Википедија

Kang Juvej

Kang Juvej (19. mart 1858 – Ćingdao, 31. mart 1927) je bio jedan od najznačajnijih kineskih mislilaca i reformatora prve polovine XX veka i reformator u Kini iz pozne dinastije Ćing. Njegova sve veća bliskost i uticaj na mladog cara Guangsju izazvala je sukob između cara i njegove usvojiteljice, carice reganta Ciki. Njegove ideje su bile uticajne u neuspešnoj Stodnevnoj reformi. Nakon Cikijevog prevrata koji je okončao reformu, Kang je bio primoran da pobegne. Nastavio je da se zalaže za kinesku ustavnu monarhiju nakon osnivanja Republike Kine.

Kang Juvej
Lični podaci
Datum rođenja(1858-03-19)19. mart 1858.
Mesto rođenjaNanhai, Guangdung,  Dinastija Ćing
Datum smrti31. mart 1927.(1927-03-31) (69 god.)
Mesto smrtiĆingdao,  Republika Kina

Rani život uredi

Kang je rođen 19. marta 1858. u selu Su, grad Danzao, okrug Nanhaj, provincija Guangdung (danas okrug Nanhaj grada Fošan). Prema njegovoj autobiografiji, njegova intelektualna nadarenost tokom njegovog detinjstva prepoznao ujak. Kao rezultat toga, u ranoj mladosti, porodica ga je poslala da proučava konfučijanske klasike i da položi ispite za kinesku državnu službu. Međutim, kao tinejdžer, bio je nezadovoljan školskim sistemom svog vremena, posebno njegovim naglaskom na pripremanju osmokratnih eseja, koji su predstavljali veštačke literarne vežbe potrebne kao deo ispita.

Učenje za ispite je bila izuzetno rigorozna aktivnost, tako da se bavio budističkom meditacijom kao oblikom opuštanja, neuobičajenom ležernom aktivnošću za jednog kineskog učenjaka njegovog vremena. Tokom jedne od ovih meditacija imao je mističnu viziju koja je postala tema njegovog intelektualnog traganja tokom njegovog života. Verujući da je moguće pročitati svaku knjigu i „postati mudrac”, krenuo je u kvazimesijansku potragu za spasavanjem čovečanstva.

Biografija uredi

Kang je pozvao na kraj svojine i porodice u interesu idealizovane buduće kosmopolitske utopije i naveo Konfučija kao primer reformatora, a ne kao reakcionara, kao što su činili mnogi njegovi savremenici. O ovoj drugoj ideji se detaljno govori u njegovom delu Studija o Konfučiju kao reformatoru institucija. On je tvrdio, da bi potkrepio svoje tvrdnje da su ponovo otkrivene verzije konfučijanskih klasika bile krivotvorene, kao što je detaljno obradio u Studiji falsifikovanih klasika iz sin perioda.

Godine 1879, Kang je otputovao u Hongkong i bio je šokiran tamošnjim prosperitetom, što je pokrenulo njegovo interesovanje za zapadnu kulturu i razmišljanja. Godine 1882, Kang je otišao u Peking da polaže carski ispit. Kada se vraćao kući, kupio je mnoge zapadnjačke knjige i počeo da razvija svoju ideologiju zasnovanu na tim spisima. Bio je pod uticajem protestantskog hrišćanstva u njegovoj potrazi za reformama.[1][2][3][4]

Kang je 1883. osnovao Društvo protiv vezivanja stopala u blizini Kantona.

Kang Juvej je pokrenuo Društvo za proučavanje nacionalnog jačanja (Čangkue huej) u Pekingu. To je prva politička grupa koju su osnovali reformisti u Kini. Preko njega se Kang upoznao sa generalnim guvernerom Džang Džidongom i dobio njegovu finansijsku podršku za inauguraciju lista Društva za proučavanje nacionalnog jačanja (Čangkue bao) januara 1896. Istog meseca, društvo je raspušteno i list je morao da prestane da izlazi.[5]

Kang je snažno verovao u ustavnu monarhiju i želeo je da preuredi zemlju po uzoru na Meidži Japan. Ove ideje su razljutile njegove kolege iz naučne klase koji su ga smatrali jeretikom.

