Klizava nizbrdica

Klizava nizbrdica je logička greška koja nastaje kada se tvrdi kako određeni događaji mora da prati drugi događaj, a pritom se ne iznosi nikakav racionalni argument ili dokaziv mehanizam koji podržava neizbežnost tog procesa. Taj navodno neizbežni događaj uvek je ekspliciran i vrlo opasan i taj podatak se koristi kao argument da se ne dozvoli događaj koji prethodi.

Skoro uvek se u ovakvom argumentu navodi više vezanih događaja. Tvrdi se da prvi započinje lanac sve gorih i gorih događaja i tako do onog ekstremno opasnog. To nalikuje na situaciju kada se niz strmu i klizavu nizbrdicu pusti omanji predmet koji onda snažno udari o dno - otuda i naziv greške.

Ovakav način razmišljanja je pogrešan ako nema dokaza da će jedan događaj zaista pratiti drugi. Ovo je naročito jasno u slučajevima kada postoji izuzetno veliki broj događaja u nizu između prvog i poslednjeg. Dodatan je problem to što s ovakvim argumentom se pažnja s prvog događaja skreće na poslednji hipotetički scenario. U ovakvom slučaju je greška tipa pozivanje na strah, kao i posebna vrsta greške pogrešan uzrok, jer se tvrdi da postoji niz nedokazivih uzročno-posledičkih veza.

Primeri

• Stevan navodi šta će se zbiti ako dozvolimo istopolnim parovima stupanje u brak: sigurno će slediti dozvoljavanje sklapanja braka sa svojim kućnim ljubimcima, automobilima, pa čak i sa decom.

Ako istopolnim parovima dopustimo stupanje ne znači da će brak izgubiti svoju institucionalnu vrednost. Ovaj primer je besmislen isto koliko i tvrditi suprotno: ako istopolnim parovima zabranimo brak, onda nakon toga sigurno sledi potpuna zabrana braka.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 70—71. ISBN 978-86-86059-45-1.