Википедија

Kvana Parker

Kvana Parker (na jeziku Komanča kwana – znači miris; 1845 – 20. februar 1911) bio je ratni vođa Kvahadija, grupe Komanči Indijanaca.

Kvana Parker
Datum rođenja1845, 1852
Mesto rođenjaIndijanska teritorija
Datum smrti23. februar 1911
Mesto smrtiQuanah Parker Star House

Bio je sin poglavice Kvahadija Pete Nakone i Sintije En Parker, angloamerikanke koja je bila oteta sa devet godina i asimilovana u Nakona pleme. Bio je jedan od vodećih ličnosti Rata na Crvenoj reci, gde se sukobljavao sa pukovnikom Ranaldom S. Makenzijem. Kako bi sprečio izumiranje Komanča, Kvana Parker se predao i mirno predvodio Kvahadije u rezervat Fort Sil u Oklahomi.

Kvana Parker nikada nije bio izabran za poglavicu od strane svog naroda, ali je bio imenovan za glavnog poglavicu Komanča od starne Federalne vlade. Postao je prvi izaslanik jugozapadnih autohtonih Amerikanaca u zakonodavnoj vlasti Sjedinjenih Država. Stekao je bogastvo kao rančer, baveći se stočarstvom u blizini grada Keša u Oklahomi. Bio je zagovornik Starosedelačke američke crkve, i zalagao se za korišćenje biljke pejote (peyote) tokom verskih obreda. Bio je izabran za zamenika šerifa 1902. godine u Loutaunu. Nakon njegove smrti tittula glavnog poglavice više nije bila nikome dodeljena, tako je on ostao zapamćen kao poslednji poglavica Komanča.

Poreklo uredi

Kvanina majka, Sintija En Parker bila je belkinja, koja je oko 1836. godine oteta tokom napada Komanča na Fort Parker. Vrlo brzo je prihvatila život i običaje Komača, a kasnije se udala za ratnog poglavicu Kvahadija, Petu Nakonu. Zapamćena je kao ''бела скво''. Imali su troje dece Kvanu, Pekosa (Kikiriki) i ćerku Topsanu (Prerijski cvet)[1]. Tokom bitke na reci Piz, 1860. Godine, Sintiju En Parker i njenu ćerku Topsanu zarobili su američki vojnici. Smatra se da je u ovoj bici Peta Nakona bio ubijen, dok su Kvana i njegov brat uspeli da pobegnu na konjima[2]. Ali je Kvana ovu priču negirao, govoreći da su on i njegov brat sa ocem bili miljama daleko od te bitke, i da je Peta Nakona umro nekoliko godina kasnije od bolesti izazvane ranjavanjem u borbi protiv Apača. Sintija En Parker i Topsana su odvedene u kuću njenog brata. Posle 24 godine provedene sa Komančima, Sintija En Parker je odbila da odbaci jezik i kulturu Komanča i da se vrati belačkoj kulturi. Topsana je umrla 1863. Godine od bolesti. Sintija En Parker je umrla  u martu 1871. Godine tako što se izgladnjivala do smrti.[3]

Karijera uredi

Nakon smrti Pete Nakone, brigu o Kvani i njegovom bratu preuzeo je poglavica Nokona, Konjska Leđa. Podučavao ih je kako da postanu Komanča ratnici, i već tada se Kvana izdvojio kao vešt ratnik i počeo da stiče ugled među Komančima. Napravvio je i svoju grupu ratnika, sastavljenu od Kvahadija i ratnika iz drugih plemena. Početkom sedamdesetih otpočela je borba Kajova, Kamanča i Čajena za očuvanje zemlje od američke vojske. U to vreme Kvana se sprijateljio sa Isataiem, koji je bio vrač. Njih dvojica su okupili ratnike koji će ići u napade na Teksas, kako bi osvetili ubijene rođake. Međutim druge poglavice Komanča, Beli Vuk, Zvuk Sunca poglavica Jamparika i Veliko Crveno Meso poglavica Nokona, smatrali su da su trgovci bizonima prava pretnja za njihov način života i da treba njih napasti, a ne američku vojsku. Tako je Kvana sa svojom družinom od 250 ratnika, koja je bila oduševljena tvrdnjama Isataia kako će ih njegovvi zaštitni lekovi, zaštititi od neprijateljskih metaka, krenula u napad na trgovačku ispostavu u Adobi Volsu.

Napad se pretvorio u povlačenje ratnika, a sam Kvana je bio ranjen od rikošeta. Rana nije bila smrtonosna, Kvana se brzo oporavio i ratovao protiv vojske, jer je ovaj njihov napad doveo do rata na Crvenoj reci. Odlučujuća pobeda vojske se odigrala u kanjonu Polo Duro, 28. septembra 1874. godine. Tada je pukovnik Makenzi sravnio selo Komanča i ubio blizu 1500 konja, koji su pripadali Komančima i za njih predstavljali izvor moći i bogastva. Pošto su od tog trenutka bili pod stalnim pritiskom vojske i bez hrane, Kvahadi Komanči su se predali vojsci 1875. Godine i pristali da odu u rezervat u Fort Silu. Kvana Parker je pomagao da se Komanči smeste u Fort Sil.[4]

Kvana Parker se smestio u Kešu u Oklahomi, gde je sagradio i kuću – Zvezdanu kuću[5]. Tu je započelo njegovo prijateljstvo sa Samjuelom Barnetom. Barnet je bio rančer, koji se sa ostalim rančerima sastao sa Kajovama i Komančima, kako bi od njih iznajmili zemlju u rezrvatu za ispašu stoke[6]. U početku je Kvana bio protiv toga da se zemlja izdaje stočarima, ali vrlo brzo je promenio mišljenje i već početkom osamdesetih godina je imao svoje stado. Kvana Parker je stekao poštovanje saveznih vlasti pošto je prihvatio običaje belaca i postao uspešan rančer u Oklahomi. U to vreme su se razvilo prijateljstvo između Kvanine i Barnetove porodice.

