Kičmeni živci

Kičmeni živci (lat. nervi spinales) su deo perifernog nervnog sistema koga sačinjavaju živci koji polaze sa kičmene moždine. Kod čoveka ih ima 31 par i polaze sa kičmene moždine pomoću dva korena:^[1]^[2]^[3]^[4]

prednji koren (radix anterior), polazi sa prednjih rogova sive mase kičmene moždine; uglavnom sadrži motorna živčana vlakna za mišiće udova i trupa
zadnji koren' (radix posterior), polazi sa zadnjih rogova kičmene moždine; grade ga senzitivna živčana vlakna koja ulaze u kičmenu moždinu; njemu je pridodat senzitivni kičmeni živčani čvor (ganglion spinale).

Grane kičmenih živaca

Po izlasku iz kičmene moždine koreni se spajaju i nagrade kičmeni živac. Deo kičmene moždine sa koga polazi jedan par nerava naziva se segment. Živac izlazi kroz međupršljenski otvor i grana se na 4 grane:

prednja ili motorna grana (ramus anterior)
zadnja ili senzitivna grana (ramus posterior)
moždanična grana (ramus meningeus)
spojnička grana (ramus communicans albus), koja predstavlja spojnicu sa simpatičkim stablom.

Pleksusi

Po izlasku iz kičmene moždine, živci formiraju spletove (plexus) od kojih polaze živci za pojedine delove tela.

Vratni splet (plexus cervicalis)

Grade ga prednje grane prva četiri kičmena živca. Od njega polaze dve vrste grana:

senzitivne za kožu vrata, uha, ramena i gornjeg dela grudnog koša;
motorne koje inervišu mišiće vrata i dijafragmu.

Rameni splet (plexus brachialis)

Rameni splet grade prednje grane od 5. do 8. živca i prvi grudni živac. Od njega polaze tri primarna živčana snopa od kojih polaze živci za kožu i mišiće ramena i ruku.

Međurebarni živci (nervi intercostales)

U predelu grudnog koša se ne formiraju spletovi već od grana spinalnih živaca nastaju međurebarni živci. U svaki međurebarni prostor ulazi po jedan živac.

Slabinski splet (plexus lumbalis)

Grade ga prvi, drugi, treći i četvrti slabinski živac. Njegove najvažnije grane su:

butni živac (n. femoris) koji inerviše prednje mišiće i kožu prednje strane buta;
zaporni živac (n. obturatorius) koji inerviše unutrašnje mišiće buta i kožu unutrašnje strane buta.

Krsni splet (plexus sacralis)

Grade 4. i 5. slabinski i 1, 2. i 3. krsni živac. Njegove najvažnije grane su:

bočne grane koje inervišu sedalne mišiće;
veliki sedalni živac (n. ischiadicus) koji inerviše zadnje mišiće buta i grana se na lišnjački i golenjački živac.

Stidni splet (plexus pudendus)

Prednje grane 3, 4. i 5. krsnog živca grade ovaj splet. Završna grana je stidni živac, koji inerviše mišiće međice i kožu spoljašnjih polnih organa.

Trtični splet (plexus coccygeus)

Predstavlja u stvari sojnicu prednje grane petog krsnog i trtičnog živca. Oživčava kožu čmara.

Galerija

Deo kičmene moždine prikazuje desnu bočnu stranu. Dura je otvorena da bi se videli koreni živaca
Raspored kožnih živaca: Ventrlni aspekt
Raspored kožnih živaca: Dorzalni aspekt
Kičmena moždina sa tvrdim omotačem, na izlazu živca
Kičmena moždina sa prednjim I zadnjim korijenima kičmenih živaca
Dugi prikaz kičmene moždine
Projekcija kičmene moždine u živce (motorni – crveno; senzorni – plavo)
Projekcija kičmene moždine u živce (motorni – crveno; senzorni – plavo), plavi senzor).

Slike disekcija
Mozak: donji aspekt, duboka disekcija
Mozak: donji aspekt, duboka disekcija.
Spinalni živci: kičmena moždina i njen kanal #duboka disekcija#

Reference

^ Berberović Lj., Hadžiselimović R., Dizdravić I. : Medicinska antropologija. Svetlost, Sarajevo. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
^ Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo, Sarajevo. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svetlost, Sarajevo. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.

Literatura

Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Hale. V, G, Morgam, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995

Spoljašnje veze

[1] Berberović Lj., Hadžiselimović R., Dizdravić I. : Medicinska antropologija. Svetlost, Sarajevo. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.

[2] Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.

[3] Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo, Sarajevo. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.

[4] Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svetlost, Sarajevo. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.

[1]

[2]

[3]

[4]