Intenzija

Intenzija ili intensional je semantički termin koji označava sadržaj pojma, odnosno skup zamislivih osobina predmeta ili pojave označenih pojmom. Na primer, intenzija koncepta „Sokrat“ uključuje sva svojstva koja Sokrat poseduje: ličnost, čoveka, Grka, filozofa, itd. Intenzija je suprotstavljena ekstenzionalnoj, odnosno skupu objekata koji se mogu nazvati datom jezičkom jedinicom.

Definicija

Pojam intenzije uveo je nemački logičar i filozof Rudolf Karnap da bi analizirao značenje jezičkih izraza. Metoda intenzija i ekstenzija je modifikacija i dalji razvoj semantičkog koncepta nemačkog matematičara i logičara Gotloba Fregea.

Koncept intenzije je proizašao iz potrebe da se preispitaju tradicionalne kategorije logike i lingvistike, u smislu antinomije odnosa imenovanja. Takve antinomije nastaju u nekim kontekstima kada se izraz zameni onim koji je identičan po objektivnom značenju. Na primer, u izreci „Petar veruje da je Kabul glavni grad Pakistana“, tvrdnja „Kabul je glavni grad Pakistana“ nije [za Petra] definitivno lažna, pošto koncept „Kabul“ ne označava eksplicitno glavni grad Pakistana. određenu državu (to jest, Petar možda ne zna da glavni grad Pakistana nije Kabul). Prilikom zamene pojma „Kabul“ sa objektivno identičnim „glavnim gradom Avganistana“, nastaje tvrdnja „glavni grad Avganistana je glavni grad Pakistana“, koja je netačna i unosi kontradikciju u opštu tvrdnju.

Intenzija pojma se utvrđuje ne samo kroz suprotstavljanje ekstenzijalnom, kao oblasti njegovog predmetnog pozivanja, već i kroz suprotstavljanje jezičkom obliku pojma. Na primer, reči „brat“ i „jedinorođeni“ (u primeru je očigledna greška: reč „jedinorođeni“ znači „jedino dete roditelja“ i nespojiva je sa rečju „brat“; brat može biti prirodan, polukrvan, polurođen, polurođen, imenovan itd.) imaju zajedničku intenziju (imaju jedan skup zamislivih atributa predmeta), ali različitu jezičku formu. Ovde, u suprotnosti sa jezičkom formom, intenzija deluje kao njen označeni, signifikativ.

Ekstenzionalni i intenzionalni konteksti

Koncepti intenzije i ekstenzije leže u osnovi razlikovanja tzv. intenzivni i ekstenzionalni konteksti.

Intenzionalni kontekst je skup iskaza u kojima se mogu zameniti samo intenzivno ekvivalentni izrazi (tj. za njega su važne i intenzije i ekstenzije izraza). Ekstenzijski kontekst je skup iskaza u kojima se mogu zameniti samo ekstenzivno ekvivalentni lingvistički izrazi (odnosno, za njega su važni samo ekstenzionali izraza).

Na primer, ekstenzija izraza „osoba“ je klasa ljudi. Predikati „biti sposoban za razmišljanje“ i „imati udove“ biće ekstenzivno ekvivalentni, pošto se oba mogu označiti terminom „osoba“. Predikati „biće sposobno da misli“ i „biće sposobno da proizvodi oruđe“ nisu samo ekstenzivno, već i intenzivno ekvivalentni, pošto se oba mogu označiti terminom „čovek“, i oba izražavaju svojstvo koje formira pojam „ čovek”.

Razlikovanje između takvih konteksta je važno kada se definiše koncept. Na primer, iz definicije pojma „braća po umu“ kao 1) „stvorenja sposobna da misle“ 2) „stvorenja koja imaju udove“ 3) „stvorenja sposobna da proizvode oruđe“ – definiciju 2 treba isključiti, jer je nije neophodno da braća Intelektualno mogu biti humanoidi.