Iđirot

Iđirot ili mirišljava trska (lat. Acorus) je jedini rod familije Acoraceae. Obuhvata 6 vrsta vodenih biljaka, od kojih kod nas raste vrsta Acorus calamus.

Iđirot
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Monocotyledones
Red:	Acorales
Porodica:	Acoraceae
Rod:	Acorus L., 1753
vrste
Acorus americanus (Raf.) Raf. Acorus calamus L. Acorus gramineus Sol. ex Aiton Acorus latifolius Z.Y.Zhu Acorus triqueter Turcz. ex Schott Acorus xiangyeus Z.Y.Zhu
Sinonimi
Calamus Garsault

Poznata i kao vodeni božur, mirisav šaš, mirisna trska, mirisni koren, komuš, vodena sabljica. Čaj od korena iđirota se u narodnoj medicini koristio za odvikavanje od pušenja.

Stanište

Iđirot potiče iz jugoistočne Azije odakle je kao začin prenet u Evropu (u 16. veku). Biljka se odomaćila i kod nas, raste ponekad i u velikoj skupini uz obale pojedinih reka i jezera, po barama i močvarnom tlu. Poznata je po pojedinim blatištima i močvarama pored Dunava, Save i drugih reka. U prirodi je u nestajanju, zbog intenzivnog korišćenja rizoma u farmaceutskoj industriji. U Srbiji je danas zaštićen zakonom (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

Obala reke Save (stanište iđirota)

Opis biljke

Iđirot pripada porodici kozlaca koja obuhvata preko 700 raznih monokotiledonih biljaka skrivenosemenica. Tipična je močvarna biljka jer je pratilac stajaćih i tekućih voda i močvara. Ima jako razvijen i razgranat, mesnati, do 3 cm debeli i više od 1 m dug mirišljavi rizom, obrastao gustim korenjem. Iz podanka izrastaju izdržljivi, viši od 1 m dugi i 3 cm široki, sabljasti listovi, pri dnu su crbenkasti, a na vrhu se završavaju čunastim cvetnim klipom dugim do 10 cm, okrenutim u stranu. Klip je cvast od gusto zbijenih cvetića žućkastozelene boje. Često i veće skupine listova ostanu bez cvetova. Biljka razvija duguljaste crvene plodove samo u izuzetno toplim staništima. Ti crveni plodovi ne uspevaju da sazre u našim klimatskim uslovima, zbog čega se iđirot razmnožava vegetativno pomoću podanka. Biljka cveta u junu i julu. Cela biljka prijatno miriše.

Cvast iđirota

Iđirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama: vodena perunika ima sličan list, ali ima žut cvet, podanak je manje aromatičan, a sušenjem se jako stisne i nabora i smatra se otrovnim kao i sve vrste perunike.

Lekoviti delovi i sadržaj

Lekoviti deo biljke je rizom. Rizom se kopa i sakuplja u martu i aprilu pre izvijanja listova, i krajem leta ili početkom jeseni, čim se voda povuče iz bara i močvara. Rizom se vadi iz mulja naročitim vilama, dobro opere, očisti od korenja, lišća i trulih delova. Oljušti se smeđa pokorica, zatim se rizom iseče uzduž, skrati se na komade i odmah osuši u sušari na 40 stepeni. Neoguljen rizom se manje ceni i ako u njemu ima više etarskog ulja jer pokorca sprečava isparavanje i gubitak ulja. Rizom je spolja smeđ, na prelomu beličast, zrnast i mek poput sunđera. Na gornjoj strani uočavaju se naizmenični i pomalo opali trouglasti ožiljci od korenja. Od rizoma se za lečenje određenih bolesti može prirediti čaj, prah, ulje i ekstrakt. U vodi rizom postaje sunđerast.

Etarsko ulje je pomalo gusta, žuto-smeđa gorka tečnost, jakog mirisa na kamfor. Vrlo lako se rastvara u alkoholu (etanolu).

Namena i upotreba

Napomena: Opis koji sledi je iz starijih izdanja o lekovitom bilju, iz vremena kada je biljka još bila relativno češća. Danas je iđirot retka biljka i njeno branje podleže specijalnim dozvolama koje se traže od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Njeno slobodno branje u prirodi, naročito u komercijalne svrhe regulisano je zakonom a definisano Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II koji je donela vlada Srbije 2010. godine („Službeni glasnik RS”, broj 36/09).

