Kacu Kaišu

Kacu Kaišu (jap. 勝海舟, translit. Katsu Kaish-ū; Edo, 12. mart 1823 — Akasaka, 21. januar 1899) bio je japanski državnik i mornarički inženjer tokom kasnog perioda vladavine Tokugava šogunata i ranog perioda Meidži obnove. Kaišu je nadimak koji je dao sebi, preuzimajući ga iz dela kaligrafije Sakuma Šozana (Kaishū Shooku, jap. 海舟書屋). Tokom života često su ga oslovljavali drugim imenima pa je kroz istoriju poznat i kao Rintaro (Rintarō 麟太郎), što mu je bilo i pravo ime od detinjstva, Jošikuni (Yoshikuni 義邦), Ava (Awa 安房) skraćeno od njegove titule Avano-kami (Awano-kami 安房守), ali i Jasujoši (Yasuyoshi 安芳) ime koje je uzeo posle Meidži obnove.

Kaišu Kacu
Kacu Kaišu
Datum rođenja	(1823-03-12)12. mart 1823.
Mesto rođenja	Edo, Japan
Datum smrti	21. januar 1899.(1899-01-21) (75 god.)
Mesto smrti	Akasaka, Japan
Supružnik	Tamiko Kacu
Roditelji	Kokiči Kacu

Katsu Kašu se u jednom trenutku uzdigao do visoke pozicije komisionera (Gunkan-bugyō) u mornarici Japana (tada još pod Tokugavinom vladavinom). Poznat je po svojoj ulozi u predaji Eda, sadašnjeg Tokija.

Detinjstvo i mladost

Kacu je rođen u Edu (današnji Tokio) od strane niže rankiranog pratioca Tokugava Šoguna. Njegov otac, Kacu Kokiči, sudeći po autobiografiji, bio je glava porodice niže klase samuraja i čovek loše naravi. Kacu Kaišu, koji se tada zvao Rintaro, u mladosti je odlazio da uči holandski jezik i Evropsku vojnu strategiju što su veštine koju su mu dobrodošle kada je pozvan da bude prevodilac između tadašnje japanske vlade i vlade evropskih država posle otvaranja granica Japana. U to vreme Kacu dobija reputaciju eksperta za zapadnu vojnu tehnologiju.

Po preporuci holandskih mornaričkih oficira, Kacu postaje direktor u mornaričkoj školi u Nagasakiju otvorenoj u periodu od 1855 do 1859. godine

Vojna služba

U San Francisku, 1860. godine

Godinu dana kasnije, 1860, Kacu je služio kao kapetan broda Kanrin maru, (uz pomoć oficira američke mornarice Džona Bruka, sa zadatkom da isprati prvu japansku delegaciju za San Francisko, Kalifornija kao deo pomorskog puta za glavni grad Vašington zbog potpisivanja zvaničnog ugovora o otvaranju pet japanskih luka za trgovinu između Japana i zapadnih zemalja. Brod Kanrin Maru, koji su izradili holandski brodograditelji bio je prvi japanski brod koji je doplovio do obala zapadne Amerike. Kaišu ostaje u San Francisku skoro dva meseca gde proučava Američku kulturu, društvo i tehnologiju. Nakon povratka u Japan, Kacu je držao nekoliko visokih pozicija u mornarici Tokugava šogunata, ali se stalno rapravljajući u korist pravljenja prave Japanske mornarice koju bi vodili obučeni oficiri bez obzira na njihovu kastu i status u društvu. U periodu od 1863 do 1864 Kacu biva postavljen kao direktor mornaričke škole u gradu Kobe i uprkos kratkotrajnom postojanju mesto postaje centar ljudi sa drugačijim mišljenjem od kojih će mnogi postati budući reformisti vlade poput Sakamoto Rjome koji će pod uticajima mornaričke škole i Kacu Kašua osnovati Kaientai.

Nešto kasnije, 1866. godine, Kacu je imenovan kao pregovarač između bakufu vlade i anti-šogunskog pro-džoi pokreta Čošu. Kao glavni pregovarač za Tokugava Šogunat postarao se da pregovori proteknu u relativnom miru doprinoseći lakšoj tranziciji koja kasnije postaje poznata kao period Meidži obnove.

Iako je bio simpatizer nekih ideja anti-Tokugava pokreta, Kacu je ostao veran Šogunu čak i tokom Bošin rata. Posle pada Tokugavinih vojnih snaga, kasne 1867. godine, Kacu je bio glavni pregovarač u predaju palate Edo. Saigo Takamori zauzeo je palatu 11. aprila 1868. godine.

Kasnije godine

Nakon što je nova imperijalna vlada zauzela sad bivšu prestonicu Šogunske vladavine, Edo biva preimenovan u Tokio („istočna prestonica“), a Kacu odlazi u Šizuoku. Ponovo će se vratiti kao pomoćnik ministra Japanske mornarice 1872. godine a zatim i kao ministar u periodu 1873. do 1878. Bio je jedan od najistaknutijih figura bivše vlade Šogunata koji je zbog svoje sposobnosti i znanja brzo ponovo poznan kao ispomoć u vladavini nove vlade Meidži perioda. Ipak budući da su oficiri mornarice dolazili ponajviše iz područja Sacume, smatra se da je njegov uticaj bio minimalan služeći kao stariji savetnik za nacionalna pitanja. Tokom sledeće dve decenije Kacu je služio kao deo krunskog saveta gde je pisao isključivo o pitanjima za mornaricu sve do svoje smrti 1899. godine.

Godine 1887, dobija titulu hakušaku.

Kacu Kaišu u tradicionalnoj odeći

Za sobom ostavlja svoje memoare, sakupljene u knjizi Hikawa Seiwa.

Literatura

• Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128. 
• Hillsborough, Romulus. Samurai Revolution: The Dawn of Modern Japan Through the Eyes of the Shogun's Last Samurai. Tuttle, 2013.
• Jansen, Marius B. (1961). Sakamoto Ryoma and the Meiji Restoration. Princeton: Princeton University Press. OCLC 413111
• Katsu, Kokichi; translated by Teruko Craig. Musui's Story: The Autobiography of a Tokugawa Samurai University of Arizona Press, 1988.

Spoljašnje veze

• Photographs of Katsu Kaishu
• Katsu Kaishu by Romulus Hillsborough Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. avgust 2017)