Imenske reči
Imenske reči su sve promenljive reči koje imaju deklinaciju.[1].
Deklinacija uredi
Deklinacija je promena imenske reči po padežima[1] jednine i množine. Imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi se menjaju po padežima. Kategorije padeža, roda (muškog, ženskog i srednjeg) i broja (jednine i množine) izražavaju se određenim nastavcima za oblik.
Padeži uredi
Srpski jezik razlikuje sledeće padeže:
1. Nominativ – oblik imenskih reči kojim se označava KO je vršilac radnje ili nosilac stanja, osobina:- Moj drug je otputovao, pa je njegov stan zatvoren.
2. genitiv – oblik imenskih reči kojim se označava OD KOGA/OD ČEGA šta potiče ili se uzima : -Popio je čašu mleka.- Našao sam knjigu njenog brata.
3. dativ – oblik reči koji označava KOME/ČEMU je nešto namenjeno ili upravljeno: - Slavko je obećao svome drugu knjigu i otišao je njegovoj kući da mu da.
4. akuzativ – oblik reči koji označava KOGA/ŠTA obuhvata glagolska radnja: - Polomili su prozor.
5. vokativ – oblik imenskih reči koji služi za dozivanje, obraćanje ili skretanje pažnje: - Deco, izađite iz učionice.
6. instrumental – oblik imenskih reči koji označava S KIM/ČIME se vrši radnja : - Idem u bioskop sa sestrom. – Lopatom sam čistio sneg.
7. lokativ – oblik imenskih reči koji označava O KOME/O ČEMU se govori ili gde se vrši radnja / NA KOME/NA ČEMU, U KOME/ U ČEMU: - Na stolu mi je ostala knjiga. – Razgovarali smo o filmu.