Kaucija

Kaucija je institut obligacionog prava koji se može definisati kao realno sredstvo obezbeđenja dugova koje uvek glasi na određeni novčani iznos. Po ovome se ona razlikuje od zaloga i hipoteka, koje su realna sredstva obezbeđenja dugova koje glase na pokretne ili nepokretne stvari, hartije od vrednosti ili druga imovinska prava (a ne na novčani iznos). Kada je uspostavljena kaucija, davalac kaucije mora da preda određeni novčani iznos drugom licu, i u slučaju da davalac kaucije onda ne ispuni određenu prethodno ugovorenu obavezu, taj novac ulazi u svojinu drugog lica. S druge strane, ako davalac kaucije izvrši svoju obavezu koja je obezbeđena kaucijom, predati novac mu se vraća. Najpoznatiji pravni posao koji se obezbeđuje kaucijom jeste obaveza kupaca piva u prodavnicama da vrate staklene flaše prodavcu na reciklažu nakon što popiju pivo.

Specijalni tip kaucije se primenjuje kod aukcija i drugih javnih nadmetanja. Naime, da bi se sprečilo učestvovanje u nadmetanju onih lica koje nemaju ozbiljnu nameru da stvarno zaključe ikakav ugovor, organizator može zahtevati da svaki učesnik položi unapred određeni iznos novca kao kauciju. Takva kaucija predstavlja garanciju da njen davalac stvarno namerava da zaključi ugovor ako za to ispuni uslove.

Važno je napomenuti da se termin kaucija često pogrešno koristi kao prevod engleskog termina bail koji postoji u kaznenom pravu Sjedinjenih američkih država. Ekvivalent bail-a u pravnom poretku Srbije jeste "jemstvo" propisano u Zakoniku o krivičnom postupku Srbije, koje se definiše kao mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje krivičnog postupka koje ima supstitutivni karakter u odnosu na pritvor.

Vidi još

• Obligaciono pravo
• Ugovorna kazna
• Hipoteka
• Zaloga
• Potrošač
• Aukcija