Ilarije Arelatski

Ilarije Arelatski
Ilarije Arelatski
Lični podaci
Datum rođenja	401.
Mesto rođenja	Galija,
Datum smrti	5 maj 449.
Mesto smrti	Arl,

Ilarije Arelatski (401. - 5. maj 449, Arl) je bio kasnoantički episkop grada Arla, koji je živeo u 5. veku^[1].

Pominje se kao svetitelj katoličke i pravoslavne hrišćanske crkve^[2].

Sin plemenitih roditelja u južnoj Galiji, posle burne mladosti, sreo je svog strica, episkopa Gonorata Arelatskog, i od njega je primio hrišćanstvo i pobožan život^[3]. Prodavši nasledstvo, stupio je u strogo asketski manastir Lerinsku opatiju na Lerinskim ostrvima^[4].

Oko 430. godine, Gonorat ga je izabrao za svog naslednika zbog njegovih mentalnih sposobnosti i časnog načina života. Sa ovom titulom Ilarije je postao poznat kao divan propovednik daleko van granica svoje zemlje.

Ilarije je pokušao da promoviše asketizam među sveštenstvom i borio se protiv avgustinovske doktrine predodređenja. Njegove besede su bile u prilično jednostavnom stilu. Posle spora sa papom Lavom I, on je svrgnut sa mesta episkopa 445. godine. 5. maja 449.

Umro u Arlu; dan njegove smrti je dan njegovog sećanja^[5].

Episkopove propovedi, zajedno sabrane i više puta objavljivane (na primer, u Minovoj „Patrologiji“), privlače pažnju ne samo homiletičara, već i istoričara kulture, kao materijal za proučavanje svakodnevne istorije Zapadne Evrope u 5. veku.

Reference

^ „Saint Hilary of Arles | Franciscan Media”. www.franciscanmedia.org (na jeziku: engleski). 2022-05-05. Pristupljeno 2024-05-11.
^ Rousseau, Philip (2015-12-22), Hilary of Arles, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-938113-5, Pristupljeno 2024-05-11
^ Tюlenev, V.M. (2021). „OMELЬČENKO D.M. CEZARIЙ ARELATSKIЙ – EPISKOP I PASTЫRЬ. M.; SPb: Centr gumanitarnыh iniciativ, Petroglif, 2021. 472 s., ill. (MEDIAEVALIA; [series minor])., "Srednie veka"”. Srednie veka (3): 197—201. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s0131878021030120.
^ Bautz, Friedrich Wilhelm; Bautz, Traugott (1970). Biographisch-bibliographisches Kirchenlexikon. Herzberg: Traugott Bautz. ISBN 978-3-88309-032-0.
^ Jung, Franz; Hilarius (2013). Hilarius von Arles: Leben des hl. Honoratus ; eine Textstudie zu Mönchtum und Bischofswesen im spätantiken Gallien mit lateinisch-deutschem Text des "Sermo" sowie zweier Predigten über den hl. Honoratus von Faustus von Riez und Caesarius von Arles (1. Aufl izd.). Fohren-Linden: Carthusianus-Verl. ISBN 978-3-941862-13-5.

[1] „Saint Hilary of Arles | Franciscan Media”. www.franciscanmedia.org (na jeziku: engleski). 2022-05-05. Pristupljeno 2024-05-11.

[2] Rousseau, Philip (2015-12-22), Hilary of Arles, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-938113-5, Pristupljeno 2024-05-11

[3] Tюlenev, V.M. (2021). „OMELЬČENKO D.M. CEZARIЙ ARELATSKIЙ – EPISKOP I PASTЫRЬ. M.; SPb: Centr gumanitarnыh iniciativ, Petroglif, 2021. 472 s., ill. (MEDIAEVALIA; [series minor])., "Srednie veka"”. Srednie veka (3): 197—201. ISSN 0131-8780. doi:10.7868/s0131878021030120.

[4] Bautz, Friedrich Wilhelm; Bautz, Traugott (1970). Biographisch-bibliographisches Kirchenlexikon. Herzberg: Traugott Bautz. ISBN 978-3-88309-032-0.

[5] Jung, Franz; Hilarius (2013). Hilarius von Arles: Leben des hl. Honoratus ; eine Textstudie zu Mönchtum und Bischofswesen im spätantiken Gallien mit lateinisch-deutschem Text des "Sermo" sowie zweier Predigten über den hl. Honoratus von Faustus von Riez und Caesarius von Arles (1. Aufl izd.). Fohren-Linden: Carthusianus-Verl. ISBN 978-3-941862-13-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]