Karavan mira

Karavan mira bila je jedna od najznačajnijih antiratnih akcija organizovanih na početku raspada Jugoslavije. Karavan mira je trajao od 21. do 29. septembar 1991. i okupio je više stotina aktivista i aktivistkinja iz cele Evrope. Karavan je organizovan od strane Helsinškog parlamenta građana (HPG), a grupa je obišla nekoliko desetina mesta, i najveće gradove Jugoslavije - Ljubljanu, Zagreb, Beograd i Sarajevo.

Cilj Karavana mira.

Kada je započeo rat u Jugoslaviji, mnogi ljudi su se pobunili protiv takvog razvoja situacije i počeli su da glasno istupaju protiv ratnih politika i zagovornika rata. Takođe, mnogi ljudi u Evropi, posebno aktivisti i aktivistkinje okupljeni oko pacifističkih ideja i mirovnih organizacija, odlučili su da dođu u Jugoslaviju i jasno iskažu svoj stav protivljenja ratu, ali i solidarnosti sa ljudima Jugoslavije. Karavan mira je bi osmišljen tako da prođe kroz praktično celu Jugoslaviju, što je bilo logistički zahtevan poduhvat, posebno u kontekstu ratnih dejstava, ali je namera bila da što veći broj ljudi čuje za ovu akciju i da je podrži. Jedan od ciljeva karavana bio je i pokušaj da se utiče na zaraćene strane da spreče dalje rasplamsavanje rata. Tako se iskristalisala i glavna inicijativa Karavana mira - zahtev za mirovnim pregovorima i javna podrška lokalnim mirovnim inicijativama i antiratnim pokretima.

Poseta Sarajevu.

Najznačajnija akcija u sklopu Karavana mira bio je protest organizovan u Sarajevu 29. 9. 1991. Na skupu mahom aktivistkinja, bio je upućen poziv svim ženama sveta u kome se tražilo zaustavljanje rata, demilitarizacija, kao i oštar otklon i prekid svake dalje saradnje sa onima koji su na bilo koji način učestvovali u ratu. Ovo je ujedno bio i najtopliji doček “gde su učesnici/učesnice, zajedno sa oko 10 000 Sarajlija i Sarajki, formirali lanac koji je obuhvatio četiri najvažnije gradske bogomolje: muslimansku, pravoslavnu, katoličku i jevrejsku.”

Kritike.

Karavan mira nije svuda naišao na dobrodošlicu kao što je to bio slučaj sa Sarajevom. Atmosfera je bila u potpunosti drugačija u Zagrebu, gde su aktivisti i aktivistkinje Antiratne kampanje (ARK) protestovali protiv "mirovnih agendi" koje dolaze sa strane. Koordinatorka Kampanje Vesna Teršelič je napisala: “Moje mišljenje je da su nevladine organizacije sposobne same artikulirati svoja mišljenja i izabrati buduće projekte. Nije nam potrebno patroniziranje. (...) Svjesni smo da će izglađivanje konflikata u Hrvatskoj potrajati mnogo godina. Situacija se vrlo razlikuje od sela do sela i ne može biti jednoznačno objašnjena. Gotovo svako selo zahtijeva specifični nenasilni pristup. Opsežne, bučne akcije kao Karavana mira ne mogu nam pomoći u našem radu na lokalnom nivou".

Poseta Beogradu.

Dolazak Karavana mira u Beograd organizovale su Žene u crnom.