Kablarski kamenoresci
Kablarski kamenoresci potiču iz sela čačanskih sela Rošci i Vrnčani. Spomenjarili su na užem prostoru Karadaga (naziv za sedam-osam kablarskih sela prisutan u narodnoj tradiciji sve do početka 20. veka) i susednim oblastima. Kablarsku stilsku grupu odlikuje specifična pisana i likovna tematika na koju je u znatnoj meri uticala crkvena umetnost obližnjih manastira Blagoveštenja i Nikolja. Ovo se najviše ogleda u spomeničkim postoljima u obliku crkvica i klesanim elementima koji oponašaju fresko dekoraciju.[1]
Kablarski kamenoresci
urediIstaknuti predstavnici
uredi- Nićifor Milić (1853-1914) iz Rožaca
- Obrad Odžić (1862-1952) iz Vrnčana
- Dragić Srđić (1886-1970) iz Rožaca
- Radomir Ilić (1895-1973) iz Vrnčana
- Pavle Ranković (1856-1921) iz Prijevora
Manje poznati majstori
urediOsim pobrojanih kamenorezaca, ovde uslovno treba pomenuti Obrena Radovića iz Vranića koji je majstorisao polovinom 19. veka i Radomira Mitrovića iz Rožaca, koji je radio od 1926. pa sve do 1980. godine.[1]
Vidi još
urediReference
urediLiteratura
uredi- Dudić, Nikola (1995). Stara groblja i nadgrobni belezi u Srbiji. Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture; Prosveta. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Nikolić, Radojko (1998). Kamenoresci narodnog obraza: kamenorezaštvo i kamenoresci zapadne Srbije. Čačak: „Litopapir”.
- Nikolić, Radojko (2018). Kamena knjiga predaka : o natpisima sa nadgrobnih spomenika zapadne Srbije (2, dopunjeno izd.). Čačak: Narodni muzej. ISBN 978-86-84067-63-2.