Kerint

Kerint (grč. Κήρινθος je predstavnik gnostičkog učenja, savremenik i oponent Svetog jevanđeliste Jovana, koji je napisao Prvu poslanicu Jovanovu, i Drugu poslanicu Jovanovu.

Po predanju, stekao je obrazovanje u Aleksandriji, gde je i počeo da širi svoje učenje. Odatle je prešao u Efes, a zatim u Palestinu. Drevni hrišćanski pisci nazivaju ga protivnikom apostola Petra, Pavla i Jovana . Sveti Irinej Lionski povezuje Kerintovo učenje sa judejskim gnosticizmom. Kerint je učio da Hristos nije rođen od Djeve Marije, nego iz običnog braka Josifa i Marije, i da je prilikom krštenja Isus na njega sleteo Hristos u vidu goluba.

Sveti Irinej, dalje, ovako izlaže njegov sistem: „iznad svega postoji vrhovni Bog. Svet je stvorio demiurg. To je neka sila, koja je potpuno odvojena i udaljena od vrhovnog Boga, i ne poznaje ga. Isus nije rođen od Deve, nego je sin Josifa i Marije, rođen kao ostali ljudi, samo ih prevazilazi pravednošću, mudrošću i razumnošću. Posle krštenja na njega je od vrhovnog Boga sišao Hristos u obliku goluba. Tada se on osposobio da objavi vrhovnog, nepoznatog Oca, i da čini čudesa. Ali je, najzad, Hristos, kao biće duhovno i nestradalno (impassibilis), ostavio Isusa, te je Isus sam postradao i vaskrsao. Još je Kerint učio da je starozavetni zakon bio dat od anđela, i da Bog Jevreja nije bio Gospod ne­go anđeo“.

Litaretura

• Irinej Lionski, „Protiv jeresi“, III , 3,4.
• Istorija Crkve-Jevsevije Pamfil, knjiga treća

Spoljašnje veze

• Kerant, Klasična enciklopedija
• Kerant, Klasična hrišćanska biblioteka
• Dogmatika Pravoslavne Crkve, 26. Antitrinitarne jeresi