Википедија

Kineski žad

Kineski žad se počinje upotrebljavati u neolitskom periodu i nije prestao da se koristi sve do danas. To je navelo ljude da žad smatraju divnim kamenom koji na neki način otelovljuje nedokučive kvalitete kineske civilizacije, njenu trajnost, dostojanstvenost, mistiku. Žad predstavlja neodvojivi deo temelja kineske civilizacije, on oslikava tradicionalna kineska verovanja i vrednosti. Kada se u Kini govorilo o žadu mislilo se na nekoliko vrsta minerala, među kojima su najcenjeniji bili žad i nefrit. Ukoliko su bez metala, oba minerala su bele boje, a Kinezi su upravo tu čistotu belog žada najviše cenili. Žad je prvenstveno simbolizovao lepotu i plemenitost.


Izvori kineskog žada uredi

Koliko nam je poznato, žad  u prvobitnoj Kini nije postojao. Hansford je brižljivo ispitao sva pisana svedočanstva na kojima počiva tvrdnja da žad postoji  ili da je nekad postojao. Zaključio je da je takvo uverenje n jeeosnovano. Stvarna nalazišta žada vezuju se za područe Kotana i Jarkanda u Kineskom Turkestanu, nekih 3.200 km daleko od centara rane kineske kulture.[1]Istraživanjima u Kotanu pronađeno je mnogo žada  koji se sakupljao i slao caru, što znači da se trgovina obavljala već duže vrijeme. Postoji dokazi da je trgovina žadom postojala još u četvrtom veku stare ere.[2]Kinezima je još jedino mogla da bude poznata oblast oko Bajkalskog jezera kao izvorište žada. Sibirski žad je prilično lepo izgledao zahvaljujući primerima crnog grafita, što je Kineze navelo da na nazovu ,,spanać-žad“.

Obrađivanje kineskog žada uredi

Počeci obrađivanja kineskog žada uredi

Ako je žad prešao hiljade kilometara centralne Azije da bi stigao u Kinu i preistorijsko doba, postavlja se pitanje ko ga je doneo i kada? Begrman je ispitao kinesko-turkenstanski ogranak neolita oko pustinje Gobi i smatra ka tipičnim za čitav taj kompleks.[3]Među nalazima iz ove oblasti, zabilježio je nekoliko sekira od žada- od kojih su jednu ili dve Štajn i Hedin našli na dnu pustinje Lao Nor.

Žad je kao materijal bio sastavni dio kulture oko pustinje Gobi i kao neki tipovi oruđa sa severa prešao u Kinu u kasno preistorijsko doba. Prisustvo i obrađenog žada i bojene grnčarije među pogrebnim predmetima grobnice Pan-Šan, igleda da ukazuje na to da su obe veštine doprle u severnu Kinu oko sredine 3. milenijuma p. n. e.

Tehnika obrađivanja žada uredi

Teškoće u obrađivanju izaziva krajnja tvrdoća žada(6*1/2 po Mosovoj skali). Moguće ga je seći samo još tvrđim kamenom, kao što je kvarcni pesak, zarobljeni karborund, i to kao pesak dobro natopljen vodom. Kretanje alatke je kružno osim kod testera koje se upotrebljavaju za grubo rezanje blokova. U obrtne alatke takođe spadaju  veliki disk za sečenje, manji diskovi za sečenje, svrdla, ovalna dleta i alatke za brušenje. Neolitski radnik je bio daleko slabije opremljen. Možemo međutim da pretpostavimo da su se među njegovim alatkama nalazile testere različitih oblika, kao i neka vrsta svrdla. Za testere je mogla da posluži bilo koja vrsta kamenog sečiva.

Zarezi se redovno javljaju na ranom kineskom žadu. U prečniku imaju po nekoliko milimeta do nekoliko santimetara. Načinjeni su svrdlom. Na mnogima se vide znaci kružne obrade kao i znaci svrdlanja s obe strane.

Simbolizam ranog kineskog žada uredi

Žad je prvenstevno simbolizovao lepotu, plemenitost, bogatstvo, obilje. Žad je imao ritualnu vrednost. U dinastiji Han su se ritualna odela vladara pravila od žada. Verovalo se da žad štiti telo od raspadanja, a samim tim sprečava razdvajanje tela od duše[4]. Samo su carevi i šamani mogli da posjeduju žad( do kraja dinastije Han).

Prema Si Šenu kineski žad simbolizuje:

  1. Čestitost i plemenitost
  2. Milosrđe i ljubav
  3. Pravičnost i istinitost
  4. Hrabrost
  5. Znanje i mudrost

S malobrojnim izuzecima, rani žad je u Kini pravljen od pljosnatih pločica debelih svega po nekoliko milimetara, istesanih od krupnijih ili sitnijih okruglih komada. Rani žad se može podeliti u dve grupe od kojih se prva sastoji od malih ukrasnih amajlija u obliku perli, dugmadi  i predmeti čija je upotreba vezane za ceremonije i obrede.[5]

Obredni kineski žad uredi

Pravu svrhu obrednih predmeta od žada mi danas možemo samo nagađati. Ona se izgubila tokom hiljada godina razvoja društa, različitog poimanja sveta, brojnih ratovanja. Rani obredni predmeti od kineskog žada su najverovatnije nastali po uzoru na oruđa i oružja koje je čovek tokom neolita koristio u svakodnevnom životu, a po nekim pretpostavkama sahranjivani su zajedno sa mrtvacem. Smatralo se da zbog svoje originalnosti mogu služiti mrtvacu u drugom svetu.

