Klan Omura
Klan Omura (jap. 大村氏), japanska plemićka porodica iz perioda Muromači, Azuči-Momojama i Edo. Prva hrišćanska velikaška porodica u Japanu.[1]
Istorija uredi
Klan Omura držao je istoimeni posed u zapadnom delu provincije Hizen na ostrvu Kjušu. Omura Sumitada (1532-1587) bio je prvi japanski velikaš koji je primio hrišćanstvo od jeziutskih misionara (1561), a 1570. otvorio je luku Nagasaki za portugalske trgovce. Godine 1580. poklonio je Nagasaki katoličkoj crkvi, koji je tako postao autonomna hrišćanska kolonija u Japanu. Od 1580. bio je vazal klana Rjuzodži, a sticajem okolnosti zakasnio je u bitku kod Okita Navate (1584). Godine 1586. neko vreme je ratovao protiv hrišćanskog klana Arima, koji je bio u službi klana Šimazu. Posle osvajanja Kjušua (1587), Tojotomi Hidejoši potvrdio je posede klana Omura.[1] Posle zabrane hrišćanstva u Japanu (1614), klan Omura odrekao se hršćanstva i vratio budizmu.
Primanje hrišćanstva uredi
Iako su prvi hrišćanski misionari koje je predvodio portugalski isusovac Franja Ksavijer stigli u Japan već 1549, do 1561. broj Japanaca koji su primili hrišćanstvo bio je manji od 4.000. Vođa jezuitskih misionara na ostrvu Kjušu, Kosme de Tores, proteran od klana Macuura iz Hirada zbog uništavanja lokalnih paganskih hramova, odlučio je da pokuša sa podmićivanjem lokalne vlastele. Godine 1561. poslao je svoje ljude da istraže da li neko drugi među baronima zapadnog Kjušua može biti ubeđen da postane hrišćanin, „tako što podstiču njihove nade da će Veliki brod doći u njihove luke, ako imaju odgovarajuće“. Po njegovom nalogu, portugalski pilot broda je 1561. godine izveo tajna sondiranja Jokoseure (danas Nagasaki), luke koja se nalazila na severnom delu zapadnog poluostrva Sonogi i pripadala teritoriji Omura Sumitade (1533-87). Kada je ustanovljeno da je Jokoseura prikladna luka za velike brodove, Sumitadi su pristupili sa sugestijom da će, ako pristane da postane hrišćanin i „dozvoli da se Božji zakon propoveda u njegovoj zemlji, odatle slediti velika duhovna i materijalna korist za njega ."[1]
Sumitada je očigledno bio više nego voljan da sklopi nagodbu, jer je obećao „da će samu luku Jokoseura dati Crkvi, kako bi tamo nastala velika hrišćanska zajednica, u čijim kućama bi mogli da se sklone portugalski trgovci i njihova roba bezbedno; i da će ih, ako bi Portugalci doputovali u pomenutu luku, osloboditi dažbina na period od deset godina."[1]
Godine 1562, pogodba je bila potvrđena kada su jezuiti ne samo dogovorili da veliki brod Pero Bareta Rolima dođe u Jokoseuru, već su takođe učinili da još jedan veliki brod i portugalska džunka iz Makaa pređu iz Hirada, gde su već pristali, do Sumitadine luke. Još tri portugalska broda posetila su Jokoseuru 1563. Krajem maja ili početkom juna te godine, Omura Sumitada je kršten, uzevši hrišćansko ime Bartolomeo. Referentni radovi ga univerzalno nazivaju prvim hrišćanskim daimjoom u Japanu. Međutim, vrlo je sumnjivo da li mu se status daimjoa može ispravno pripisati 1563. godine. Značajno je to što je isusovac Alesandro Valinjano – čovek koji je znao da pravi oštre razlike – čak dve decenije kasnije opisao Dom Bartoloma kao kokudžina, odnosno ne više od sitnog vlastelina ili barona u provinciji Hizen. Osim pomorske lokacije njegovog domena u okrugu Sonogi u Hizenu, njegovi resursi su bili mali. Od samog početka njegovo gospodstvo je bilo nesigurno. Po rođenju član porodice Arima iz Hizenovog regiona Takaku - bio je drugi sin Arima Haruzumija (1483-1566) - Sumitada je nasledio kuću Omura putem usvajanja. Njegov usvojitelj, Omura Sumijaki (umro 1551), razbaštinio je sopstvenog sina Matahačira (rođen 1534) u interesu formiranja saveza sa klanom Arima. Matahačiro je usvojen u susednu porodicu Goto kao Goto Takaakira, i postao je ogorčeni neprijatelj Omura Sumitade. Njegovi ljudi su 15. avgusta 1563. napali Omurine