Kvint Pleminije

Kvint Pleminije (lat. Quintus Pleminius, do oko 202. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa iz perioda Drugoga punskoga rata. Nakon osvajanja Lokrija u Brutiju Scipion Afrikanac mu je poverio upravu nad gradom. Njegova vojska počinila je brojne zločine, pljačke, svetogrđe i silovanja u gradu. Scipion Afrikanac ga je bio zaštitio, pa je Senat poslao komisiju da ispita celi slučaj. Pleminije je zbog zločina smenjen i zatvoren, a Scipion je oslobođen krivice.

Osvajanje Lokrija

Lokrani, koji su bili proterani nakon Hanibalovoga osvajanja Lokrija, tražili su 205. p. n. e. od konzula Scipiona Afričkoga pomoć za ponovno preuzimanje kontrole nad svojim gradom. Scipion je odobrio njihov plan i naredio je Kvintu Pleminiju, propretoru u Regiju, da im pomogne u osvajanju Lokrija. Kvint Pleminije je sa 3.000 vojnika iz Regija i prognanim Lokranima uspeo uz pomoć izdaje da zauzme tvrđavu u Lokriju. Drugu tvrđavu držali su Kartaginjani, a stanovništvo je stalo na stranu Rimljana. Hanibal je došao da pomogne svom garnizonu, ali dolazak Scipiona Afrikanca sa flotom i vojskom prisilio je Hanibala i garnizon iz druge tvrđave na povlačenje.

Pljačke, silovanja i svetogrđa Pleminijeve vojske

Scipion Afrikanac je u Lokriju ostavio garnizon pod komandom Kvinta Plaminija. Pogubio je glavne krivce za odmetanje Lokrija i vratio se u Mesanu na Siciliji. Kvint Plemeinije se nakon Scipionovoga odlaska počeo surovo ponašati prema građanima Lokrija, mnogo gore od Kartaginjana. Počeli su da pljačkaju, čine zločine, siluju žene. Nisu se ustručavali ni od pljačke hramova, tako da su opljačkali čak i riznicu hrama Proserpine, što je predstavljalo svetogrđe najvišega stepena.

Tuča Pleminijevih vojnika i rimske regularne vojske

Kvint Pleminije je imao vrhovno zapovedništvo u Lokriju, a u gradu je bila njegova vojska, koju je doveo iz Regija, ali i rimska vojska, pod komandom vojnih tribuna. Jednom je između dve vojske izbila svađa, oko srebrenoga suda, koji je ukrao Pleminijev vojnik. Kada su Pleminijevi vojnici izvukli deblji kraj u tuči sa vojskom vojnih tribuna, onda je Kvint Pleminije naredio da se vojni tribuni skinu i pripreme za batinanje. To je toliko razbesnilo vojsku vojnih tribuna, da su Kvintu Pleminiju odsekli nos i uši i ostavili ga polumrtvoga.

Divljačko pogubljenje građana i tribuna

Scipion Afrikanac je nakon toga incidenta došao u Lokri da formalno ispita šta se desilo i ostavio je Pleminija da upravlja Lokrijem, a vojne tribune je proglasio krivim i okovao ih je sa ciljem da se pošalju u Rim. Scipion je pogrešno postupio, najmanje što se može reći da je bio nehuman, ali u svakom slučaju nije jasno zašto je Scipion učino takvu glupost. Skalard je nabrojao razna moguća objašnjenja za takav Scipionov postupak. Nakon odlaska Scipiona na Siciliju Pleminije je odlučio da se sveti, pa je vojne tribune vukao i mučio do smrti. Slično divljaštvo pokazao je i prema građanima, koji su se usudili da se žale Scipionu na njegovo ponašanje.

Rasprava u Senatu o Pleminijevim zločinima

Lokrani su se nakon toga žalili u Senatu na divljačko ponašanje Pleminija i njegovih vojnika. Oni su rekli i da je Scipion Afrikanac nakon prvih zločina okrivio i okovao vojne tribune, a zaštitio Kvinta Pleminija. Nakon toga u senatu se razvila diskusija, a taj događaj je posebno iskoristio Scipionov politički neprijatelj Fabije Maksim Kunktator, koji se u to vreme oštro protivio Scipionovim planovima o invaziji Afrike. Fabije Maksim je predložio rezoluciju da se Pleminije dovede u okovima u Rim i da odgovara za svoje postupke. Tražio je da se od skupštine traži da Scipiona liše komande. Razvila se žestoka debata u Senatu između Scipionovih pristalica i protivnika. Na kraju je pobedilo mišljenje Kvinta Cecilija Metela, koji je smatrao da je Kvint Pleminije kriv, a da Scipion nije bio prisutan i da se njegova krivica svodi samo na to što nije kaznio krivca.

U zatvoru

Senat je poslao desetočlanu komisiju, na čelu sa pretorom Markom Pomponijem Matonom sa ciljem da ispitaju celi slučaj. Komisiji su pridodana i dva narodna tribuna i edila. Bili su ovlašteni da smene Scipiona u slučaju da se dokaže da je kriv, a ovlašteni su i da smene i uhapse Pleminija. Taj slučaj je bio od ogromne važnosti, ali prava meta komisije je bio Scipion Afrikanac, a ne Pleminije. Pleminije je uhapšen i oduzet je sav sveti novac, koji je nađen kod njega i njegovih vojnika. Postojale su dve verzije njegovoga hapšenja. Lokrani su izjavili da smatrju da zlodela nisu učinjena po naređenju ili uz saglasnost Scipiona, tako da je Scipionu ostao imperij. Okovanoga Pleminija i 32 vojnika poslali su u Rim. Pleminije je umro u zatvoru pre početka suđenja.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Tit Livije
• Polibije,Istorije
• H.H. Scullard, Scipio Africanus in the Second Punic War (Cambridge University Press, 1930)