Kvint Cecilije Metel Pij Scipion Nasika
Kvint Cecilije Metel Pij Scipion Nasika (oko 100/98. p. n. e. – 46. p. n. e.), poznat i kao Metel Scipion, bio je rimski vojskovođa i političar, poznat kao jedan od vođa optimata i komandanata anti-cezarovske vojske u građanskom ratu. Poznat je i kao „poslednji Scipion”.
Biografija uredi
Metel Scipion se rodio u uglednoj patricijskoj porodici pod imenom Publije Kornelije Scipion Nasika, odnosno kao sin konzula Publija Kornelija Scipiona Nasike Serapiona i Licinije Krase, kćeri konzula Lucija Licinija Krasa. Godine 80. p. n. e. ga je preko testamenta posthumno usvojio pontifeks maksimus Kvint Cecilije Metel Pij i otada je Metel Scipion počeo nositi ime po kome ga poznaje istorija.
Metel Scipion se verio za Emiliju Lepidu, kćer konzula Mamerka Emilija Lepida Livijana, ali je odustao od veridbe. Mladi Katon, koji dotada nije imao iskustva sa ženama, se tada zainteresovao za Emiliju, ali se u poslednjem trenutku predomislio. Razočarani Katon je postao Metelov neprijatelj, ali su njih dvojica kasnije sarađivali iz ideoloških razloga.
Metel je s Emilijom imao dva sina - od kojih je jedan umro u mladosti - i kćer Korneliju Metelu, poznatu kao poslednju suprugu Pompeja Velikog.
Politička karijera mu je započela 59. p. n. e. kada je, koristeći usvajanje, naveden kao plebejski tribun. Godine 57. p. n. e. je bio kurulski edil, a godine 55. p. n. e. pretor. Tada se isticao kao jedan od vođa optimatske opozicije Prvom trijumviratu. Smrt Krasa u bici kod Kare je dovela do raspada Trijumvirata i približavanja Pompeja optimatima, tako da je godine 52. p. n. e. Metel postao konzul i Pompejev kolega.
U januaru 49. godine p. n. e. upravo je na njegov predlog Senat poslao ultimatum Cezaru koji je izbijanje građanskog rata učinio neizbežnim. Neposredno nakon toga je poslat u Siriju kao prokonzul. Tada je ugušio jevrejsku pobunu i pogubio judejskog princa Aleksandra. Potom je s trupama iz Azije došao u pomoć Pompeju u Grčku, ali je godine 48. p. n. e. zajedno s njim poražen u bici kod Farsala.
Scipion se zajedno sa Katonom sklonio u Afriku gde je smenio Acija Vara, dotada uspešnog komandanta pompejskih snaga. Godine 46. p. n. e. Cezar ga je porazio u bici kod Tapsa. Kada se ispostavilo da neće uspeti pobeći u Hispaniju, probo se mačem i na samrti, upitan od vojnika što se dogodilo, izrekao znamenite reči Imperator se bene habet (Sve je u redu sa vašim komandantom). Njegov čin je u antici slavljen kao primer dostojanstvenog prihvatanja poraza.
Literatura uredi
- Linderski, Jerzy (1996). Imperium Sine Fine. Franz Steiner Verlag. str. 146. ISBN 978-3-515-06948-9.
- Syme, Ronald (1989). The Augustan Aristocracy. Clarendon Press. str. 244. ISBN 978-0-19-814731-2.
| Konzul Rimske republike zajedno sa Pompej Veliki 52. p. n. e. |