posede i proterali ga iz Jokoseure. Bez Omurine zaštite, hrišćanski trgovci i misionari postali su žrtve lokalnih razbojnika, trgovačke konkurencije i pirata - tri portugalska trgovca ubijena su u svađi sa trgovcima iz Bunga, a jezuitski misionari Kosmo de Tores i Luis Frois bili su njihovi taoci sve dok Portugalci nisu iskrcali unapred plaćenu svilu. Krajem novembra, kada su portugalski brodovi otišli, neprijatelji stranaca spalili su hrišćansku crkvu i čitavu luku. Godine 1564. portugalski brodovi su protivno savetu jezuita ponovo pristali u Hiradu, ali su opljačkani po naređenju tamošnjeg gospodara Macuura Takanobua, bivšeg pirata. Godine 1565. jezuiti su uspeli da ubede Velikog kapetana Žoao Pereiru da pristane sa svojim velikim brodom i pratećom galijicom u luku Fukuda, poslednji posed Omura Sumitade. Veran svojoj piratskoj tradiciji, Macuura Takanobu se udružio sa nekim trgovcima iz Sakaja da zarobi portugalske brodove - okupio je preko 80 lađa i napao luku, ali je odbijen vatrom iz topova. Sledeće godine (1566), Portugalci su snabdeli Omura Sumitadu vatrenim oružjem, sa kojim je uspeo da preotme jednu od svojih tvrđava od Goto Takaakire.[1]
Osnivanje Nagasakija uredi
Fukuda je do 1570. bila glavna luka za portugalske brodove, posle čega su prešli u Nagasaki, u to vreme malo ribarsko selo u posedu istoimenog Omurinog vazala, koje se nalazilo na izvrsnoj prirodnoj luci. Za nekoliko godina na ovom mestu je izraslo naselje hrišćana proteranih sa mesta kao što su Hirado i Jamaguči (posed klana Mori), a do 1573. godine to naselje je bilo okruženo rudimentarnim utvrđenjima. Tokom narednih nekoliko decenija, Nagasaki se razvio u prosperitetnu luku i potpuno hrišćanski grad. Ostaće glavna baza operacija hrišćanskih misionara i portugalskih trgovaca u Japanu sve dok prvi ne budu zabranjeni 1614, a drugi proterani 1639. (Za te dve i po decenije, misionari su nastavili svoj rad u gradu i okolini ilegalno.) Čak i nakon toga, i tokom perioda izolacije u eri Tokugava (1639-1854), Nagasaki je i dalje bio japanski prozor na zapad, pošto je Holanđanima bilo dozvoljeno da tamo održavaju trgovačku postaju od 1641.[1]
Pokoravanje klanu Rjuzodži uredi
Uzdizanje klana Rjuzodži posle pobede nad klanom Otomo u bici kod Imajame (1570) kao dominantne sile u Hizenu teško je pogodilo klan Omura. Susedni velikaši - Goto Takaakira, Macuura Takanobi i Arima Harunobu - pokoravali su se Rjuzodžu Takanobuu jedan po jedan. Pošto su u prethodnim sukobima samo hrišćani dosledno bili uz njega, i pošto je njegov opstanak potpuno zavisio od portugalske trgovine (prihodi od carine iznosili su više hiljada zlatnika godišnje), godine 1574. Bartolomeo Omura je naredio svim svojim podanicima da se pokrste pod pretnjom progonstva - tako je u jedan mah pokršteno oko 60.000 ljudi. Međutim, Rjuzodži Takanobu je nastavio sa pritiskom na Omuru, na čiju je teritoriju upao 1577. i 1578. Do 1580. je postalo očigledno da Sumitada ne može da nastavi u nedogled da se odupire Rjuzodžijevoj nadmoćnoj sili i da se mora, konačno, pokoriti Takanobuu kao svom gospodaru. Ni Sumitada ni misionari, međutim, nisu mogli da dozvole da „paganski“ Rjuzodži zauzme Nagasaki (to jest, uspostave kontrolu nad bazom portugalske trgovine koja je održavala i Dom Bartolomea i njegove jezuitske mentore) kada pokori Omuru. Rešenje koje su zajednički formulisali Sumitada i jezuitski nadzornik Aleksandro Valinjano, bilo je ustupanje Nagasakija jezuitima, uz ugovor da će carine biti deljene između jezuita i Omure. Predaja Nagasakija jezuitima obavljena je 9. juna 1580, i odmah potom Omura je otišao u Sagu i postao vazal klana Rjuzodži, dok je Nagasaki nakratko, do Hidejošijevog osvajanja Kjušua 1587, postao autonomna jezuitska kolonija u Japanu. Do 1581. grad je utvrđen zidom i zaštićen sa 5-6 lakih topova.[1]
Poznate ličnosti uredi
Reference uredi