Kenoza
Kenoza (grč. κένωσις ispražnjenje, uniženje, smirenje) kao pravoslavni teološki termin predstavlja stanje uniženja ili ispražnjenja koje Sin Božiji prihvata u Svome Ovaploćenju, kao akt poslušnosti prema Bogu Ocu: "Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak s Bogom; nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu" (Filip. 2,6-8).[1]
U pravoslavnoj hristologiji, kenoza se shvata kao posledica ipostasnog jedinstva Svete Trojice. U Hristu, Bog postaje učesnik u životu čoveka: "prima naše grehe i umire za nas" (Jevr. 2,9), da bi čoveku dao mogućnost da dođe do Boga. U Ovaploćenju svome, Bog obavija svoje božanstvo, da bi se spustio do čovekovog stanja, uzevši obličje "sluge". Isto čini i Sin Božiji kako bi se poistovetio sa Sinom čovečijim. On se spustio, priklonivši nebesa da bi pokazao kako ikonomija spasenja nije mašta, nego stvarnost i delo poslušnosti.
Koncepcije o kenozi podstakle su različite struje u pravoslavnoj teologiji. Kenoza je uzor hrišćanske smirenosti, vrline koju đavo najviše mrzi, budući da je suprotna gordosti i slavoljublju. Poznat je i "ruski kenotizam", asketska struja koja je, preuveličavajući uniženje Sina u činu Ovaploćenja, propovedala duhovnost zasnovanu na uništenju ličnosti. [2][3] Kenoza je, međutim, po pravoslavnom tumačenju pre svega način snishođenja i poslušnosti, po Hristovom uzoru: "On postaje poslušan Ocu, isceljujući našu sopstvenu neposlušnost, sa onim što je primio od nas i kao mi, i postaje radi nas primer poslušnosti bez koje nema spasenja" [4].[5]
Izvori uredi
- ^ „Protojerej Jovan Brija REČNIK PRAVOSLAVNE TEOLOGIJE Kenoza”. Arhivirano iz originala 23. 04. 2015. g. Pristupljeno 29. 08. 2015.
- ^ Thomas Jay Oord Defining Love: A Philosophical, Scientific, and Theological Engagement, Brazos Press. 2010. ISBN 978-1-58743-257-6.
- ^ Oord. T.J. "Essential Kenosis" in The Nature of Love: A Theology, Chalice Press. 2010. ISBN 978-0-8272-0828-5. str. 149, 155
- ^ Sveti Jovan Damaskin, O pravoslavnoj veri, III, 1. pp. 98.
- ^ Tom Barling Poslanie k Filippiйcam Birmingem 1957 pp. 46-47