Klan Hosokava (jap. 細川氏) , istaknuta japanska aristokratska porodica iz perioda Muromači i Azuči-Momojama. Tokom perioda Sengoku ova porodica je nakon pobede u Oninskom ratu (1467-1477) neko vreme (1477-1530) dominirala Kjotom i politikom šoguna iz dinastije Ašikaga.[1]

Istorija

uredi
 
Grb klana Hosokava.

Period Muromači

uredi

Porodica Hosokava bila je bočni ogranak klana Ašikaga, i doživela je uspon nakon uspostavljanja šogunata Ašikaga (1336). Šoguni iz porodice Ašikaga nastojali su da učvrste vlast nad provincijama dajući položaj vojniih guvernera (šugo) svojim rođacima i najodanijim vazalima. Tako je porodica Hosokava dobila upravu nad više provincija. Oko 1400. kada je moć šogunata Ašikaga bila na vrhuncu, članovi klana Hosokava bili su guverneri 8 provincija (Tosa, Ava, Sanuki, Bingo, Biču, Avadži, Tamba i Secu).[2]

Period Sengoku

uredi

Iako poslednjih četiri ili pet šoguna šoguna iz dinastije Ašikaga koji su vladali nakon Oninskog rata (1467-1477) nisu imali stvarne vlasti, porodica Hosokava, koja je monopolizovala položaj šogunovog zamenika (kanrei), uspevala je da održi određenu stabilnost u prestonici i Pet domaćih provincija (Kinaj) oko nje, bar do 1530. godine. Provincijski guverneri i činovnici koji su podržavali porodicu Hosokava za vreme Oninskog rata, nastavili su da sarađuju sa njima i posle rata. Tako je ova aristokratska kuća formalno upravljala šogunatom, podržavana od provincijskih feudalnih gospodara koji su preko nje ostvarivali svoj uticaj na vladu. Do 1560. situacija se zakomplikovala: poslednji šogunov zamenik, Hosokava Udžicuna, proteran je od svojih bivših vazala, klana Mijoši i Matsunaga. 1565. ova grupa je ubila šoguna Ašikaga Jošiteru-a, i postavila maloletnog Ašikaga Jošihide-a kao svoju marionetu. [3]

Istaknuti članovi

uredi
  • Hosokava Kacumoto (1430-1473) bio je jedan od pokretača i glavnih učesnika Oninskog rata (1467-1477), čime je počeo period anarhije poznat kao Sengoku (1467-1600).[1]
  • Hosokava Masamoto (1466-1507), Kacumoto-ov sin, ubijen je u atentatu nakon što je čitav život proveo u građanskom ratu i dvorskim zaverama.[1]
  • Hosokava Sumimoto (1496-1520) bio je uspešan vojskovođa koji je igrao značajnu ulogu na šogunovom dvoru.[1]
  • Hosokava Harumoto (1519-1563) bio je pristalica šoguna Ašikaga Jošiharu-a i Jošiteru-a i jedan od prvih vojskovođa u Japanu koji su shvatili vrednost novog vatrenog oružja - arkebuza.[1] Potučen je i proteran od svojih glavnih vazala iz klana Mijoši, koji su preuzeli kontrolu nad Kjotom i šogunovim dvorom posle 1549.[4]
  • Hosokava Fuđitaka (ili Nagaoka, 1534-1610) borio se za Oda Nobunagu u opsadi manastira Osaka (1570-1580), a zatim za Tojotomi Hidejošija u osvajanju Kjušua i protiv klana Hođo u opsadi zamka Odavara (1591). Bio je istaknuti naučnik i pisac.[1]
  • Hosokava Tadaoki (1564-1645) oženio je Graciju, kćer Akeči Micuhide, čuvenu hrišćansku vernicu. Tadaoki se borio u opsadi zamka Odavara za Hidejošija. Pred bitku kod Sekigahare (1600), Išida Micunari pokušao je da zarobi Graciju i iskoristi je kao taoca, ali je ona pristala da je ubiju muževi vazali radije nego da se preda. Tadaoki se borio za Tokugavu kod Sekigahare (1600) i Osake (1615). Za zasluge kod Sekigahare dobio je od šogunata Tokugava posed Kokura (provincija Bizen, sa prihodom od 370.000 kokua).[1]
  • Hosokava Tadatoši (1586-1641) , Tadaokijev sin, proterao je hrišćane sa svojih poseda i učestvovao je u gušenju ustanka Šimabara. 1632. dobio je posed kumamoto (u provinciji Higo, sa prihodom od 540.000 kokua).[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809. 
  2. ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  3. ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 228—229. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  4. ^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809. 

Literatura

uredi