Iriđot se preporučuje kod usporenog metabolizma, slabosti i problema organa za varenje, kod bledila kože, oboljenja žlezda i kod gihta. Može da se koristi za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana, a kao sredstvo za poboljšanje vida i memorije. Upotrebljuje se kao i čaj. Čaj se upotrebljava se za ublažavanje grčeva, sprečavaju proliv, odstranjuju gasove.

Čaj: 1 kafena kašičica isitnjenog podanka na 1 šoljicu ključale vode. Pije se kod katara želuca i creva, bubrežnih poteškoća i pije se više puta dnevno u gutljajima. Kod opadanja kose masirati glavu gustim uvarkom od suvog podanka.

Za jačanje očiju koristi se sirovi sok od podanka (nakapa se u oko). Osušeni podanak može da se koristi i kao mirođija, iđirot ulazi u sastav raznih preparata za pravljene pića, a koristi se i u parfimeriji.

Literatura

• Mladen Josifović, Miloje R. Sarić, eds. (1970-1992): Flora SR Srbije, I-X, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd.
• Govaerts, R. & Frodin, D.G. (2002). World Checklist and Bibliography of Araceae and Acoraceae. 1-560. The Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew.
• Flora of North America: Acoraceae
• Acorales in Stevens, P. F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website. Version 7, May 2006.
• NCBI Taxonomy Browser
• Acoraceae in L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards) The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Version: 27 April 2006. http://delta-intkey.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. јануар 2007).
• Taxonomy and distribution of Acorus in Maine
• Platt, Karen. Gold Fever 2004 ISBN 978-0954576417
• Phylogenetic analysis of rbcL sequences identifies Acorus calamus as the primal extant monocotyledon. Duvall 1993
• Duvall, Melvin R.; Clegg, Michael T.; Chase, Mark W.; Clark, W. Dennis; Kress, W. John; Hills, Harold G.; Eguiarte, Luis E.; Smith, James F.; Gaut, Brandon S.; Zimmer, Elizabeth A.; Learn, Gerald H. (1. 1. 1993). „Phylogenetic Hypotheses for the Monocotyledons Constructed from rbcL Sequence Data”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 80 (3): 607—619. JSTOR 2399849. doi:10.2307/2399849. 
• Analysis of Acorus calamus Chloroplast Genome and Its Phylogenetic Implications Vadim V. Goremykin 2005
• Givnish, Thomas J.; Ames, Mercedes; McNeal, Joel R.; McKain, Michael R.; Steele, P. Roxanne; dePamphilis, Claude W.; Graham, Sean W.; Pires, J. Chris; Stevenson, Dennis W.; Zomlefer, Wendy B.; Briggs, Barbara G.; Duvall, Melvin R.; Moore, Michael J.; Heaney, J. Michael; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Thiele, Kevin; Leebens-Mack, James H. (27. 12. 2010). „Assembling the Tree of the Monocotyledons: Plastome Sequence Phylogeny and Evolution of Poales”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 97 (4): 584—616. doi:10.3417/2010023. 
• Soltis, D. E.; Smith, S. A.; Cellinese, N.; Wurdack, K. J.; Tank, D. C.; Brockington, S. F.; Refulio-Rodriguez, N. F.; Walker, J. B.; Moore, M. J.; Carlsward, B. S.; Bell, C. D.; Latvis, M.; Crawley, S.; Black, C.; Diouf, D.; Xi, Z.; Rushworth, C. A.; Gitzendanner, M. A.; Sytsma, K. J.; Qiu, Y.-L.; Hilu, K. W.; Davis, C. C.; Sanderson, M. J.; Beaman, R. S.; Olmstead, R. G.; Judd, W. S.; Donoghue, M. J.; Soltis, P. S. (8. 4. 2011). „Angiosperm phylogeny: 17 genes, 640 taxa”. American Journal of Botany. 98 (4): 704—730. doi:10.3732/ajb.1000404. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 23. 03. 2017. 

Spoljašnje veze

• rod Acorus u Flora of North America
• Acoraceae Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2007) u Watson L., Dallwitz M.J. 1992 — данас. The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval. Верзија: 27.4.2006.