Википедија

Kahalove ćelije

Kahalove ćelije ili intersticijalne Kahalove ćelije (akronim ICC eng. Intersticial Kajal cells) je tip intersticijalnih ćelija izvedenih iz mezoderma, koja se nalazi u gastrointestinalnom traktu. Postoje različiti tipovi ovih ćelija sa različitim funkcijama.[2]

Nazivi i oznake
MeSHD056885
FMA86573
Anatomska terminologija

Broj Kahalovih ćelija se menja u zavisnosti od uzrasta. Zapaženo je da volumen Kahalovih ćelija u humanom želucu i kolonu u odraslom dobu opada sa godinama, bez obzira na pol i lokalizaciju u gastrointestinalnom traktu i to prosečno za oko 13% u svakoj deceniji života.[3] Za sada ne postoje referentne normalne vrednosti za Kahalove ćelije pre svega zbog veoma različitih pristupa u njihovoj analizi.[4]

Naziv

uredi

Kahalove ćelije naziv su dobile po španskom lekaru, Santijago Ramon i Kahal dobitniku Nobelove nagrade za medicinu koji ih je otkrio u zidu creva, i ustanovio da one imaju ulogu u kontroli miogene aktivnosti tako što posreduju između motornih neurona i ćelija glatkih mišića.[5]

Embriološke i morfološke karakteristike

uredi
 
Kahalove interstinalne ćelije.[6]

Intersticijske Kahalove ćelije su mezodermalnog porekla i imaju funkcijui pejsmejker ćelije gastrointestinalnog trakta.[7] U njima se generiše električna aktivnost koja dovodi do fazičnih kontrakcija.[8] One učestvuju i u prenosu motornih nervnih inputa od enteričnog nervnog sistema a imaju ulogu u prenosu mehaničkih senzacija glatkih mišićnih ćelija.[9][10][11]

Vizualizuju se imunohistohemijski primenom anti-c-kit antitela (CD117), kada se pozitivne ćelije uočavaju u subserozi primitivnog tankog creva već dvanaestog embrionalnog dana. Kolonizacija CD117 pozitivnih ćelija u predelu srednjeg i zadnjeg primitivnog creva se uočava u devetoj gestacijskoj nedelji, a nakon kolonizacije creva i diferencijacije 6 cirkularnog mišićnog sloja.[12] Kasni gestacioni period između petnaestog i osamnaestog dana je verovatno ključan period za razvoj Kahalovih ćelija jer tada CD117 pozitivne prekursorske ćelije dobijaju funkcionalni fenotip intersticijskih Kahalovih ćelija u zoni dubokog submukoznog pleksusa.[13][14] Intersticijske Kahalove ćelije su umetnute između nervnih vlakana i mišićnih ćelija (28). Sa mišićnim ćelijama Kahalove ćelije su povezane preko veza tipa pukotinastih spojeva.[13]

Vrste

uredi
 
Kahalove ćelije (ICC).[15]

Postoje tri tipa Kahalovih ćelija:[16]

Prvi tip (ICC-my) — su mijenterične intersticijalne ćelije smeštene u nivou mijenteričkog pleksusa. ne su pejsmejkeri za male brze (12—20/min) oscilacije membranskog potencijala (MPO).[17]

Drugi tip (ICCsm) - su submukozne intersticijalne ćelije koje se nalaze u blizini submukoznog pleksusa. One su pejsmejkeri za spore talase visokih amplituda (2—4/min).

Treći tip (ICCim) — su intersticijalne mišićne ćelije lokalizovane između cirkularnog i longitudinalnog mišićnog sloja. One su glavno ciljno mesto za neurotransmitere oslobođene iz EMN i IMN. Istovremeno, one pojačavaju spore talase dok se šire kroz mišićne slojeve. Na taj način ove ćelije igraju ključnu ulogu u integraciji neneuronske pejsmejkerske aktivnosti i neuronskih uticaja na glatke mišiće.[18]

Značaj

uredi

Smatra se da je smanjeni broj Kahalovih ćelija udružen sa:[19][20][21][22][23]

Utvrđeno je da neke vrste glatkih mišićnih tkiva sadrže Kahalove intersticijalne ćelije, ali uz nekoliko izuzetaka funkcija ovih ćelija nije poznata i trenutno je područje aktivnog istraživanja.

