Како сачувати ментално здравље младих у избеглиштву (knjiga)
Kako sačuvati mentalno zdravlje mladih u izbeglištvu jedna je od pet knjiga biblioteke I to je život autora Vojiskava Ćurčića i Vesne Brzev-Ćurčić, objavljena 2000. godine u izdanju Jugoslovenskog Crvenog krsta i Međunarodne feredacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.[1]
| Kako sačuvati mentalno zdravlje mladih u izbeglištvu | |
|---|---|
 Naslovna strana izdanja iz 2000. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Vojiskav Ćurčić i Vesna Brzev-Ćurčić |
| Zemlja | SR Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | stručna monografija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Jugoslovenski Crveni krst i Međunarodna feredacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca |
| Datum | 2000. |
O autorima
uredi- Vojiskav Ćurčić (1951) je specijalista neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, primarijus, trening psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva Srbije.[2]
- Vesna Brzev-Ćurčić je psiholog, specijalista medicinske psihologije, subspecijalista psihoanalitičke psihoterapije, trening psihoanalitičar i supervizor Psihoanalitičkog društva Srbije.[3]
O delu
urediJugoslovenski crveni krst i Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, svesni realne opasnosti da se u izbeglištvu može poremetiti mentalno zdravlje, pokrenuli su biblioteku pod nazivom I to je život. Kako sačuvati mentalno zdravlje dece u izbeglištvu je jedna od pet knjiga objavljenih u biblioteci koja je posvećena temi mentalnog stalja izbeglica.[4]
Kako sačuvati mentalno zdravlje mladih u izbeglištvu je gnjiga o mladima u izbeglištvu, njihovim tegobama, mogućnostima i načinima samopomoći i pomoći. Vesna Brzev-Đurčić i Vojislav Đurčić istražujući problem mladih u izbeglištvu očili su da mlade izbeglice stižu u novu sredinu nesigurne, sa vrlo uzdrmanim predstavama o životu i ljudima, sa poljuljanim sistemima vrednosti i verovanja, povređeni i često poniženi.
Njihovu zbunjenost najbolje ilustruju primeri koje autori navode u knjizi. Jedan od takvih primera je i sledeći:[5]
"Sa porodicom i prijateljima iz kraja pričam jednim naglaskom, a u školi sa društvom odavde trudim se da govorim kao i oni. Moji zemljaci mi se podsmevaju kada govorim novim naglaskom, a kada među vršnjacima odavde govorim naglaskom svog kraja svi odmah znaju da sam izbeglica. Kako da me ne bude stid? Ili: Podelu na mi i oni često osećam na svojoj koži. Devojka iz razreda je pozvala na rođendan sve osim mene. Znam da je tako zato što sam izbeglica. Zašto?"
Ozbiljno pitanje:[5]
"U starom kraju moja porodica je bila srećna. Sada su moji roditelji stalno nervozni i nezadovoljni, a mene kritikuju i ne primećuju da mi nije lako. Ne mogu više na njih da se oslonim niti da očekujem razumevanje i podršku. Šta da radim? Sudbinsko pitanje: Moj otac je jedne a majka druge nacionalnosti. Otac želi da se vratim i da živim sa njim. Kaže da je to moja otaddžbina, a majka me tera da ostanem sa njom, jer ovde žive "naši". Šta da radim?"
Životno pitanje:[5]
"Moja majka je ranije imala dobar posao, a ja sam bio ponosan kada sam odgovarao na pitanje šta ona radi. Sada, kao izbeglica, ona prodaje cigarete na ulici. I što je još gore, u tome moram da joj pomažem. Mene je strašno sramota, naročito kada sretnem nekog druga. Ponekad zato mrzim svoju majku. Šta da radim?"
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Kako sačuvati mentalno zdravlje mladih u izbeglištvu”. plus.cobiss.net. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Vojislav Ćurčić”. dereta.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Vesna Brzev - Ćurčić”. doktok.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ „Mrzim svoju majku”. nin.co.rs. Pristupljeno 26. 6. 2022.
- ^ a b v Ćurčić, Vojiskav; Brzev-Ćurčić, Vesna (2000). Kako sačuvati mentalno zdravlje mladih u izbeglištvu. Beograd: Jugoslovenski Crveni krst : Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.