredi

  1. ^ „ALGBTICAL”. 2016-05-06. Arhivirano iz originala 06. 05. 2016. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  2. ^ Jamieson, Lynn; Simpson, Roona (2013). Living Alone (na jeziku: engleski). London: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-1-349-32291-6. doi:10.1057/9781137318527. 
  3. ^ Xu, Yi; Hamamura, Takeshi (2014-09-24). „Folk beliefs of cultural changes in China”. Frontiers in Psychology. 5: 1066. ISSN 1664-1078. PMC 4173642  . PMID 25309491. doi:10.3389/fpsyg.2014.01066  . 
  4. ^ Greenfield, Patricia M. (2013). „The Changing Psychology of Culture From 1800 Through 2000”. Psychological Science (na jeziku: engleski). 24 (9): 1722—1731. ISSN 0956-7976. PMID 23925305. S2CID 6123553. doi:10.1177/0956797613479387. 
  5. ^ DePaulo, Bella (2016-03-03). „Families of Choice Are Remaking America”. Nautilus. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-20. 
  6. ^ Stitt, Alex L. (21. 2. 2020). ACT for gender identity : the comprehensive guide. London. ISBN 978-1-78450-812-8. OCLC 1147782755. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Изабрана_породица&oldid=26888897”