Izvori

uredi
  1. ^ „Duodenum Dr.Jastrows EM-Atlas”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 06. 2019. 
  2. ^ Sanders K. in Ward S. (2006). "Interstitial cells of Cajal: a new perspective on smooth muscle function". J. Physiol. 576 (Pt 3): 721–6.
  3. ^ Al-Shboul, Othman A. (2013). „The Importance of Interstitial Cells of Cajal in the Gastrointestinal Tract”. Saudi Journal of Gastroenterology : Official Journal of the Saudi Gastroenterology Association. 19 (1): 3—15. ISSN 1319-3767. PMC 3603487  . PMID 23319032. doi:10.4103/1319-3767.105909  . 
  4. ^ Knowles, C. H.; De Giorgio R, Kapur RP, Bruder E, Farrugia G, Geboes K, Gershon MD, Hutson J, Lindberg G, Martin JE, Meier-Ruge WA, Milla PJ, Smith VV, Vandervinden JM, Veress B, Wedel T (2009). „Gastrointestinal neuromuscular pathology: guidelines for histological techniques and reporting on behalf of the Gastro 2009 International Working Group”. Acta Neuropathol. 118 (2): 271—301. .
  5. ^ Sanders, Kenton M.; Ward, Sean M. (2006). „Interstitial cells of Cajal: A new perspective on smooth muscle function”. The Journal of Physiology. 576 (3): 721—726. PMC 1890422  . PMID 16873406. doi:10.1113/jphysiol.2006.115279. 
  6. ^ Rømert P, Mikkelsen HB (1998). „c-Kit immunoreactive interstitial cells of Cajal in the human small and large intestine”. Histochem Cell Biol. 109: 195—202. .
  7. ^ Lecoin L, Gabella G, Le Douarin N (1996). „Origin of the c-kit-positive interstitial cells in the avian bowel”. Development. 122 (3): 725—33. 
  8. ^ Takaki M (2003). „Gut pacemaker cells: the interstitial cells of Cajal (ICC)”. J Smooth Muscle Res. 39 (5): 137—161. .
  9. ^ Taxi, J. (1961). „On the existence of ciliated neurons in the sympathetic ganglia of certain vertebrates”. C R Seances Soc Biol Fil. 155: 1860—3.  .
  10. ^ Taxi, J. (1964). „Electron microscope study of the innervation of intestinal smooth muscle, compared to that of some other mammalian smooth muscles”. Arch Biol (Liege). 75: 301—28. 
  11. ^ Cajal SR. Vol. 2. Paris: Maloine; 1911. Histologie du système nerveux de l’homme et des vertébrés; pp. 891–942. [Google Scholar]
  12. ^ Abramovic, M.; Radenkovic, G.; Velickov, A. (2014). „Appearance of interstitial cells of Cajal in the human midgut”. Cell Tissue Res. 356 (1): 9—14. .
  13. ^ a b Gfroerer, S.; Rolle, U. (2013). „Interstitial cells of Cajal in the normal human gut and in Hirschsprung disease”. Pediatr Surg Int. 29 (9): 889—897.  line feed character u |title= na poziciji 59 (pomoć).
  14. ^ Sanders KM, Ordög T, Koh SD, Torihashi S, Ward SM (1999). „Development and plasticity of interstitial cells of Cajal”. Neurogastroenterol Motil. 11 (5): 311—38. .
  15. ^ Imaizumi M, Hama K. An electron microscopic study on the interstitial cells of the gizzard in the love-bird (Uroloncha domestica) Z Zellforsch Mikrosk Anat. 97  351–7. [PubMed] [Google Scholar]
  16. ^ Faussone Pellegrini MS, Cortesini C, Romagnoli P (1977). „Ultrastructure of the tunica muscularis of the cardial portion of the human esophagus and stomach, with special reference to the so-called Cajal's interstitial cells”. Arch Ital Anat Embriol. 82: 157—77. 
  17. ^ Hennig, g. w.; Spencer, n. j.; Jokela-Willis, s.; Bayguinov, p. o.; Lee, h.-t.; Ritchie, l. a.; Ward, s. m.; Smith, t. k.; Sanders, k. m. (2010). „ICC-MY coordinate smooth muscle electrical and mechanical activity in the murine small intestine”. Neurogastroenterology & Motility. 22 (5): e138—51. PMC 2856807  . PMID 20059699. doi:10.1111/j.1365-2982.2009.01448.x. 
  18. ^ Yin, J.; Chen, J. D. (2008). „Roles of interstitial cells of Cajal in regulating gastrointestinal motility: In vitro versus in vivo studies”. J Cell Mol Med. 12: 1118—29. 
  19. ^ Mazet, B.; Raynier, C. (2004). „Interstitial cells of Cajal in the guinea pig gastric antrum: Distribution and regional density”. Cell Tissue Res. 316: 23—34. 
  20. ^ Vanderwinden, J. M.; Liu, H; De Laet MH, Vanderhaeghen JJ (1996). „Study of the interstitial cells of Cajal in infantile hypertrophic pyloric stenosis”. Gastroenterology. 111: 279—88. 
  21. ^ Horiguchi K, Semple GS, Sanders KM, Ward SM (2001). „Distribution of pacemaker function through the tunica muscularis of the canine gastric antrum”. J Physiol. 537: 237—50. 
  22. ^ Rumessen, J. J.; Mikkelsen HB; Qvortrup, K; Thuneberg, L. (1993). „Ultrastructure of interstitial cells of Cajal in circular muscle of human small intestine”. Gastroenterology. 104: 343—50. .
  23. ^ Hirst, G. D.; Beckett EA; Sanders, K. M.; Ward, S. M. (2002). „Regional variation in contribution of myenteric and intramuscular interstitial cells of Cajal to generation of slow waves in mouse gastric antrum”. J Physiol. 540: 1003—12. 
  24. ^ Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease, Ninth edition, 2010 Elsevier Inc
  25. ^ Siproudhis L. et al., Strategie diagnostique d’ une dyschesie, Gastroenterologie Clinique et Biologique (2009) 33S, F68-F74
  26. ^ Andromanakos N, Skandalakis P, Troupis T, Filippou D (april 2006). „Constipation of Anorectal Outlet Obstruction: Pathophysiology, Evaluation and Management”. J Gastroenterol Hepatol. 21 (4): 638—46. .
  27. ^ American Gastroenterological Association Medical Position (2000). „Statement guidelines on constipation”. Gastroenterology. 119: 1761—6. .
  28. ^ Sanmiguel, C. P.; Soffer, E. E. (2003). „Constipation caused by functional outlet obstruction”. Curr Gastroenterol Rep. 5: 414—18. .

Spoljašnje veze

uredi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кахалове_ћелијe&oldid=28328260”