Godine 1895, Kina je poražena od Japana u Prvom kinesko-japanskom ratu. U znak protesta protiv Sporazuma iz Šimonosekija, Kang Juvej, Ljang Ćičao i preko 600 kandidata za građanski ispit potpisali su peticiju caru Guangsju, što je u istoriji poznato kao pokret Gungče Šangšu. Ovaj pokret se uzima kao znak pojave reformista i početak kineskih masovnih političkih pokreta.[6]

Kang i njegov istaknuti učenik, Ljang Ćičao, bili su važni učesnici kampanje za modernizaciju Kine sada poznate kao Stodnevna reforma. Reforme su uvele radikalne promene u kinesku vladu. Udovica carica Cisi je izvršila državni udar koji je stavio tačku na reforme, stavio cara Guangsju u kućni pritvor, i naređeno je Kangovo hapšenje i pogubljenje na osnovu toga što je pokušao da izvrši atentat na nju. Kang je pobegao iz zemlje, ali je takođe organizovao Društvo zaštite cara koje je promovisalo stvar cara Guangsju, uglavnom u zajednicama kineske dijaspore, i zagovaralo uklanjanje Cisi. Kang se oslanjao na svog glavnog američkog vojnog savetnika, generala Homera Lea, da predvodi vojni ogranak Društva zaštite cara. Kang je putovao širom sveta da promoviše svoje ideje. On se takmičio sa revolucionarnim vođom Suen Jat-senom, Društvom za oživljavanje Kine i Revolucionarnim savezom za sredstva i sledbenike među Kinezima u inostranstvu.

Kang je dva puta posetio Indiju, prvo 1901–1903, a zatim ponovo u oktobru 1909, delom da bi proučavao Indiju, koju je smatrao uporedivom sa Kinom. Iako su njegove informacije o indijskoj istoriji izvedene od engleskih autora, primetio je da je teško stanje Indije kao kolonizovane zemlje posledica nejedinstva između različitih regiona Indije.[7]

Sinhajska revolucija dovela je do abdikacije dinastije Ćing i uspostavljanja republike pod Sun Jat-senom 1912.

Neki su se zalagali da se za cara postavi Han, bilo potomak Konfučija, koji je bio vojvoda Janšeng,[8][9][10][11] što je Kang nakratko podržao pre nego što je odustao od ideje i vratio se ideji o Ćingu monarh,[12] ili potomku carske porodice iz dinastije Ming, markizu proširene milosti.[13][14]

Reference uredi

  1. ^ Confucianism in Cross-cultural Dialogue. Shanghai Education Publishing House. 2004. ISBN 9787532095049. 
  2. ^ Little, Stephen; Eichman, Shawn; Shipper, Kristofer; Ebrey, Patricia Buckley (januar 2000). Taoism and the Arts of China. University of California Press. ISBN 9780520227859. 
  3. ^ Cheng'En, Wu (15. 9. 2008). Journey to the West: The Monkey King's Amazing Adventures. Tuttle. ISBN 9781462902187. 
  4. ^ Bentlage, Björn; Eggert, Marion; Krämer, Hans-Martin; Reichmuth, Stefan (11. 10. 2016). Religious Dynamics under the Impact of Imperialism and Colonialism: A Sourcebook. BRILL. ISBN 9789004329003. 
  5. ^ Wong, Young-Tsu (1992). „Revisionism Reconsidered: Kang Youwei and the Reform Movement of 1898”. The Journal of Asian Studies (na jeziku: engleski). 51 (3): 513—544. ISSN 0021-9118. JSTOR 2057948. S2CID 154815023. doi:10.2307/2057948. 
  6. ^ Kaske, E. (2008-01-01), „Chapter Two. The Language Question At The Turn Of The 20th Century”, The Politics of Language in Chinese Education, 1895–1919, BRILL, str. 77—159, ISBN 978-90-474-2333-1, doi:10.1163/ej.9789004163676.i-537.11, Pristupljeno 2020-12-17 
  7. ^ Xi, Liu (2012). „Kang Youwei's Journey to India: Chinese Discourse on India During the Late Qing and Republican Periods”. China Report. 48 (1–2): 171—185. S2CID 143840751. doi:10.1177/000944551104800209. Kang Youwei’s Journey to India: Chinese Discourse on India During the Late Qing and Republican Periods, Liu Xi, CHINA REPORT 48 : 1&2 (2012): 171–185]
  8. ^ Eiko Woodhouse (2. 8. 2004). The Chinese Hsinhai Revolution: G. E. Morrison and Anglo-Japanese Relations, 1897-1920. Routledge. str. 113—. ISBN 978-1-134-35242-5. 
  9. ^ Spence, Jonathan D. (28. 10. 1982). The Gate of Heavenly Peace: The Chinese and Their Revolution. Penguin Publishing Group. str. 84—. ISBN 978-1-101-17372-5. 
  10. ^ Shêng Hu; Danian Liu (1983). The 1911 Revolution: A Retrospective After 70 Years. New World Press. str. 55. 
  11. ^ The National Review, China. 1913. str. 200. 
  12. ^ Monumenta Serica. H. Vetch. 1967. str. 67. 
  13. ^ Percy Horace Braund Kent (1912). The Passing of the Manchus. E. Arnold. str. 382–. 
  14. ^ M.A. Aldrich (1. 3. 2008). The Search for a Vanishing Beijing: A Guide to China's Capital Through the Ages. Hong Kong University Press. str. 176—. ISBN 978-962-209-777-3. 

