Klan Čosokabe

Klan Čosokabe (jap. 長宗我部氏), japanska vlastelinska porodica iz perioda Sengoku i Edo, koja je na vrhuncu moći (oko 1582) vladala čitavim ostrvom Šikoku.^[1]

Istorija

Grb porodice Čosokabe.

Poreklom iz provincije Tosa na ostrvu Šikoku, uspon porodice Čosokabe počeo je u haosu građanskih perioda Sengoku, nakon sloma centralne vlasti šogunata Ašikaga i osamostaljivanja provincijskih velikaša. Čosokabe Kuničika (1503-1556) uspeo je da proširi porodične posede na račun suseda i podigne zamak Tojooka u provinciji Tosa.^[2]

Njegov sin, Čosokabe Motočika (1539-1599), preselio je svoju rezidenciju u zamak Nagahama i u nizu vojnih pohoda osvojio je celu provinciju Tosa od Ičidžo Kanesade do 1573. Zatim je stupio u službu Oda Nobunage i u njegovo ime osvojio čitavo ostrvo Šikoku, ali je posle Nobunagine smrti (1582) odlučio da zadrži ostrvo za sebe. Zato je Nobunagin naslednik Tojotomi Hidejoši 1585. napao Šikoku. Nakon simboličnog otpora Motočika se pokorio i dobio u posed samo provinciju Tosa. U Hidejošijevoj službi učestvovao je u pohodu na Kjušu (1587) i Koreju (1592-1598), a zatim je predao svoje posede sinu i povukao se sa vlasti.^[2]^[3]

Njegov naslednik, Čosokabe Moričika (umro 1615) opredelio se protiv Tokugava Ijejasua u bici kod Sekigahare (1600) i zbog toga je razbaštinjen. Borio se za Tojotomi Hidejorija u bici za Osaku (1615), ali je posle poraza zarobljen i pogubljen.^[2]

Teritorija

Klan Čosokabe je 1550. godine vladao južnim delom provincije Tosa. Do 1575. Čosokabe Motočika zauzeo je čitavu provinciju Tosa i sklopio savez sa Oda Nobunagom. Od 1577. do 1580. zauzeo je zapadni deo provincije Ava (posed klana Mijoši). Ostatak provincije Ava i provincija Sanuki (posed klana Sogo) pripojeni su 1584, a do proleća 1585. pala je i provincija Ijo (posed klanova Sajondži i Kono). Tako je čitavo ostrvo Šikoku, nakon 25 godina borbe, 1585. nakratko ujedinjeno pod vlašću klana Čosokabe, ali je iste godine usledila invazija Tojotomi Hidejošija, koja je osvojila čitavo ostrvo za manje od mesec dana. Nakon što se pokorio Hidejošiju Motočika je dobio u posed samo provinciju Tosa, koju je njegov sin izgubio 1600. pošto je izabrao poraženu stranu u bici kod Sekigahare.^[3]

Vojne snage

Na vrhuncu moći (1585), Čosokabe Motočika raspolagao je sa oko 8.000 ratnika, uglavnom mobilisanih seljaka koji su po potrebi pozivani u rat. Iako je uspešno osvojila Šikoku, ova vojska je lako podlegla Tojotomi Hidejošijevoj ogromnoj armiji koja se u leto 1585. sa svih strana iskrcala na ostrvo−90.000 ljudi na 700 lađa iskrcalo se u provinciji Ava, 23.000 napalo je Sanuki, a još 60.000 Ijo. Pred takvom nadmoći u broju, naoružanju i disciplini (Hidejošijevi ratnici bili su profesionalni vojnici u oklopima i naoružani vatrenim oružjem, a Čosokabeovi vežinom seljaci−kopljanici), klan Čosokabe i njegovi vazali predali su se bez borbe.^[3]

Reference

^ Blek, Džeremi (2006). Enciklopedijski Istorijski Atlas Sveta. Beograd: Mono&Manana. str. 267. ISBN 86-7804-042-4.
^ ^a ^b ^v Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 33. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
^ ^a ^b ^v Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. str. 66—70. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.

[1] Blek, Džeremi (2006). Enciklopedijski Istorijski Atlas Sveta. Beograd: Mono&Manana. str. 267. ISBN 86-7804-042-4.

[:1-2] v Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 33. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:0-3] v Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. str. 66—70. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.

[1]

[2]

[3]