Kinmon incident
Kinmon incident (Jap. 禁門の変 „Kinmon no Hen“) u prevodu „Incident kod zabranjene kapije“ ili „Incident kod carske kapije“, poznata i kao Pobuna kod Hamaguri kapije (jap. 蛤御門の変 „Hamaguri Gomon no Hen“) bio je vojni sukob između snaga Tokugava šogunata i samuraja koji podržavaju sono džoi ideje. Sukob se desio 20. avgusta 1864. u Kjotu kao deo pokušaja svrgavanja šoguna sa vlasti.
| Kinmon incident 禁門の変・蛤御門の変 | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Bakumacu konflikta | |||||||||
 Grafika Juzana Morija iz 1893. koja prikazuje sukob kod carske kapije | |||||||||
| |||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||
 ČošuSnage sono džoi ronina |
 Šogunat Tokugava Oblast Aizu Oblast Sacuma Oblast Mito Oblast Ovari Oblast KiOblast Kuvana Oblast Ogaki Oblast Ečizen Oblast Hikone Oblast Jodo Oblast Asao  ŠinsengumiMimavarigumi Jugekitai | ||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||
| Tokugava Jošinobu | |||||||||
| Jačina | |||||||||
| 3.000 ljudi (1.400 iz oblastu Čošu + 1.600 ronina) | 50.000 ljudi | ||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||
| 400 ubijeno ili ranjeno |
60 ubijeno ili ranjeno, 28.000 kuća spaljeno | ||||||||
O sukobu uredi
U vreme sukoba smatralo se da aktuelni car Japana, Komei simpatizira pokret Sono džoi podržavajući potpuno druge stavove od šoguna i njegove vlade. Bojeći se da bi saradnja sa strancima dovela Japan u propast, samuraji okruga Čošu koji su se među prvima pobunili protiv aktuelne vlasti organizovali su se u nameri da carsku porodicu vrate na čelo države.
Snage oblasti Čošu zaputile su se u carsku palatu gde su želele lično da dođu pred cara ali su ih u tome sprečile snage šogunata koje ih nisu propustile kroz kapiju dvora. Došlo je do sukoba a glavnu odbranu vodile su snage okruga Aizu i Sacuma koje su ih nadjačale i u broju i u opremljenosti. Tokom ovog sukoba došlo je do velikog požara za koje se smatra da je podmetnut od strane Čošu pobunjenika u trenucima kad su shvatili da će izgubiti počevši od rezidencije porodice Takacukasa. Požar je progutao mnogo kuća koje su u Kjotu tada pravljene od drveta i zapaljivih materijala a do današnjih dana ostalo je nepotvrđeno da li su zaista pobunjenici Čošu izazvali požar i da li je to bio deo njihove zvanične strategije (kao diverzacija) ili se to desilo u besu zbog poraza.
Zbog ovog sukoba Nakajama Tadajasu koji je bio carski savetnik za državna pitanja proteran je sa dvora zato što se smatralo da je imao udela u incidentu.[1] Kao odmazdu za pobunjeničko delovanje šogunat organizuje Prvi pohod na Čošu u septembru 1864. koji se završava bez borbe kažnjavanjem organizatora za Kinmon incidet naređenjem da izvrše sepuku.
Reference uredi
- ^ Takeda Hideaki, Nakayama Tadayasu (1809-88) at kokugakuin.ac, accessed 24 September 2013