Interfaza

Interfaza je najduži period u ćelijskom ciklusu. Odvija se između dve deobe, a u toku njega se ćelija priprema za deobu. Biohemijski procesi se tokom interfaze intenzivno odvijaju.

Ilustracija interfaze; hromatin nije formiran, a ćelija obavlja osnovne metaboličke procese

U okviru ove faze, smenjuju se tri perioda — presintetski (G1 period), sintetski (S period) i postsintetski (G2 period). Akronimi predstavljaju pauzu (engl. gap) i sintezu (engl. synthesis). Ćelije koje se nikad ne dele kao što su neuroni, zauvek su u interfazi i to u posebnom G0 periodu.

Početak faze

Prelaz iz jedne faze ćelijskog ciklusa u drugu zavisi prvenstveno od spoljašnjih i unutrašnjih faktora koji utiču na ćeliju. Stoga, ne može se precizno predvideti kada će ćelija iz interfaze preći u mitotičku deobu — M period (engl. mitosis). To se događa samo kada su i unutrašnji i spoljašnji faktori pogodni za potpuno ostvarivanje životnog ciklusa.^[1]

Tok faze

U G1 periodu, ćelija raste i funkcioniše normalno. Da bi se udvostručenje ćelije postiglo, dolazi do sinteze proteina u velikim količinama. Duplira se i broj ćelijskih organela, kao i zapremina želatinaste citoplazme.^[1]
U S periodu, ćelija udvostručuje svoj molekul DNK. U životinjskim ćelijama, centrozom se udvaja.^[1]
U G2 periodu, ćelija vrši završne pripreme za deobu. U ljudskoj ćeliji nema bitnih dešavanja.^[1]

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g Šerban, Nada M. (2001). Ćelija — strukture i oblici. Beograd: ZUNS.

Literatura

Šerban, Nada M. (2001). Ćelija — strukture i oblici. Beograd: ZUNS.

[serban-1] v ^g Šerban, Nada M. (2001). Ćelija — strukture i oblici. Beograd: ZUNS.

[1]