Invakar
Invakar (eng. Invacar, skraćenica od naziva invalidska kola ili kočija) je bio mali jednosed mikroautomobil dizajniran za upotrebu od strane vozača sa invaliditetom. Ovo prevozno sredstvo distribuirano je besplatno u Velikoj Britaniji osobama sa invaliditetom. U periodu od 1948. do 1976. godine, kada je prestala podela ovih vozila isporučeno je 21.500 primeraka, Vozila su 31. marta 2003. godine konačno povučena iz upotrebe iz bezbednosnih razloga, u skladu sa propisima Evropske unije.
.JPG)
Istorija
uredi
Sve je počelo tako što je prvo Bert Greeves tokom 1948. godine prilagodio klasični motocikl za isključivo ručnu kontrolu upravljanja, sa ciljem da on bude pomoćno sredstvo za njegovog paralizovanog rođaka Derry Preston-Cobb. Kako je nakon Drugog svestkog rata među bivšim vojnicima bio veliki broj invalida koji su se stalno obraćali vladi Ujedinjenog Kraljevstva za podršku, to je dalo ideju Bert Greeves-u da osnuje firmu Invacar Ltd. i u njoj započne serijsku proizvodnju vozila Invakar. [1]
Britansko ministarstvo za penziono osiguranje je besplatno distribuiralo Invakar osobama sa invaliditetom. od 1948. do 1970-ih.[2]
Dana 31. marta 2003. godine, svi Invakari u vlasništvu vlade su povučeni i rastavljeni iz bezbednosnih razloga,[3] jer ova vozila za veterane rata nisu mogla da ispuni savremene vladine propise, i standarde koje je postavila Evropska unija. Do trenutka kada je valad objavili zatvaranje šeme podele vozila 1976. godine, širom zemlje je bilo u upotrebi 21.500 invalidskih kočija.
Pre programa konačnog povlačenja i ukidanja ovih vozila 2003. godine, u Velikoj Britaniji je još uvek bilo u upotrebi oko 200 Invakara. Te godine na stotine Invakara u državnim skladištima su rashodovane, zajedno sa svim njihovim rezervnim delovima. Nekoliko primeraka je preživelo u rukama privatnih vlasnika i muzeja u Velikoj Britaniji i inostranstvu. Invakari u privatnom vlasništvu se i dalje sporadično koriste na putevima u Ujedinjenom Kraljevstvu; rashodovana su samo vozila u vlasništvu vlade.
Svi Invakari bili su u vlasništvu vlade i davani su u zakup vozačima sa invaliditetom kao deo njihove invalidnine. Njihova upotreba je bila u opadanju od uvođenja Msavremenijih vozila koja vozačima sa invaliditetom nude konvencionalni automobil sa modifikovanim opcijama.[3] Godine 2018. predstavljen je na BBC 4 programu NHS: Narodna istorija sa Aleksom Brukerom.[4][5][6]
Konstrukcija
urediBila su to jednostavna vozila dizajnirana za samo jednu, koja su koristila ručni upravljač (kao na frezi) umesto volana. Bili su visoko podignuta kako bi osoba sa invaliditetom u njih mogla lako ući. Vozilo je imalo i prostor za odlaganje sklopivih invalidskih kolica.
Prva vozila su bila sa vazdušno hlađenim motorom firme Villiers Engineering od 147 cc, ali kada je proizvodnja tog motora prestala početkom 1970-ih, zamenjen je mnogo snažnijim 4-taktnim motorom Steyr-Daimler-Puch od 500 cc ili 600 cc, što je omogućilo vozilu da dostigne i brzinu od 132 km/h (82 mph).[7]
Tokom 1960-ih i 1970-ih Invakar, sa svojom modernom školjkom od fiberglasa i ledeno plavom bojom – nazvan Ministarsko plavo po Ministarstvu zdravlja – proizveden je u desetinama hiljada primeraka.[7]
Dalji razvoj – uključujući produženo međuosovinsko rastojanje, prošireni trag i korišćenje točkova Austin Motor Company – doveo je Invakare do kraja konačnog DHSS ugovora 1977. godine.[8] Proizvedeno je više od 50 varijanti.
Zanimljivosti
urediOsobe sa invaliditetom su dobijala ova vozila nakon što su polagala vozaćki ispit nešto veoma različito od sveobuhvatnog ispita. Umesto da ide u auto školu, osobe sa invaliditetom su morale da se pojave u centru za veštačke udove u bolnici u Liverpulu.[3] Tamo ih je čeko procenitelja sa „invalidskom kočijom”, inženjer po struci koji bi kandidatu rekao:
Sedi u ovo, ja ću te gurnuti i želim da pritisneš kočnicu da vidim da li možeš da staneš.[3]
Nakon što je kandidat sam zaustavio vozilo procenitelj bi kandidatu rekao:
Dobro je ti si sasvim sposoban da voziš - položio si test.[3]
Izvori
uredi- ^ Payne, Elvis, „Invacar”, 3-wheelers.com, Arhivirano iz originala 26. 12. 2001. g., Pristupljeno 29. 6. 2013
- ^ „Witness - Britain's Little Blue Disability Car - BBC Sounds”. www.bbc.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-28.
- ^ a b v g d „Gone for a decade: The invalid carriage”, BBC News, 29. 6. 2013, Pristupljeno 29. 6. 2013
- ^ „Simon to feature in BBC Four series | Media centre | Teesside University”.
- ^ „Monday's best TV: The NHS: A People's History; 24 Hours in Police Custody”. TheGuardian.com. 2. 7. 2018.
- ^ „BBC Four - the NHS: A People's History, Series 1, Episode 1”.
- ^ a b Van Hampton, Tudor (3. 12. 2009), „Britain's 3-Wheel Solution to Mobility for the Disabled”, The New York Times, Pristupljeno 29. 6. 2013
- ^ Payne, Elvis (april 2003), „Now Banned from British Roads”, 3-wheelers.com, Arhivirano iz originala 25. 04. 2009. g., Pristupljeno 29. 6. 2013
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Invakar na Vikimedijinoj ostavi