Kecaltenango (šp. Quetzaltenango, takođe poznat pod imenom Kselahu (Xelajú), imenom koji su koristile Maje ili još i Ksela (Xela), je i glavni grad gvatemalskog departmenta i opštine Kecaltenanga u Gvatemali.

Kecaltenango
Quetzaltenango

Xelajú
Opština i grad
Istorijske zgrade, ulice, hram Minerve, luka šeste države Los Altos, unutrašnjost opštinskog pozorišta i istorijskog centra.
Istorijske zgrade, ulice, hram Minerve, luka šeste države Los Altos, unutrašnjost opštinskog pozorišta i istorijskog centra.
Flag of Kecaltenango Quetzaltenango
Zastava
Kecaltenango Quetzaltenango na karti Gvatemale
Kecaltenango Quetzaltenango
Kecaltenango
Quetzaltenango
Lokacija u Gvatemali
Koordinate: 14° 50′ 40″ N 91° 30′ 05″ W / 14.84444° S; 91.50139° Z / 14.84444; -91.50139
Država Gvatemala
Department Kecaltenango
Osnivanje7. maj 1524
Vlada
 • TipOpština
 • GradonačelnikLuis Minera
Površina
 • Opština i grad122 km2 (47 sq mi)
Nadmorska visina2.330 m (7,640 ft)
Stanovništvo (2018 cenzus)[1]
 • Opština i grad180.706
 • Gustina1,500/km2 (3,800/sq mi)
 • Urbana[2]180.706
Demonim(i)Kecaltenango/a
Vremenska zonaCentralna Amerika (UTC−6)
Climate(Cwb)

Kecaltenango ima 180.706 stanovnika (popis iz 2018). Stanovništvo je oko 61% starosedelaca ili Indijanaca, 34% Mestiza ili ladina i 5% belaca Latinske Amerike. Grad se nalazi u planinskoj dolini na nadmorskoj visini od 2.330 m (7.640 ft) u najnižem delu. U samom gradu neki vrhovi dustižu visinu i iznad 2.400 m (7.900 stopa).

Opština Kecaltenango se zauzima površinu od 122 km2 (47 sq mi). Opštine koje se nalaze u blizini opštine Kecaltenango su Salkaha, Kantel, Almolonga, Zunil, El Palmar, Konsepsion Čikiričapa, San Mateo, La Esperanza i Olintepeke u departmanu Kecaltenango i San Andres Ksekul u departmanu.

Istorija

uredi
 
Kecaltenago 1894.

U pretkolumbovsko doba Kecaltenango je bio grad naroda Maja koji se zvao Kselahu, iako je u vreme španskog osvajanja postao deo Kiče kraljevine Kumarkaj. Ime je možda izvedeno od ke laju' noj što znači „ispod deset planina”. Informacije su ukazivale da je grad već bio star preko 300 godina kada su Španci prvi put stigli. Uz pomoć svojih saveznika, konkistador Pedro de Alvarado je ovde pobedio i ubio vladara Maja Tekuna Umana. Kada je Alvarado osvojio grad za Španiju 1520-ih, nazvao ga je imenom Nahuatl koje su koristili njegovi saveznici iz centralnog Meksika, „Ketzcltenango“, za koje se generalno smatralo da znači „mesto ptice kvecal“. Ketzaltenango je postao zvanično ime grada u kolonijalno doba. Međutim, mnogi ljudi (posebno autohtono stanovništvo) nastavljaju da nazivaju grad „Kselaju“ ili skraćeno „Ksela“, a neki ga s ponosom, ali nezvanično, smatraju „prestonicom Maja“.

Od 1838. do 1840. Kecaltenango je bio glavni grad države Los Altos, jedne od država ili provincija Savezne Republike Centralne Amerike. Kako se unija raspala, vojska Gvatemale pod Rafaelom Karerom je osvojila Kecaltenango, čineći ga ponovo delom Gvatemale.Godine 1850, grad je imao oko 20.000 stanovnika.[3]

Tokom 19. veka, kafa je uvedena kao glavna kultura u ovoj oblasti. Kao rezultat toga, privreda Ksele je napredovala. U gradu se još uvek može naći mnogo fine arhitekture takozvane Bele epohe (franc−„Belle Époque”).

