Kesica čaja
Kesica čaja je mala, porozna i zatvorena kesica ili paketić, vrećica, koja sadrži listove čaja, odnosno listove raznog bilja, a koja se potapa u vodi da bi otpustila aromu i lekovite sastojke bilja. Nekada se koristila samo biljka Camellia sinensis, a danas se prave i sa drugim (lekovitim) biljem.
Kesice čaja se obično prave od filter-papira ili plastike za hranu, a povremeno od svilenog pamuka i svile. Imaju istu svrhu kao infuzeri za čaj. Mogu se koristiti više puta, sve dok ne nestane ekstrakcije. Neke kesice čaja imaju prićvršćeno parče konca sa papirnom etiketom na drugom kraju koje pomaže pri vađenju kesice iz napitka, ali i sadrži naziv brenda i vrste čaja.
Istorija
urediPatent kesice čaja datira iz 1903. godine, a prve moderne kesice čaja su zapravo bile ručno šivene vrećice od tkanine. Reklamirane su oko 1904. a na tržištu se našle oko 1908. zahvaljujući Tomasu Salivanu, uvozniku kafe i čaja iz Njujorka, koji je svoje svilene kesice čaja isporučivao širom sveta[1]. Poznata legenda kaže da je ovo bila slučajnost; korisnici je trebalo da izvade rastresit čaj iz kesice, ali je delovalo lakše da svoj napitak skuvaju dok je bilje još uvek u poroznoj kesici[2][3][1]. Prvu mašinu za pakovanje kesica čaja izumeo je Adolf Rambold 1929. godine za nemačku kompaniju Teekanne. [4]Toplotno zapečaćena kesica čaja od papirnih vlakana je patentirana 1930. godine od strane Vilijama Hermansona[5]. Današnje kesice čaja u obliku pravougaonika nisu izmišljene sve do 1944. Do tada, kesice su zapravo ličile na male vrećice.[6]
Proizvodnja
urediČaj
uredi
U kesicama čaja je dostupan širok izbor čajeva, kao i drugih infuzija i biljnih čajeva. Obično se za kesice čaja koriste rastresiti ostaci krupnog lišća, mada neke kompanije prodaju i kesice čaja sa celim listovima.[7]
Oblici i materijali
uredi
Tradicionalno, kesice čaja su u obliku kvadrata i pravougaonika. Obično se prave od filter-papira, mešavine drveta i biljnih vlakana, sličnog papiru koji pronalazimo u filteru za mleko i kafu. Drugi sastojak je beljena pulpa akapa konoplje, plantažna biljka koja se uzgaja zbog vlakana, uglavnom na Filipinima i u Kolumbiji. Neke kesice imaju termoplastični materijal na unutrašnjoj površini, koji se zatvrata toplotom, i to može biti PVC ili polipropilen.[8] Ovo ih čini potpuno biorazgradivim. Novije kesice čaja se proizvode i u kružnom obliku. Piramidalne vrećice čaja uveo je brend PG Tips 1997. godine[9]. Obično se prave od najlona, soilona (PLA mreža napravljena od kukuruznog skroba) ili svile. Najlon nije biorazgradiv, pa ekolozi preferiraju svilu. PLA sa druge strane jeste biorazgradiv, ali nije kompostovan. Na raspolaganju su i prazne kesice čaja koje potrošači mogu sami napuniti listovima čaja. To su obično otvorene vrećice sa dugačkim preklopima. Kesica se puni odgovarajućom količinom čaja od listova, a poklopac se zatvara u kesicu kako bi se čaj zadržao. Takve kesice čaja kombinuju jednostavnost upotrebe komercijalno proizvedene kesice, sa širim izborom čaja i boljom kontrolom kvaliteta rastresitog čaja.
Aktivnosti koje uključuju kesice čaja
urediUkrasne kesice čaja postale su osnova za velike kolekcije, i mnogi kolekcionari sakupljaju kesice čaja iz celog sveta. Klubovi sakupljača kesica čaja su široko rasprostranjeni širom sveta, a članovi se sastoje od ljudi zainteresovanih za predmete koji se odnose na čajeve. Onlajn klubovi kolekcionara često uključuju kataloge kesica čaja, kao i alate za praćenje kolekcije[10]. Pored toga, sakupljači kesica čaja često sakupljaju druge predmete u vezi sa čajem, kao što su etikete[11]. Ove veb stranice takođe pružaju forume za diskusije i trgovinske aranžmane između kolekcionara.
Sklapanje kesica čaja počelo je u Holandiji i često se pripisuje Tini van der Plasu. To je oblik origamija u kojem se identični kvadrati šarenog papira (izrezani sa prednje strane omota kesice čaja) savijaju, a zatim ređaju u rozete. Ove rozete se obično koriste za ukrašavanje poklon kartica, i postale su popularne u SAD i Velikoj Britaniji od 2000. godine.[12]
Takođe, naučnici za zemljište su koristili standardizovane kesice čaja za merenje brzine razlaganja organskih materijala u različitim zemljištima.[13][14]
Reference
uredi- ^ a b „The History of the Tea Bag”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ Time-Life Books (1991). Inventive genius. Internet Archive. Alexandria, Va. : Time-Life Books. ISBN 978-0-8094-7699-2.
- ^ TodayIFoundOut.com, Sarah Stone-. „How the Tea Bag Was Invented”. Gizmodo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „14. Mai 1996 - Teebeutel-Entwickler Adolf Rambold stirbt”. www1.wdr.de (na jeziku: nemački). 2011-05-14. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „Tea bag to celebrate its century”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ Dubrin, Beverly (2010). Tea culture. Watertown, Mass.: Imagine Pub. ISBN 978-1-60734-363-9. OCLC 805858294.
- ^ Fabricant, Florence (2000-02-09). „FOOD STUFF”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „Most UK teabags not fully biodegradeable, research reveals”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2010-07-02. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ Week, Marketing (1999-04-22). „PG Tips reclaims number one position with pyramid teabag”. Marketing Week (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „Tea Bags on Colnect”. colnect.com. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „Tea Labels on Colnect”. colnect.com. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ „Tea Bag Folding”. web.archive.org. 2009-08-03. Arhivirano iz originala 03. 08. 2009. g. Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ #author.fullName}. „How teabags became a secret weapon in the fight against climate change”. New Scientist (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-24.
- ^ Keuskamp, Joost A.; Dingemans, Bas J. J.; Lehtinen, Taru; Sarneel, Judith M.; Hefting, Mariet M. (2013). „Tea Bag Index: a novel approach to collect uniform decomposition data across ecosystems”. Methods in Ecology and Evolution (na jeziku: engleski). 4 (11): 1070—1075. ISSN 2041-210X. doi:10.1111/2041-210X.12097.