Википедија

Камфорика

врста биљке

Kamforika (lat. Camphorosma annua) jednogodišnja je ili dvogodišnja zeljasta biljka koja raste na zaslanjenom zemljištu i tipičan je predstavnik slatinskih zajednica. U Srbiji raste samo u Vojvodini. Iako se nalazi na Direktivi o staništima (Annex I) u Srbiji, ipak, nije zaštićena.

Kamforika
(Camphorosma annua)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Magnoliophyta
Klasa:
Magnoliopsida
Red:
Caryophyllales
Porodica:
Amaranthaceae
Rod:
Camphorosma
Binomno ime
Camphorosma annua
Sinonimi[1]
  • Camphorata annua (Pall.) Kuntze
  • Camphorata ovata (Waldst. & Kit.) Kuntze
  • Camphorosma ovata Waldst. & Kit.
  • Camphorosma ovata Bong. & C.A.Mey.
  • Camphorosma sabulosa Kit. ex Moq.

Opis biljke uredi

Kamforika je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, gola ili obrasla dlakama koje luče lako isparljive materije mirisa kamfora. Iz vretenastog korena izbija obično više zeljastih, do 30 centimetara dugih, poleglih, uzdignutih ili uspravnih, od osnove granatih, kasnije crvenih izdanaka.

Listovi mesnati, linearno šiljati, poluvaljkasti ili usko končasti, proširene osnove i hrskavičavog ruba; donji pricvetni dugi koliko cvetovi.

Klasovi su manje više izduženi, sastavljeni od pazušnih glomerula, od po 1—5 trepljastih, kao kost belih, rskavičavih dvopolnih 3—4 milimetra dugih cvetova; ženski cvetovi manji i obično smešteni na bočnim granama. Seme dugo do 2 milimetra. Biljka cveta od juna do septembra.

  •  
    Kamforika
  •  
    Polje kamforike
  •  
    Mladi izdanci kamforike

Rasprostranjenost uredi

Vrsta pretežno naseljava jugoistočnu Evropu. U Srbiji je dosta česta na vlažnim solončacima Bačke i Banata.

Stanište uredi

Kamforika je obligatno halofitna vrsta izrazito ravničarskog karaktera (obligat=obveznost, navika; biljka čiji rast povećana koncentracija soli radije pospešuje nego sprečava). Raste na slatinama tipa solončak i solonjec u prirodnim mikrofragmentima, obrazujući zajednice tipa Camphorosetum annuae. Pontsko-panonskog je porekla.

Kamforika je pionirska vrsta u sukcesiji vegetacije stepskih staništa. Slatine su mozaična staništa bogata živim svetom, specifične i osetljive ekološke zajednice u kojima visoko adaptirane biljke – kao i kamforika – uspešno odolevaju većoj koncentraciji soli obrazujući gotovo monotipsku vegataciju. Kamforika je strogo vezana za slano tlo, što u praksi znači da ispod određene zaslanjenosti nije u stanju ni da proklija. Obligatne halofite dobro trpe čak i periodičnu poplavljenost slanom vodom koja bi uništila većinu drugih biljaka i veoma su važne za održavanje ovih ekosistema.

Konkurentne korovske i invazivne vrste lako izguraju manje izražene halotipe (tzv. fakultativne halofite) sa manje zaslanjenih, a posebno oranjem narušenih staništa. Kamforika je u celoj Evropi direktno ugrožena državno promovisanim i subvencionisanim projektima tzv. "rekultivacije" zemljišta (reclamation of the land" Natura2000 Technical Report 2008 03/24 pp. 8) kojima se teži povećati površina pod kulturama.[2]

Status zaštite uredi

Nalazi se na Habitat Direktivi EU (Annex I, kao edifikator staništa tipa 1530). Začuđujuće, u Srbiji nije ni pod kakvom zaštitom, iako se navodi u mnogim studijama zaštite kao važna ugrožena vrsta.

Reference uredi

  1. ^ „Camphorosma annua Pall.”. The Plant List. Pristupljeno 13. 9. 2017. 
  2. ^ „Bioras - Camphorosma annua”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2017. g. Pristupljeno 13. 09. 2017. 

Literatura uredi

  • Josifović M. (1964–1980): Flora SR Srbije III. SANU, Beograd.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камфорика&oldid=26894870”