 

Vrste obrednih žadova uredi

  1. Uuan-gui : Izduženog i zaokrugljenog oblika. Ima svileni konac provučen kroz rupu čija je uloga bila za jačanje vrlina. Smatra se da je bio poklanjan od strane vladara onim feudalcima koji su mi bili verni i stalno na usluzi.
  2. Bi; Bi-em se smatraju svi probušeni diskovi. Predstavlja najstariji predmet dobrog znamenja, kamen nebo-plave boje. Služio je obožavanju neba. Simbolizovao je nebesko božanstvo i koristio se kao pogrebni obredni predmet.
  3. Diskovi sa zarezima:Služili su kao astronomski instrumenti.Njihova upotreba je bila veoma značajna i kao takvi su postali prototipovi za predmete urađene od žada.
  4. Zong:Žad u obliku cevastopg predmeta čija je namena, uloga i simbolika tumačena na više načina. Zong je žute boje i simbolizuje zemlju. Laufer je smatrao da je zemlja ženskog roda i time objašnjavao upotrebu ovog predmeta od strane žena u obredima.
  5. Hu:Figurica od žada u obliku tigra. Bele je boje i simbolizuje čuvara grobnica.[6]


Ukrasni žad uredi

Većina predmeta ima oblik izrezbarenih pločica debljine svega nekoliko milimetara. Mnogi predmeti su probušeni. Pretpostavlja se da su bili prišiveni na odeću kao amajlije ili nakit. Prikaz životinja na ovim predmetima započinje od vremena dinastije Šang.

Danas se takođe koristi žad kao neka vrsta amajlije, zaštite.

Žad kao materijal uredi

U suštini žad je nefrit koji Kinezi danas nazivaju čen ji, tj. pravi žad, za razliku od fu ji tj. lažnog žada u koji spadaju serpentin, pirofilit i drugi tvrdi kamenovi. S druge strane, kamen koji je na Zapadu poznat kao žad-poluprovidan smaragdnozeleni ili tamnozeleni kamen od koga se obično izgrađuje nakit- nije nefrit, već žadeit. Iako mineral žadeit na prvi pogled veoma liči na žad. Žadeit se razlikuje od žada i po sastavu i po mikroskopskoj slici.

Oko stote godine nove ere izvesni Si Šen sastavio je knjigu kojoj je bilo suđeno da postane jedna od najuticajnijih knjiga pisana na kineskom jeziku,, Šuo wen ćije cu" ili objašnjenje crteža i analiza znakova". U knjizi se definišu reči, tj. da se opisuju predmeti koje one označavaju; tako da se, na primer, za znak đi žad kaže :,, Đi je je najlepši kame. On ima pet vrlina. Milosrđe je okarakterisano njegovim sjajem, svetlim ali ipak toplim; čestitost providnošću koja otkriva boju i građu kamena; mudrost čistoćom i prodornim zvukom koji odaje kad se udari; hrabrost time što se može slomiti ali ne i saviti; pravičnos oštrim ivicama koje nikoga ne mogu da povrede.

Reference uredi

  1. ^ Še Ći (Prva velika kineska istorija). Peking Kina. str. 123. 
  2. ^ Eberhard, Wolfram. „History of China” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 23. 11. 2018. g. 
  3. ^ Istorija kineske civilizacije (prvi tom). Beograd: Albatros Plus. 2017. ISBN 978-86-6081-250-8. 
  4. ^ Spence, Johathan (1991). „The Search for Modern China” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 11. 2018. g. 
  5. ^ Žak, Žerne. Kineski svet. Francuska: Clio. str. 40. 
  6. ^ Žerne, Žak. Kineski svet. Francuska: Cilo. str. 43,44. 

Literatura uredi

  • Howard, Angela Falco; Hung, Wu; Song, Li (2006). Chinese Sculpture. Harrie a Vanderstappen Distinguished Service Professor in Art History and East Asian Languages and Civilizations Hung Wu, Yang Hong, Professor Hong Yang. Yale University Press. str. 21—. ISBN 978-0-300-10065-5. 
  • Pope-Hennessy, Una (oktobar 2008). Early Chinese Jades. Lightning Source Incorporated. str. 27—. ISBN 978-1-4437-7158-0. 
  • Scott-Clark, Cathy; Levy, Adrian (2002). The Stone of Heaven: Unearthing the Secret History of Imperial Green Jade. ISBN 978-0-316-52596-1. 
  • Watson, William; Ho, Chuimei (2007). The arts of China after 1620. Yale University Press Pelican history of art: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10735-7. 
  • Laufer, Berthold, 1912, Jade: A Study in Chinese Archeology & Religion, Reprint: Dover Publications, New York. 1974.
  • Rawson, Jessica (1975). Chinese Jade Throughout the Ages. London: Albert Saifer. ISBN 978-0-87556-754-9. 
  • Chang, Kwang-chih. The Archaeology of Ancient China. 4th ed. New Haven, CT: Yale University Press, 1986.

Spoljašnje veze uredi

 
Kineski žad na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кинески_жад&oldid=27674897”