Википедија

Irina Monferatska

Jolanda od Monferata (oko 1274—1317) je bila vizantijska carica, druga supruga cara Andronika II Paleologa. Bila je majka srpske kraljice Simonide, poslednje žene kralja Milutina Nemanjića.

Jolanda od Monferata
Lični podaci
Datum rođenja1274.
Mesto rođenjaKazale Monferato, Markizat Monferat
Datum smrti1317.
Mesto smrtiDrama, Kraljevina Srbija
Grobmanastir Kosenica u Drami
Porodica
SupružnikAndronik II Paleolog
RoditeljiVilijam VII od Monferata
Beatriče od Kastilje
DinastijaPaleolog
Alemariči
Vizantijska carica
Period1284-1317
PrethodnikAna Ugarska (1260—1281)
NaslednikRita od Jermenije

Biografija

uredi
 
Andronik II Paleolog, muž Irine od Monferata

Rođena je u Kazalu kao ćerka markiza Vilijama VII od Monferata i Beatriče od Kastilje. Njen deda bio je kralj Alfonso X od Kastilje[1]. Car Andronik II Paleolog je 1284. godine, pošto je ostao udovac nakon smrti supruge carice Ane Ugarske, oženio Jolandu koja prelazi u pravoslavlje i uzima ime Irina. Pre nego što se oženio njome, car Andronik II je objavio da na prestolu treba da ga nasledi njegov prvorođeni sin Mihailo, što je i potvrdio maja 1294.godine. Iste godine dodelio je svom drugom sinu Konstantinu najvišu carsku titulu despota.[2] Carica Irina se 1299. godine, zajedno sa svojim mužem, susrela sa srpskim kraljem Stefanom Urošem II Milutinom prilikom sklapanja braka između srpskog kralja i vizantijske princeze, Irinine ćerke Simonide[3]. Srdačni odnosi između carice Irine i kralja Stefana Uroša II Milutina Nemanjića nastaju nakon sukoba carice Irine sa carem Andronikom II i njenim dolaskom u Solun 1303. godine. Carica Irina se sa carem Andronikom II sukobila oko velikog državničkog pitanja. Zahtevala je, naime, da car Andronik II podeli vizantijsku državnu teritoriju i da svi njegovi sinovi dobiju po jedan deo. Car naravno nije mogao ispuniti želju svoje supruge jer se ona kosila sa svim tradicijama Carstva i vizantijskim pravnim shvatanjima. Carica Irina Paleolog je zbog toga otputovala u Solun gde je živela odvojeno od svoga muža[4]. Ona tada šalje bogate poklone ćerki i zetu. Nićifor Grigora svakako preteruje kada piše da se sto lađa moglo opremiti bogatstvom koje je otišlo carevoj kćeri[5]. U jednom trenutku se pokazalo da će kraljica Simonida ostati nerotkinja te je carica Irina došla na misao da jedan od njenih sinova nasledi kralja Milutina. Kralj Milutin Nemanjić je dopustio da Simonidina braća dođu u Srbiju kako bi upoznala zemlju kojom trebaju zavladati. Od tri Irinina sina, Jovan je umro već 1308. godine. Teodor je poslat na zapad da nasledi Monferatsku grofoviju. Najmlađi, Dimitrije, prvi je došao u Srbiju. Njemu u Srbiji nije prijala "surova sredina" i nepovoljna klima, pa je, zabrinut za zdravlje, napustio zemlju. Kasnije je carica Irina pozvala starijeg sina koji je u Italiji već imao porodicu. Ovaj pokušaj pada u vreme uoči Irinine smrti 1317. godine. Završio se na isti način kao i prvi. Markizu Teodoru je smetala klima i sredina[5].

Kralj Stefan Uroš II Milutin i kraljica Simonida Paleolog Nemanjić posetitli su caricu Irinu Paleolog u Solunu. Pred smrt, carica Irina se povukla u Dramu gde je umrla 1317. godine. Za Irininu smrt vezuje se Milutinova izgradnja manastira Kosenice u oblasti Drame. Carica Irina je sahranjena u tom manastiru. Izgradnja manastira može se vezati za period od 1316. do 1321. godine tj. do Milutinove smrti[6].

Potomstvo

uredi

Sa carom Andronikom II je Irina imala sledeću decu:

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Bonifacije od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
8. Vilijam VI od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jelena del Bosko
 
 
 
 
 
 
 
4. Bonifacije II od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Bonifacije od Klavsene
 
 
 
 
 
 
 
9. Berta od Klavsene
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Vilijam VII od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Tomas I od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
10. Amadeo IV od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Margareta od Ženeve
 
 
 
 
 
 
 
5. Margareta Savojska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Igo III od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Beatriče od Albona
 
 
 
 
 
 
 
1. Irina od Monferata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Alfonso IX od Leona
 
 
 
 
 
 
 
12. Fernando III od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Berengela od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
6. Alfonso X od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Filip Švapski
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta Hoenštaufen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Irena Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
3. Beatriče od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Petar II Aragonski
 
 
 
 
 
 
 
14. Đaume I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marija od Monpeljea
 
 
 
 
 
 
 
7. Jolanda od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Andrija II Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
15. Jolanda Ugarska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Jolanda od Kurtenea
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Nicol 1994, str. 48–49.
  2. ^ Donald M., Nikol (2002). Vizantijske plemkinje. ISBN 86-84175-05-0. 
  3. ^ Đekić 1997, str. 32.
  4. ^ ISN 1999, str. 462–3
  5. ^ a b ISN 1999, str. 463
  6. ^ Đekić 1997, str. 32–3

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирина_Монфератска&oldid=29848897”