Ino Anastasija
Ino (grčki: Ἰνὼ), kasnije Elija Anastasija (umrla 593.) je bila vizantijska carica (578-582), supruga Tiberija II Konstantina. Nosila je titulu avguste do svoje smrti. Takođe je bila i majka Konstantine, vizantijske carice i supruge cara Mavrikija (582-602).
| Ino Anastasija | |
|---|---|
 Solidus sa likom Tiberija, Ininog supruga. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Elija Anastasija |
| Mesto rođenja | Dafnudijum, Vizantijsko carstvo |
| Datum smrti | 593 |
| Mesto smrti | Carigrad, Vizantijsko carstvo |
| Grob | Manastir Svetih Apostola |
| Porodica | |
| Supružnik | Joanes, Tiberije II Konstantin |
| Potomstvo | Konstantina, Harita i sin nepoznatog imena. |
| Dinastija | Justinijanova dinastija |
| Vizantijska carica | |
| Period | 578-582 |
| Prethodnik | Sofija |
| Naslednik | Konstantina (carica) |
Biografija
urediPoreklo i daja
urediPrema Jovanu Efeskom, Ino je potekla iz Dafnudijuma. Verovatno je to ostrvo Dafnusija, kraj obale Bitinije u Crnom moru.[1] Najpre je bila udata za optija Joanesa, niskorangiranog oficira vizantijske vojske. Imali su ćerku, koja je bila verena za Tiberija. Prvi suprug i ćerka umrli su joj pre zaključenja bračnog ugovora. Zbog toga se sama Ino udala za Tiberija. Jovan Efeski spominje da su Ino i Tiberije imali troje dece. Dve ćerke poznate su po imenu: Konstantina i Harita. Smatra se da je treće dete Tiberija i Ine umrlo pre njegovog dobijanja titule cezara. [1][2]
Cezarica
urediTiberije je u vreme veridbe sa Ino bio Komes Ekskubitorum (komandant Ekskubitora) pod Justinom I. Justin je, po nekim izvorima, patio od privremenih napada ludila i nije bio u stanju da izvršava dužnosti, već nakon pada Dare u ruke Hozroja I, vladara Sasanidske države novembra 573. godine.[3] Prema Grguru Turskom, rukovođenje državom preuzela je Sofija, nećaka Teodore i Justina II. Evagrije Sholastik beleži da je Sofija uspela sama zaključiti trogodišnje primirje sa Hozrojem.[4] Međutim, kao regentkinji su joj bile potrebne pristalice, te je izabrala Tiberija za svog saradnika i savladara.[3] Prema hronici Teofana Ispovednika, Tiberije je imenovan cezarom 7. decembra 574. godine. Justin ga je usvojio, te je Tiberije postao naslednik vizantijskog prestola. Tada se Ino Anastasija javlja kao cezarica i druga po značaju žena Vizantijskog carstva.[3] Konstantina i njena sestra Harito postaju članovi carske porodice. [2]
Crkvena istorija Jovana Efeskog i hronika Teofana Ispovednika smatraju da je Sofija nameravala da se uda za Tiberija.[4] Njegovu trenutnu ženu je zbog toga pokušavala da potisne. Ino i njene ćerke nisu smele da uđu u Veliku carigradsku palatu, već su umesto tamo boravile u palati Hormizda, rezidenciji Justinijana I, pre nego što je stupio na presto. Prema Jovanu Efeskom, Tiberije im se pridruživao svako veče i svako jutro se vraćao u Veliki dvor. Sofija je takođe odbila da Konstantinu i njenu majku pusti na dvor. Ino je na kraju napustila Carigrad i otišla u Dafnudijum, svoju prethodnu rezidenciju. Prema Jovanu Efeskom, Tiberije je napustio Carigrad, kako bi posetio Ino, kada joj je pozlilo.[2] Pretpostavlja se da je Ino povela i svoje ćerke, kada je otišla iz Carigrada.
Carica
urediSeptembra 578. godine Justin je imenovao Tiberija za svog savladara. Justin je umro 5. oktobra iste godine, te je Tiberije tako postao jedini car. Prema Jovanu Efeskom, Sofija je poslala patrijarha Evtihija Carigradskog kod novog cara. Patrijarh je imao zadatak da ubedi Tiberija da se razvede od Ino. Sofija je nudila kako svoju, tako i ruku svoje odrasle ćerke Arabije novom caru. Tiberije je odbio.[2] Tiberije se bojao za sigurnost svoje žene i ćerki. Jovan Efeski piše da su tri žene tajno prokrijumčarene u Carigrad brodom, kasno u noć. Ino je na javnoj ceremoniji proglašena caricom i dobila je titulu avguste. Sofija je takođe zadržala titulu carice i nastavila da drži deo palate za sebe. Konstantina je postala jedna od dve carske kćeri. Vladavina njenog oca kao cara bila je relativno kratka. Tiberije se 582. godine razboleo, što je otvorilo pitanje naslednika prestola. Sofija je uticala da se na presto dovede Mavrikije, general koji je ostvario niz pobeda nad Hormizdom IV, sinom i naslednikom Hozroja I. Prema Grguru Turskom, Sofija je planirala da se uda za novog izabranika. [4]
Ime i religija
urediPrema Jovanu Efeskom, njeno ime se smatralo neprimerenim za hrišćansku caricu, jer je imalo helenski prizvuk. Ino je bila ćerka Kadma i Harmonije, identifikovana sa boginjom Leukotejom. Kao carica, Ino je dobila ime Anastasija (zvanično Elija Anastasija). Novo ime predložila je trkačka frakcija Plavih, dok su njihovi rivali Zeleni predložili ime Helena. Anastasija nije bila jedina avgusta. Sofija je takođe zadržala svoju titulu avguste i upravu nad delom dvora. Verska pripadnost Anastasije takođe nije poznata. Prema Jovanu Efeskom, bila je neprijateljski raspoložena prema halkedonskoj verskoj frakciji i imala je saznanja o njihovim verovanjima. Međutim, Jovan ne pominje da je podržavala monofizitizam. [2]
Udovica
urediTiberije je umro 14. avgusta 582. godine. Nasledio ga je Mavrikije, general veren za Konstantinu. Tako je Ino postala tašta novog cara. Brak njene ćerke zaključen je na jesen 582. godine na ceremoniji koju je vodio patrijarh Jovan Posnik. Detaljno je čin opisan od strane Teofilakta Simokate. Konstantina je proglašena avgustom, ali su i Sofija i Ino zadržale svoje titule. Jovan Eveski piše da su tri avguste živele u Velikoj palati. Teofan Ispovednik je ubeležio godinu Inine smrti. Bila je to 593. godina. Sahranjena je pored svog muža, u Crkvi Svetih Apostola. [1]
Reference
uredi- ^ a b v Martindale, John R.; Jones, A.H.M.; Morris, J. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire. IIIa. Cambridge University Press. pp. 60–61. ISBN 0-521-20160-8.
- ^ a b v g d Lynda Garland, "Ino Anastasia, wife of Tiberius II Constantine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jul 2017)"
- ^ a b v James Allan Evans, "Justin II (565–578 A.D.) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. februar 2018)"
- ^ a b v Lynda Garland, "Sophia, Wife of Justin II Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jul 2017)"