Literatura uredi

  • M. E. Cameron, The Reform Movement in China, 1898–1912 (1931, repr. 1963); biography ed. and tr. by Lo Jung-pang (1967).
  • Chang Hao, Chinese Intellectuals in Crisis. Search for Order and Meaning (1890–1911), Berkeley 1987.
  • Chang Hao: "Intellectual change and the reform movement, 1890-1898", in: Twitchett, Denis and Fairbanks, John (ed.): The Cambridge History of China: Vol. 11, Late Ch’ing, 1800–1911, Part 2 (1980). Cambridge: Cambridge University Press, pp. 274–338, esp. 283-300, 318-338.
  • Howard, Richard C., "K’ang Yu-wei (1858-1927): His Intellectual Background and Early Thought", in A.F. Wright and Denis Twitchett (eds.): Confucian Personalities. Stanford: Stanford University Press, 1962, pp. 294–316 and 382-386 (notes).
  • Hsiao, Kung-Chuan: A Modern China and a New World – K`ang Yu-wei, Reformer and Utopian, 1858-1927 (1975). Seattle and London: University of Washington Press.
  • Jung-Pan, Lo. ed. (1967). K'ang Yu-wei; a biography and a symposium. 
  • Karl, Rebecca And Zarrow, Peter (ed.): Rethinking the 1898 Reform Period – Political and Cultural Change in Late Qing China (2002). Cambridge/Mass.: Harvard University Press, esp. pp. 24–33.
  • K'ang Yu-wei. A Biography and a Symposium, ed. Lo Jung-pang, Tucson 1967 (The Association for Asian Studies: Monographs and Papers, Bd. 23).
  • Spence, Jonathan D. The gate of heavenly peace: the Chinese and their revolution. (Penguin, 1982). pp 1-106 Spence, Jonathan D. (1981). The Gate of Heavenly Peace : The Chinese and their revolution, 1895-1980. Faber & Faber. ISBN 9780670292479. 
  • Palmer, Norman D. "Makers Of Modern China: I. The Reformer: Kang Yu-wei" Current History 15#84 (Aug 1, 1948): 88+. online
  • Teng, Ssu-Yü, and Fairbank, John K.: China's response to the West – a documentary survey 1839-1923 (1954, 1979). Cambridge: Harvard University Press, pp. 147–163 (China's response to the West; a documentary survey, 1839-1923. Cambridge: Harvard University Press. 1954. 
  • Thompson, Laurence G.: Ta t´ung shu: the one-world philosophy of K`ang Yu-wei (1958). London: George Allen and Unwin, esp. pp. 37–57.
  • Wong, Young-Tsu. "Revisionism reconsidered: Kang Youwei and the reform movement of 1898." Journal of Asian Studies 51.3 (1992): 513-544. online.
  • Zarrow, Peter. China in war and revolution, 1895-1949 (New York: Routledge), 2005, 12-29. China in War and Revolution: 1895-1949 - Peter Zarrow. 
  • Chi Wen-shun, K'ang Yu-wei (1858–1927) (in Die Söhne des Drachen. Chinas Weg vom Konfuzianismus zum Kommunismus, ed. P. J. Opitz, Mchn. 1974, S. 83–109).
  • Franke, W. Die staatspolitischen Reformversuche K'ang Yu-weis u. seiner Schule. Ein Beitrag zur geistigen Auseinandersetzung Chinas mit dem Abendlande (in Mitt. des Seminars für Orientalische Sprachen, Bln. 38, 1935, Nr. 1, S. 1–83).
  • Kuang Bailin, Kang Youwei di zhexue sixiang, Peking 1980.
  • G. Sattler-v. Sivers, Die Reformbewegung von 1898 (in Chinas große Wandlung. Revolutionäre Bewegungen im 19. u. 20. Jh., ed. P. J. Opitz, Mchn. 1972, S. 55–81).
  • Tang Zhijun, Kang Youwei yu wuxu bianfa, Peking 1984. – Ders., Wuxu bianfa shi, Peking 1984.
  • Wuxu weixin yundong shi lunji, ed. Hu Shengwu, Changsha 1983.
  • Lawrence M. Kaplan. Homer Lea: American Soldier of Fortune. University Press of Kentucky, 2010. ISBN 978-0813126166.
  • Sebastian Riebold (maj 2020). Revisiting the Sick Man of Asia": Discourses of Weakness in Late 19th and Early 20th Century China. Campus Verlag. str. 102—. ISBN 978-3-593-50902-0. 
  • Kun Qian (4. 12. 2015). Imperial-Time-Order: Literature, Intellectual History, and China's Road to Empire. Brill Publishers. str. 57—. ISBN 978-90-04-30930-2. 

Spoljašnje veze uredi

 
Kang Juvej na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Канг_Јувеј&oldid=27674242”