Karl fon Osiečki

Karl fon Osiečki (nem. Carl von Ossietzky) jeste bio nemački novinar i mirotvorac. Bio je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. godine za svoj rad na otkrivanju tajnog nemačkog ponovnog naoružavanja. Kao glavni urednik časopisa „Die Weltbühne“, detaljno je opisao kršenje Versajskog sporazuma od strane Nemačke, obnavljanjem vazduhoplovnih snaga. Osuđen je za izdaju i špijunažu 1931. Godine i osuđen na osamnaest meseci zatvora, ali je amnestiran u decembru 1932. godine. Osiečki je nastavio da bude glasan kritičar protiv nemačkog militarizma nakon dolaska nacista na vlast. Nakon požara u Rajhstagu 1933. godine, ponovo je uhapšen i poslat u koncentracioni logor Estervegen blizu Oldenburga. Posle višegodišnjeg maltretiranja i mučenja u raznim nacističkim koncentracionim logorima, Osiečki je umro od tuberkuloze 1938. godine u berlinskoj bolnici.

Karl fon Osiečki
Datum rođenja	(1889-10-03)3. oktobar 1889.
Mesto rođenja	Hamburg, Nemačko carstvo
Datum smrti	4. maj 1938.(1938-05-04) (48 god.)
Mesto smrti	Berlin, Nacistička Nemačka
Zanimanje	Novinar
Nagrade	Nobelova nagrada za mir (1935)

Bista Karla von Osiečkog, vajara Manfreda Sihle-Visela

Raniji život

Osiečki je rođen u Hamburgu. Njegov otac je radio kao stenograf u kancelariji advokata i senatora Maksa Predohla, ali je umro kada je Osiečki imao dve godine. Kršten je kao rimokatolik u Hamburgu 10. novembra 1889. godine. Fon u njegovom imenu, što bi generalno sugerisalo plemićko poreklo, nepoznatog je porekla. Sam Osiečki je objasnio da je to proizašlo iz službe predaka u poljskom konjičkom puku kopljanika. Uprkos tome što nije završio Realschule (oblik nemačke srednje škole, die Realschule), uspeo je da započne karijeru u novinarstvu. Bio je oženjen Mod Ličfild-Vuds, mankunijanskom sufražetkinjom. Imali su jednu ćerku, Rozalindu. Tokom prvog svetskog rata regrutovan je protiv svoje volje u vojsku. Njegova iskustva tokom rata, gde je bio zgrožen pokoljem, potvrdila su njegov pacifizam.

Hapšenje od strane nacista

Kada je Adolf Hitler imenovan za kancelara u januaru 1933. godine, počela je nacistička diktatura, ali čak i tada je Osiečki bio jedna od vrlo male grupe javnih ličnosti koje su nastavile da govore protiv nacističke partije. 28. februara 1933. godine, nakon požara u Rajhstagu, uhapšen je i držan u takozvanom zaštitnom pritvoru u zatvoru Špandau. Vilhelm fon Šternburg, jedan od biografa Osiečkog, pretpostavlja da bi se, da je Osiečki imao nekoliko dana više, sigurno pridružio velikoj većini pisaca koji su pobegli iz zemlje. Ukratko, Osiečki je potcenio brzinu kojom će nacisti ići da oslobode zemlju od neželjenih političkih protivnika. Posle toga je, između ostalih logora, bio zatočen u koncentracionom logoru Estervegen kod Oldenburga. Tokom svog boravka u koncentracionim logorima, nemilosrdno su ga maltretirali stražari dok su mu oduzimali hranu. U novembru 1935. godine, kada je predstavnik Međunarodnog crvenog krsta posetio Osiečkog, on je izvestio da je video „nešto drhtavo, smrtonosno bledo, stvorenje koje je izgledalo kao da nema osećaja, jedno oko natečeno, izbijeni zubi...ljudsko biće koje je dostiglo krajnje granice onoga što je moglo da se izdrži“.

Nobelova nagrada za mir 1935.

Osiečkiev međunarodni uspon do slave počeo je kada je on već ozbiljno bolovao od tuberkoloze. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1935. godine. Vlada to nije mogla da spreči, ali je odbila da ga pusti da otputuje u Oslo da primi nagradu. Nagrada je bila izuzetno kontroverzna, što je navelo dva člana komisije za nagradu da podnesu ostavke jer su bili na funkcijama u norveškoj vladi. Nagrada je podelila javno mnenje i generalno su je osudile konzervativne snage. Vodeći konzervativni norveški list „Aftenposten“ je tvrdio da je Osiečki bio zločinac koji je napao njihovu zemlju „koristeći metode koje su prekršile zakon mnogo pre nego što je Hitler došao na vlast“ i da se „trajni mir između ljudi i nacija može postići samo poštovanjem postojećih zakona“. Karlova Nobelova nagrada nije smela da se pominje u nemačkoj štampi, a vladina uredba je zabranila nemačkim građanima da primaju buduće Nobelove nagrade.

Smrt

U maju 1936. godine Osiečki je poslat u bolnicu Vestend u Berlinu-Šarlotenburgu zbog tuberkoloze, ali pod nadzorom Geštapoa. Umro je 4. maja 1938. godine u bolnici Nordend u Berlinu-Pankovu, još uvek u policijskom pritvoru, od tuberkoloze i od posledica zlostavljanja koje je pretrpeo u koncentracionim logorima.