Како је била зелена моја долина (film)
Kako je bila zelena moja dolina (engl. How Green Was My Valley) je američki dramski film iz 1941. godine, režisera Džona Forda. Zasnovan je na istoimenom romanu Ričarda Luelina, prema kome je scenario napisao Filip Dan, dok je producent bio Daril F. Zanuk. Glavne uloge u filmu igraju Volter Pidžon, Morin O’Hara, Ana Li, Donald Krisp i Rodi Makdaual.[3]
| Kako je bila zelena moja dolina | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Izvorni naslov | How Green Was My Valley |
| Režija | Džon Ford |
| Scenario | Priča: Ričard Luelin Scenario: Filip Dan |
| Producent | Daril F. Zanuk |
| Glavne uloge | Volter Pidžon Morin O’Hara Ana Li Donald Krisp Rodi Makdaual |
| Muzika | Alfred Njumen |
| Producentska kuća | Twentieth Century Fox |
| Godina | 1941. |
| Trajanje | 118 minuta |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski velški |
| Budžet | 800 hiljada dolara[1] |
| Zarada | 2,4 miliona dolara[2] |
| IMDb veza | |
Film prati priču o porodici Morgan, vrednoj velškoj rudarskoj porodici, iz ugla najmlađeg deteta Hjua, koji živi sa svojim nežnim i ljubaznim roditeljima, kao i sa sestrom i petoro braće, u dolinama južnog Velsa tokom kasnog viktorijanskog doba. Priča prikazuje život na basenima uglja u južnom Velsu, gubitak tog načina života i njegove posledice na porodicu. Izmišljeno selo u filmu zasnovano je na Gilfahu Gohu,[4] gde je Luelin proveo mnoga leta u poseti svom dedi, i poslužilo je kao inspiracija za roman.[4] Autor je tvrdio da je zasnovao knjigu na sopstvenim ličnim iskustvima, ali se pokazalo da je to netačno nakon njegove smrti; Luelin je bio Englez i proveo je malo vremena u Velsu, iako je bio velškog porekla.[5] Prikupio je materijal za roman iz razgovora sa lokalnim rudarskim porodicama u Gilfah Gohu.[5]
Bio je nominovan za deset Oskara, a osvojio je pet,[6] pobedivši Građanina Kejna, Narednika Jorka i Malteškog sokola u konkurenciji za najbolji film, dok je Ford osvojio onog za najbolju režiju, Donald Krisp za najboljeg sporednog glumca, Artur Miler za najbolju fotografiju, dok su Ričard Dej , Nejtan H. Juran i Tomas Litl nagrađeni za najbolju crno-belu scenografiju. Godine 1990, Kongresna biblioteka je izabrala ovaj film za očuvanje u Nacionalnom registru filmova zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.[7][8]
Radnja uredi
Film počinje monologom starijeg Hjua Morgana: „Pakujem svoje stvari u šal koji je moja majka nosila kada je išla na pijacu. I idem iz svoje doline. Ali ovog puta se nikada neću vratiti.” Dolina i njena sela sada su pocrnela od prašine rudnika uglja koji okružuju ovo područje.
Mladi Hju, najmlađe dete Gvilima Morgana, dolazi kući sa ocem, gde ga čeka majka Bet. Njegova starija braća, Janto, Ajvor, Dejvi, Gvilim Mlađi i Oven rade u rudniku uglja sa svojim ocem, dok sestra Angharad održava kuću sa majkom. Hjuovo detinjstvo je idilično; gradić, koji još nije preplavljen rudarskim zagađenjem, je prelep, domaćinstvo je toplo i ljubazno, a rudari pevaju dok se vraćaju kući. Plate se prikupljaju, ljudi se kupaju, a zatim jedu zajedno. Nakon toga se novac za trošenje deli. Hju je oduševljen kada upoznaje Bronvin, devojku verenu za njegovog najstarijeg brata, Ajvora. Na burnoj svadbenoj zabavi Angarad upoznaje novog propovednika, gospodina Grifida, i postoji očigledna obostrana privlačnost.
Nevolje počinju kada vlasnik rudnika smanji plate, a rudari počnu da štrajkuju u znak protesta. Gvilimov pokušaj da posreduje tako što ne podrži štrajk udaljava ga od ostalih rudara, kao i od njegovih starijih sinova, koji napuštaju kuću. Bet prekida kasni noćni sastanak štrajkača, preteći da će ubiti svakoga ko povredi njenog muža. Ona i Hju u mraku kreću preko polja u snežnoj mećavi na putu kući. Kasnije, štrajkači čuju kako Hju zove u pomoć. Spasavaju Bet i Hjua iz reke. Bet su noge privremeno paralizovane i doktor se plaši da Hju, koga je zadesila ista sudbina, više nikada neće hodati. Na kraju se oporavlja uz pomoć gospodina Grifida, što ga dodatno privlači Angarad.
Štrajk je na kraju rešen i Gvilim i njegovi sinovi se mire, ali su mnogi rudari ostali bez posla. Izuzetno lepoj Angarad udvara se sin vlasnika rudnika, Jestin Evans. Iako između nje i gospodina Grifida postoji obostrana privlačnost, on ne može da podnese da je podvrgne teškom, spartanskom životu osiromašenog crkvenjaka. Angarad nevoljno pristaje na brak bez ljubavi sa Evansom i oni se sele iz zemlje.