Vulkan Santa marija je 24. oktobra 1902. u 17:00 eruptirao. Kamenje i pepeo pali su na Kecaltenango u 18:00, samo jedan sat nakon erupcije[4]. Kao rezultat erupcije vilkana 6.000 ljudi je poginulo.[5]

Klima

uredi

Prema Kepenovoj klasifikaciji klime, Kecaltenango ima suptropsku planinsku klimu (Cvb). Generalno, klima u Kuetzaltenangu može biti od blage do hladne, sa povremenim toplim periodima. Dnevni maksimum se obično dostiže oko podneva. Od tada, temperature se smanjuju izuzetno brzo. Grad je prilično suv, osim tokom kišne sezone. Kecaltenango je najzgodniji veliki grad u Gvatemali.

Klima Kecaltenango - Meteorološka stanica Labor Oalje (temp.: 1991−2010 / prec.: 1980−2010)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 28,4
(83,1)
29,8
(85,6)
29,8
(85,6)
28,2
(82,8)
29,4
(84,9)
26,5
(79,7)
25,2
(77,4)
25,0
(77)
26,0
(78,8)
25,2
(77,4)
25,6
(78,1)
26,2
(79,2)
29,8
(85,6)
Maksimum, °C (°F) 22,0
(71,6)
23,5
(74,3)
25,5
(77,9)
23,8
(74,8)
23,1
(73,6)
21,9
(71,4)
21,9
(71,4)
22,1
(71,8)
20,9
(69,6)
21,7
(71,1)
21,3
(70,3)
22,1
(71,8)
22,48
(72,47)
Prosek, °C (°F) 12,9
(55,2)
13,7
(56,7)
14,8
(58,6)
15,8
(60,4)
15,8
(60,4)
15,6
(60,1)
15,8
(60,4)
15,8
(60,4)
15,2
(59,4)
15,0
(59)
14,0
(57,2)
13,2
(55,8)
14,7
(58,5)
Minimum, °C (°F) 2,3
(36,1)
2,9
(37,2)
3,9
(39)
6,3
(43,3)
8,8
(47,8)
9,3
(48,7)
8,2
(46,8)
8,5
(47,3)
9,0
(48,2)
8,4
(47,1)
6,0
(42,8)
2,8
(37)
6,37
(43,44)
Apsolutni minimum, °C (°F) −11,5
(11,3)
−5,4
(22,3)
−5,2
(22,6)
−3,6
(25,5)
0,6
(33,1)
1,0
(33,8)
2,5
(36,5)
0,5
(32,9)
1,0
(33,8)
0,0
(32)
−5,5
(22,1)
−5,4
(22,3)
−11,5
(11,3)
Količina kiše, mm (in) 1,8
(0,071)
5,5
(0,217)
14,4
(0,567)
41,2
(1,622)
131,6
(5,181)
147,8
(5,819)
98,7
(3,886)
107,0
(4,213)
134,7
(5,303)
93,6
(3,685)
18,7
(0,736)
7,1
(0,28)
802,1
(31,58)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 0,8 0,9 2,3 5,9 16,8 21,9 18,0 17,5 22,8 14,5 5,7 2,1 129,2
Relativna vlažnost, % 65,7 63,1 64,5 68,4 74,5 79,4 74,5 76,1 81,2 79,3 72,7 68,6 72,33
Sunčani sati — mesečni prosek 249,6 240,3 249,3 212,8 167,1 142,3 185,3 187,5 135,6 156,9 199,2 228,7 2.354,6
Izvor: Institut za nacionalu seizmologiju, vulkanologiju, meteorologiju i hidrologoju[6]

Reference

uredi
  1. ^ Citypopulation.de Population of departments and municipalities in Guatemala
  2. ^ Citypopulation.de Population of the major cities in Guatemala
  3. ^ Baily, John (1850). Central America; Describing Each of the States of Guatemala, Honduras, Salvador, Nicaragua, and Costa Rica. London: Trelawney Saunders. str. 84—85. 
  4. ^ „Large Holocene Eruptions”. Global Volcanism Program. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 17. 01. 2012. g. Pristupljeno 12. 10. 2008. 
  5. ^ „What is the largest eruption ever?”. OSU. Arhivirano iz originala 17. 11. 2017. g. Pristupljeno 5. 6. 2018. 
  6. ^ „Ministerio de comunicaciones Infraestructura y Vivienda”. avgust 2011. Arhivirano iz originala 2012-03-21. g. Pristupljeno 2011-08-04. 

Spoljašnje veze

uredi