Predsednik Teodor Ruzvelt posetio je aprila 1905. godine Kvanu u Zvezdanoj kući. Išli su zajedno u lov na vukove u blizini Frederika u Oklahomi. Tom prilikom raspravljali su o ozbiljnim pitanjima. Kvana parker je želeo da pleme zadrži vlasništvo nad zemljom u rezervatu, koju je vlada planirala da proda kolonistima. Takođe, zatražio je pomoć u borbi protiv nezaposlenosti njegovog naroda, a kasnije je dobio pismo od predsednika u kome mu izraćava zabrinutost zbog tog pitanja.[7]

Bio je jedan od prvi bitnih vođa Starosedelačke američke religije, koja se zalagala za upotrebu biljke pejote u religijske svrhe.

Kvana Parker je glumeo u nekoliko nemih filmova, uključujući Pljačkaša banke (1908).

Iako je hvaljen od mnogih u plemenu zbog očuvanja plemenske kulture, mnogi Komanči su ga kritikovali. Mnogi su smatrali da se ''продао белом човеку'' zato što se prilagodio njihovoj kulturi i postao rančer. Smatrali  su da se oblači i živi više kao neki Evro-amerikanci, nogo Komanči, iako je uvek nosio dugu kosu i pletenice. U prilog tome ide činjenica da iako se prilagodio američkoj kulturi nije želeo da se podvrgne američkom zakonu o monogamiji, već je živeo sa više žena.

Porodica i smrt uredi

Kvana Parker se ženio osam puta i imao je 25 dece, od kojih su neka bila usvojena. Njegova prva žena se vratila svom plemenu, nekoliko godina nakon udaje, dok je sa sedam ostalih živeo u Zvezdanoj kući[8]. Zvezdana kuća je bila izgrađena na dva sprata, gde je svaka od sedam žena sa decom imala svoju sobu. Kvanine odaje su se nalazile u prizemlju kuće. U njegovoj sobi pored kreveta nalazila se fotografija njegove majke Sintije En i sestre Topsane.  Po dolasku u rezervat Kvana je stupio u kontakt i sa porodicom svoje majke. Umro je u svojoj kući 1911. godine. Prvobitno je bio sahranjen na groblju u blizini Keša u Oklahomi. Kasnije 1957. Godine njegovi ostaci su zajedno sa ostacima njegove majke i sestre premešteni sahranjeni na groblju u Fort Silu. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše:

        Ovde počiva do osvita

           I dolaska senki

           I nestanka tame

           Kvana Parker, poslednji poglavica Komanča.[9]

Reference uredi

  1. ^ „PARKER, QUANAH (ca. 1852-1911)”. 2010-02-05. Arhivirano iz originala 05. 02. 2010. g. Pristupljeno 2022-12-10. 
  2. ^ Ellis, Clyde; Neeley, Bill (1. 10. 1997). „The Last Comanche Chief: The Life and Times of Quanah Parker.”. The Journal of Military History. 61 (4): 806. ISSN 0899-3718. JSTOR 2954099. doi:10.2307/2954099. 
  3. ^ Meredith, Howard; Hagan, William T. (1994). „Quanah Parker, Comanche Chief”. American Indian Quarterly. 18 (1): 144. ISSN 0095-182X. JSTOR 1185776. doi:10.2307/1185776. 
  4. ^ Gwynne, Samuel C., Empire of the summer moon : Quanah Parker and the rise and fall of the Comanches, the most powerful Indian tribe in American history, ISBN 978-1-004-05547-0, OCLC 1286318268 
  5. ^ Hagan, William T. (1. 2. 2000). Parker, Quanah (1852-1911), Comanche chief. American National Biography Online. Oxford University Press. doi:10.1093/anb/9780198606697.article.2000832. 
  6. ^ „TSHA | Home”. www.tshaonline.org. Pristupljeno 2022-12-10. 
  7. ^ Colbert, Thomas Burnell (1978). „Railroads in Oklahoma. Edited by Donovan L. Hofsommer. Oklahoma City, Oklahoma Historical Society, 1977. Pp. vii +171. $11.00, cloth; $7.50, paper.”. Business History Review. 52 (3): 417. ISSN 0007-6805. JSTOR 3113748. S2CID 154565225. doi:10.2307/3113748. 
  8. ^ Nordstrom, K. E.; Hartman, C. N.; Phillips, M. (2004). „The University of North Texas libraries' portal to Texas history: Archival challenges and solutions”. Proceedings of the 4th ACM/IEEE-CS joint conference on Digital libraries. New York, New York, USA: ACM Press. str. 409. ISBN 1581138326. doi:10.1145/996350.996475. 
  9. ^ Meredith, Howard; Hagan, William T. (1994). „Quanah Parker, Comanche Chief”. American Indian Quarterly. 18 (1): 144. ISSN 0095-182X. JSTOR 1185776. doi:10.2307/1185776. 

Literatura uredi

  • Gwynne, S. C. (Samuel C.), 1953-, Empire of the summer moon : Quanah Parker and the rise and fall of the Comanches, the most powerful Indian tribe in American
  • Ellis, Clyde; Neeley Bill (1997-10). „The Last Comanche Chief: The Life and Times of Quanah Parker.
  • Nordstrom, K. E.; Hartman, C. N.; Phillips, M. (2004). „The University of North Texas libraries' portal to Texas history”
  • Meredith, Howard; Hagan, William T. (1994). „Quanah Parker, Comanche Chief”
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квана_Паркер&oldid=26897862”