Hju kreće u školu u obližnjem selu. Tamo ga zlostavljaju drugi dečaci, pa ga bokser Dai Bando i njegov prijatelj Sifarta uče ga da se bori. Nakon što ga jednom prilikom istuče okrutni učitelj, gospodin Džonas, Dai Bando osveti Hjua improvizovanim boks mečom sa gospodinom Džonasom na radost njegovih učenika.
Bronvin saznaje da je Ajvor poginuo u rudarskoj nesreći. Šok ju je doveo do porođaja i rodila je sina. Kasnije su dva Morganova sina otpuštena u korist manje iskusnih, jeftinijih radnika. Bez izgleda za posao, odlaze da traže sreću u inostranstvu. Hju dobija stipendiju za univerzitet, ali na užasnutost svog oca odbija, da bi ostao i radio u rudniku. On se seli sa Bronvin, kako bi joj pomogao da prehrani nju i njeno dete.
Kada se Angarad vrati bez muža, gradom se šire tračevi o njenom predstojećem razvodu. Na kraju je najavljeno da će biti održan sastanak Đakona − upravnog saveta lokalne kalvinističke metodističke kapele − da bi se osudila i ekskomunicirala Angarad. Ovo razbesni gospodina Grifida, jer on zna da ona nije uradila ništa osim što se vratila kući iz Kejptauna bez svog muža. Nakon što je osudio maloumnost Đakona, on izjuri sa skupa sa namerom da napusti grad.
Te večeri se oglasi zvižduk za uzbunu, signalizirajući još jednu rudarsku katastrofu. Nekoliko muškaraca je povređeno, a Gvilim i drugi su zarobljeni u pećini. Gospodin Grifid ugleda Angarad, koja je požurila u rudnik po svog oca; a po njegovom izrazu lica vidi se da on sada nikada neće otići. Dok ga ona molećivo gleda, on doziva: „Ko je za Gvilima Morgana i ostale?”
Hju, gospodin Grifid i Dai Bando zatim se spuštaju sa drugim dobrovoljcima da spasu preostale rudare. Gvilim i njegov sin se nakratko ponovo vide, nakon čega otac podleže povredama.
Iznad, u hladnoći svetle zore, žene iz porodice − Angarad, Bronvin i Bet Morgan − bdele su cele noći; kada Bet kaže, neposredno nakon Gvilimove smrti: „On je upravo došao. Ajvor je bio sa njim. Rekao mi je o slavi koju je video!” Tada zvuk remenice najavljuje da se lift vraća iz dubine rudnika. Hju drži telo svog oca, njegovo lice je crno od uglja lišeno mladalačke nevinosti.
Naracija starijeg Hjua se priseća: „Ljudi poput mog oca ne mogu da umru. Oni su još uvek sa mnom, stvarni u sećanju kao što su bili u telu, voljeni i voljeni zauvek. Kako je bila zelena moja dolina.” Film se završava montažom porodičnih vinjeta na kojima je Hju sa ocem i majkom, njegovom braćom i sestrom.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Volter Pidžon | gospodin Grifid |
| Morin O’Hara | Angarad Morgan |
| Ana Li | Bronvin |
| Donald Krisp | Gvilim Morgan |
| Rodi Makdaual | Hju Morgan |
| Džon Loder | Janto Morgan |
| Sara Olgud | gospođa Bet Morgan |
| Bari Ficdžerald | Sifarta |
| Patrik Nouls | Ajvor Morgan |
| Morton Lauri | gospodin Džonas |
| Artur Šilds | gospodin Pari |
Nagrade i nominacije uredi
Nagrada Oskar uredi
| Nagrada[3] | Osoba[3] |
| Najbolji film | Daril F. Zanuk |
| Režija | Džon Ford |
| Sporedna muška uloga | Donald Krisp |
| Umetnički direktor | Ričard Dej Nejtan Juran Tomas Litl |
| Fotografija | Artur Miler |
| Nominacije[3] | Osoba[3] |
| Scenario | Filip Dan |
| Sporedna ženska uloga | Sara Olgud |
| Montaža | Džejms B. Klark |
| Muzika | Alfred Njumen |
| Zvuk | Edmund H. Hansen |
Reference uredi
- ^ Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. Lanham, Maryland: Scarecrow Press, p. 241, ISBN 978-0-8108-4244-1.
- ^ „All-time Film Rental Champs”. Variety. 15. 10. 1990.
- ^ a b v g d 1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš. Beograd. 2008. str. 176.
- ^ a b (February 7, 2009)"How Green Was My Valley", BBC Radio Wales. Retrieved August 20, 2019.
- ^ a b „Richard Llewellyn”. BBC Wales. 28. 11. 2008. Pristupljeno 25. 12. 2011.
- ^ „How Green Was My Valley”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2009. Arhivirano iz originala 2. 3. 2009. g. Pristupljeno 13. 12. 2008.
- ^ Gamarekian, Barbara; Times, Special To the New York (19. 10. 1990). „Library of Congress Adds 25 Titles to National Film Registry (Published 1990)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 30. 10. 2020.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Pristupljeno 30. 10. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Kako je bila zelena moja dolina na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Kako je bila zelena moja dolina na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
